Građani bez ličnih dokumenata još čekaju na jednokratnu novčanu pomoć države (VIDEO)

Tačan broj onih kojima nije isplaćena novčana pomoć jer nemaju ličnu kartu – nije dostupan. Procene su da su bez novčane podrške ostali uglavnom pripadnici romske nacionalne manjine, njih nekoliko hiljada. 

Danilo Ćurčić iz Inicijative A11 navodi da je od pitanja broja onih koji nisu dobili nikakvu vrstu podrške mnogo važnije pitanje „zbog čega država tim ljudima nije omogućila neku vrstu pomoći”.

Da bi i lica koja nemaju lična dokumenta trebalo da dobiju novčanu pomoć, državi je skrenula pažnju i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. U avgustu prošle godine preporuku je uputila Ministarstvu finansija.

„Smatramo da je lica, koja iz objektivnih razloga ne mogu da prijave prebivalište neophodno obuhvatiti merama podrške, bilo izmenama Zakona o privremenom registru ili donošenjem posebnog propisa kojim se propisuju posebne mere za pomenuta lica. Imajući u vidu navedeno, a u cilju unapređenja ravnopravnosti najugroženijih kategorija građana, verujemo da ćete pronaći rešenje da pravo na novčanu pomoć ostvare i ova lica”, navodi se u preporuci.

Ministarstvo finansija, do danas, nije izašlo u javnost s rešenjem, a da li i kada namerava – Televizija  Insajder nije dobila odgovor. Nije odgovorilo ni Ministarstvo za socijalna pitanja. 

Međutim, da najugroženiji treba da dobiju jednokratnu novčanu pomoć smatraju i međunarodne organizacije. Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava proletos je Srbiji uputio niz preporuka, među kojima je i ta.

„Država ispuni neke od preporuka, neke u nekom delu ispuni, one za koje zapravo proceni da su osetljive iz nekakvih razloga političke prirode ili bilo kog drugog razloga zapravo ne sprovede, i u suštini nastavi dalje”, smatra Ćurčić.

Inicijativa A11 navodi da bi moguće rešenje bilo izdavanje takozvanih keš kartica za jednokratnu upotrebu, odnosno dok se određeni iznos sa kartice ne potroši. Slična praksa primenjena je već u slučaju izbeglica. 

„Drugi predlog može da bude to da zapravo centri za socijalni rad donose rešenje o ovim situacijama, odnosno da se proaktivno deluje u tim situacijama. Dakle, radnici koji su zaposleni u centrima za socijalni rad su dužni, u stvari trebalo bi da znaju ko su oni koji su najugroženiji na njihovoj teritoriji bez obzira na to da li imaju ili nemaju dokumenta. Ako već znaju ko su ti ljudi, onda bi zapravo trebalo da se pristupi na neki način pružanjem podrške tim ljudima”, objašnjava Ćurčić.

Novčanu pomoć raznim kategorijama društva uglavnom su obećavali državni zvaničnici neposredno pred izbore. Lica bez lične karte nije pominjao niko, a oni, osim što ne dobijaju novčanu pomoć, ne mogu ni na birališta.

Izvor: Insajder