<article>U martu prošle godine osam dekana Univerziteta u Beogradu oformilo je "platformu“ – svojevrsni model za spas srpskog školstva, sa ciljem da se vrati ugled <a href="https://insajder.net/teme/alarmantni-podaci-pisa-testiranja-ucenici-trogodisnjih-srednjih-strucnih-skola-bez-funkcionalne-pismenosti-u-citanju-i-matematici-video">prosvetnim radnicima</a>, da im se povećaju plate ali i motivišu mladi da upisuju nastavničke smerove na fakultetima. Godinu dana kasnije, pomaka gotovo da nema. Na okruglom stolu koji su organizovali dekani - predstavnici Ministarstva prosvete nisu se pojavili."Oni su bili voljni da dođu, ali su smatrali da treba da odložimo ovu diskusiju, da sačekamo da se imenuju državni sekretari i pomoćnici i tako dalje … Što smo mi procenili kao još jedan vid odlaganja ovog procesa“, rekao je prof. dr Dalibor Petrović iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti MASA.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmmLpcW_Rhhg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>A situacija u <a href="https://insajder.net/emisije/debata/debatas03/insajder-debata-obrazovanje-zadnja-rupa-na-svirali">prosveti </a>je, smatraju dekani osam beogradskih fakulteta, toliko loša da prostora za odlaganje više nema. Broj maturanata koji upisuju nastavničke smerove na fakultetima je minimalan. A budućnost nastavničke profesije, i te kako ugrožena."Hemija je 2015. godine upisala 26 studenata, 2023. tri studenta. Fizika je 2015. godine upisala 26, 2023. sedam studenata. Slična situacija je i na drugim fakultetima iz naše grupacije“, kaže dekan Hemijskog fakulteta Dr Goran Roglić.Manjak nastavnog osoblja već se oseća u nekim mestima."Odemo Kikinda, Crna Trava, Surdulica, Leskovac … Koga će oni uzeti da drži tu nastavu? U tim gradovima nije retka situacija da nastavnik likovnog pokriva hemiju i fiziku, sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik“, kaže Roglić.Dekani podsećaju da su nastavnici izgubili ugled i da je to jedan od razloga zašto mladi ne žele da se bave tom profesijom. Sa druge strane, jedan od najznačajnijih faktora zbog čega nastava nije primamljiv posao za mlade je plata ispod proseka."Jer imate situaciju koja je neprirodna – da je svako dete, svaki učenik je imućniji od onoga ko mu predaje, oni su toga svesni. To je vrlo bitan momenat u društvu“, smatra dekanka Filološkog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović."E sad tu pomoć možemo da očekujemo od države na tom nivou koji se zove plata. Mi smo ispodprosečni. Jedina zemlja pa može biti i u svetu, ali jedna od retkih zemalja u svetu koja ima ispodprosečnu platu za nastavnike“, kaže prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta.Posle<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-ekspoze-napisan-bice-novih-lica-u-vladi"> ekspozea novog premijera,</a> odnosno njegovog odnosa prema obrazovanju, dekani osam fakukteta nisu optimistični. Ističu da je, s obzirom na trenutnu situaciju i prognoze, ovoj državi namenjen posao motača kablova. Izvor: Insajder</article>

U martu prošle godine osam dekana Univerziteta u Beogradu oformilo je "platformu“ – svojevrsni model za spas srpskog školstva, sa ciljem da se vrati ugled <a href="https://insajder.net/teme/alarmantni-podaci-pisa-testiranja-ucenici-trogodisnjih-srednjih-strucnih-skola-bez-funkcionalne-pismenosti-u-citanju-i-matematici-video">prosvetnim radnicima</a>, da im se povećaju plate ali i motivišu mladi da upisuju nastavničke smerove na fakultetima. Godinu dana kasnije, pomaka gotovo da nema. Na okruglom stolu koji su organizovali dekani - predstavnici Ministarstva prosvete nisu se pojavili.
"Oni su bili voljni da dođu, ali su smatrali da treba da odložimo ovu diskusiju, da sačekamo da se imenuju državni sekretari i pomoćnici i tako dalje … Što smo mi procenili kao još jedan vid odlaganja ovog procesa“, rekao je prof. dr Dalibor Petrović iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti MASA.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmmLpcW_Rhhg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
A situacija u <a href="https://insajder.net/emisije/debata/debatas03/insajder-debata-obrazovanje-zadnja-rupa-na-svirali">prosveti </a>je, smatraju dekani osam beogradskih fakulteta, toliko loša da prostora za odlaganje više nema. Broj maturanata koji upisuju nastavničke smerove na fakultetima je minimalan. A budućnost nastavničke profesije, i te kako ugrožena.
"Hemija je 2015. godine upisala 26 studenata, 2023. tri studenta. Fizika je 2015. godine upisala 26, 2023. sedam studenata. Slična situacija je i na drugim fakultetima iz naše grupacije“, kaže dekan Hemijskog fakulteta Dr Goran Roglić.
Manjak nastavnog osoblja već se oseća u nekim mestima.
"Odemo Kikinda, Crna Trava, Surdulica, Leskovac … Koga će oni uzeti da drži tu nastavu? U tim gradovima nije retka situacija da nastavnik likovnog pokriva hemiju i fiziku, sa obrazloženjem da je nekada bio dobar učenik“, kaže Roglić.
Dekani podsećaju da su nastavnici izgubili ugled i da je to jedan od razloga zašto mladi ne žele da se bave tom profesijom. Sa druge strane, jedan od najznačajnijih faktora zbog čega nastava nije primamljiv posao za mlade je plata ispod proseka.
"Jer imate situaciju koja je neprirodna – da je svako dete, svaki učenik je imućniji od onoga ko mu predaje, oni su toga svesni. To je vrlo bitan momenat u društvu“, smatra dekanka Filološkog fakulteta prof. dr Iva Draškić Vićanović.
"E sad tu pomoć možemo da očekujemo od države na tom nivou koji se zove plata. Mi smo ispodprosečni. Jedina zemlja pa može biti i u svetu, ali jedna od retkih zemalja u svetu koja ima ispodprosečnu platu za nastavnike“, kaže prof. dr Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta.
Posle<a href="https://insajder.net/prenosimo/vucevic-ekspoze-napisan-bice-novih-lica-u-vladi"> ekspozea novog premijera,</a> odnosno njegovog odnosa prema obrazovanju, dekani osam fakukteta nisu optimistični. Ističu da je, s obzirom na trenutnu situaciju i prognoze, ovoj državi namenjen posao motača kablova.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Okrugli sto Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Foto: Medija centar

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Škola

Obrazovanje

Marker

Više od vesti

Hoće li imati ko da obrazuje đake: Kad nastavnik likovnog predaje hemiju i fiziku (VIDEO)

Hoće li imati ko da obrazuje đake: Kad nastavnik likovnog predaje hemiju i fiziku (VIDEO)

Tagovi: