Grbović u Marker razgovoru: Opcija neprihvatanja mandata je pravno, tehnički i politički nepostojeća (VIDEO)

Grbović je rekao da poziciju koalicije "Srbija protiv nasilja" ne bi nazvao "pat pozicijom".

"Mislimo da smo pomalo pogrešno komunicirali nakon izbora i da nismo do kraja javnosti objasnili potencijalne opcije koje nama stoje na raspolaganju. Dakle, opcija neprihvatanja mandata, ni pravno, ni tehnički, ni politički, je nepostojeća. Međutim, drugo je pitanje taktičkog karaktera. Da li ćemo mi te mandate uzeti, odnosno da li ćemo kasnije podnositi ostavke, ili nećemo to raditi, ali da li ćemo na drugi način delegitimisati Skupštinu kroz neučestvovanje u njenom radu ili učestvovanje u određenim formatima koje bi predstavljali i svojevrsan čin pobune - to je deo jedne taktičke odluke koju treba da donesemo zajednički i mi ćemo to sigurno učiniti ", naveo je.

Dodaje da koalicija neće odustati ni od jednog fronta borbe, te da je jedan od tih frontova i obraćanje nadležnim sudovima.

"Pokušaćemo na sve moguće načine da taj izborni proces poništimo i da kasnije u nekoj normalnoj atmosferi i u normalnim i fer uslovima zaista biramo ko će voditi naš grad".

Kako objšanjava, trenutno je fokus na stvarima koje treba da uslede mnogo pre konstituisanja Skupštine.

"Toliko imamo stvari koje nas obavezuju da nastavimo da se borimo, da pokušamo taj front dalje da širimo, a ne da svoju energiju iscrpljujemo kroz neke teme na koje i ne možemo do kraja da utičemo, a kojima svakako sada nije ni vreme i mesto da se bavimo", objašnjava.

Dodaje i  da nije došlo do stangancije borbe, kako se to čini.

"Kada se tumači stagnacija, verovatno se posmatra ovaj jedan najvidljiviji aspekt koji se tiče vaninstitucionalne borbe. Prosto, bilo je i prirodno da u tom trenutku dođe do jedne vrste zastoja i odmora među ljudima imajući vidu da su bili i Nova godina i Božićni praznici i sve ostalo i prosto to je sve najnormalnije, najprirodnije, najljudskije i ne treba bežati od toga niti to predstavljati kao ne zna kakav problem", kaže Grbović.

Ipak, dodaje ,to ne znači da se ne radi "na drugim kolosecima koji se tiču i institucionalne borbe, svesni svih njenih manjkavosti i svesni da institucije u Srbiji ne funkcionišu baš po demokratskim principima kako bi trebalo".

"Ali  takođe smo svesni značaja da mora da ostane pisani trag o tome ko je u zlo doba, u zlo vreme radio svoj posao, a ko to nije radio. I sa druge strane, naravno, nastavili smo komunikaciju sa međunarodnim partnerima i gotovo svakodnevno imamo komunikaciju sa različitim nivoima aktera iz međunarodne zajednice tu pre svega mislim na Evropsku uniju i zemlje EU", ističe Grbović.

Kako kaže, od međunardone zajednice očekuje da se ponašaju prema "evorpskim vrednostima". 

"Dakle, pitanje slobodnih izbora, slobodnih medija, borbe protiv nasilja, to su elementarne, bazične evropske vrijednosti. Mi od njih ne očekujemo da podržavaju nas kao pojedince. Mi od njih očekujemo da podržavaju vrednosti na kojima su njihove zemlje sazidane. Očekujemo od njih takođe i da brane svoju reputaciju u Srbiji, jer ljudi danas s pravom pitaju da li je moguće da Evropska unija primjećuje sve ovo, jer ovo nije moguće ne primijetiti i čuti", dodaje Grbović.

Osvrnuvši se na odbijanje prigovora Gradskoj izbornoj komisiji, koje su podneli Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović, Grbović objašnjava da je time njima faktički ukinuto političko pravo i njihovo građansko pravo. 

"Dakle, zakon eksplicitno kaže da podnosioci izbornih lista i svaki građanin koji ima biračko pravo na teritoriji Beograda može da podnese prigovor. Gradska izborna komisija je svojom odlokom rekla ne može. Dakle, ja vam kažem, to je nešto što ulazi u anale pravne nauke i prakse u našoj zemlji.To je nešto što je odlika autoritarnih režima. To pokazuje da Gradska izborna komisija nije pravna institucija, to je isključivo politička institucija", navodi sagovornik Markera.

Dodaje i da je jedina institucija koja je zaista suštinski nadređena i koja ima i pravnu i svaku drugu vrstu kredibiliteta da donese odluku o ovim izborima jeste Ustavni sud.

"Vrlo je moguće da će to odlučivanje trajati u nekom dužem periodu. Ponavljam, to nije samo praksa u našoj zemlji. U Berlinu je nakon duže od godinu dana takva odluka doneta, ali ja zaista očekujem da ćemo mi do maja ili do juna imati razrešenje ove situacije koja izaziva političku i društvenu krizu. Mi nemamo vremena da čekamo ni Ustavni sud, ni Evropski parlament, ni bilo koga, da kroz tri ili četiri meseca krenemo u rešavanje ove krize. Nemamo ni vremena da čekamo finalni izveštaj ODIHR-a, koji je najavljen za kraj februara. Dakle, nama je potrebna mnogo efikasnija, mnogo odlučnija akcija kako bismo uredili ono pitanje koje predstavlja osnovne postulate", dodaje Grbović.

Takva akcija, smatra, podrazumeva međunarodnu istragu. 

"Uoliko postoji dovoljno jak međunarodni pritisak, oni će na to morati da pristanu ili će ući u otvorenu konfrontaciju i sa Evropskom unijom i sa celom međunarodnom zajednicom, što je takođe deo nekog njihovog političkog odgovora, ali oni prosto moraju da budu dovedeni u situaciju da se o tome izjasne", navodi Grbocić.

Na pitanje da li u društvu koje ima unutrašnje nestabilnosti mogu da se donose velike i za njihovu budućnost ključne političke odluke, Grbović kaže da to nije moguće.

"I to je situacija u kojoj se prolongira rešavanje bilo kakvih pitanja, koja u ovom trenutku odgovara isključivo Aleksandru Vučiću i nikome drugome. Ako to neko ne vidi sa strane, bojim se da su naši problemi daleko dublji", ocenjuje.

Govoreći o portestu koji je najavljen za 16. januar, objašnjava da to neće biti protest na kome će samo  biti obeležena godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, već i da je to evolutivni nastavak svih težnji i namera da se ne pristane na prekrajanje izborne volje.

"Neće svaki dan biti protesti na ulicama Beograda, neće svaka naša akcija podrazumevati masovno učešće građana, ali da - biće sigurno i masovnih protesta. Ja verujem i radimo na tome da to ne budu, jer to i ne treba da budu samo protesti jedne političke liste, niti samo protesti političke političkih aktera, To treba da budu protesti i organizovana pobuna svih društvenih slojeva u Srbiji". navodi Grbović

Najavljuje i sastanke sa predstavnicima civilnog sektora, ali i drugim akterima koji su učestvovali u decembarskim protestima. Dodaje i da članovi ProGlasa u ovom trenutku imaju najveći društveni kredibilitet i najveći stepen poverenja od strane građana.

"Mislim da su odradili sjajan posao, mislim da su odradili ono što se od intelektualaca, pravih intelektualaca zaista i očekuje, a to je da su izašli iz svoje zone komfora koju su mogli da zadrže do kraja svojih života bez problema, zagazili u glas", zaključuje Grbović.

Izvor: Insajder