Govor mržnje potrebno osuditi, a promovisati različitosti (VIDEO)

"Dobro bi bilo da dođe do jedne relaksiranije situacije u prostoru političkog diskursa, da se izađe iz zamki posmatranja politički drugog kao apriori neprijatelja, da se više stvara kultura suparništva, takmičarstva unutar političkih protivnika ili različitih političkih subjekata, zatim da se (u) čitav javni prostor pristupa sa manje žara. Naravno da se za tako nešto se pretpostavlja odgovornost svakog ko učestvuje u procesu državnih vlasti, političkog polja i naravno ne treba zaboraviti da državne strukture i političari nisu jedini odgovorni, to su prenositelji poruka, tj. mediji, oni koji mogu dodatno stvarati atmosferu koja nije usmerena na pozitivno razrešenje određenih nesporazuma ili situacija, izazova s kojima se suočavamo. I na kraju, a ne manje važno, i čitavo društvo“, rekao je ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

"Narodna skupština je često to mesto gde nas pitaju zašto vi ne reagujete. Pa zato što je imunitet narodnih poslanika i poslanica cena demokratije. Ja se nadam da svi žele da im ostane imunitet, a naravno svako od nas govori i odlučuje se na koji način će sebe predstaviti. Ne postoji vanparlamentarna kontrola Parlamenta, nego je to zapravo stvar Poslovnika o radu i stvar primene zakona unutar Skupštine. Ovo namerno pominjem jer ne bi bilo u redu da odemo odavde a da ne pomenemo ono je što često predmet diskusije, a to je taj prilično često neprimeren, da ne upotrebim neku težu reč, govor u Skupštini“, istakla je Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti.

Šef Misije OEBS-a u Srbiji podseća da ne postoji konsenzus o jedinstvenoj definiciji šta je govor mržnje, već da je to često individualni osećaj. Međutim, svodi se na poštovanje pojedinaca i grupa.

"Mislim da moramo da se zapitamo u kakvom društvu želimo da živimo. Srbija je jedno od najvećih multietničkih društava u Evropi, ima 24 saveta nacionalnih manjina. Ljudi ovde žive generacijama, ne planiraju da odu i mora da postoji način da žive zajedno. Jedini način da živimo zajedno jeste da međusobno poštujemo osetljivosti, kulturne specifičnosti, religije… To je izvodljivo“, ocenio je Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji Tobijas Flesenkemper upozorava da govor mržnje ima realne posledice u životu, i da sloboda govora, u demokratskom društvu, podrazumeva odgovornost. Govor mržnje u Srbiji najčešće je usmeren prema Romima i pripadnicima LGBT zajednice, prema kojima postoji najveća socijalna distanca.

Izvor: Insajder