<article>Šnicla iz laboratorije neće biti deo prepoznatljive italijanske kuhinje. Ta zemlja prva je u Evropi stala na put brzorastućem trendu proizvodnje veštačkog mesa.Ministar poljoprivrede Italija Frančesko Lolobriđida obrazložio je ovu odluku namerom da se zaštiti zdravlje građana ali i autentična italijanska hrana. "Brinemo o dobrobiti naše zajednice sa mnogo aspekata. Razgovarali smo o kvalitetu, i mislimo da proizvodi od mesa napravljeni u laboratoriji ne garantuju kvalitet i dobro stanje. Osim toga, ne garantuju ni očuvanje naše tradicije i kulture na koju smo ponosni, uzimajući u obzir da su njihov važan deo naša vina, hrana i poljoprivredni proizvodi", rekao je Lolobriđida. Američka agencija za hranu i lekove saopštila je u novembru da je piletina proizvedena u laboratoriji bezbedna za jelo. Kako će konzumiranje veštačkog mesa uticati na ljudski organizam, mišljenja su podeljena, ali ono u čemu su stručnjaci saglasni jeste da, po ukusu, ne može da se poredi sa pravim mesom.Takvog mišlenja je i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Denis Kučević. "Što se tiče samog ukusa, senzorike, osobina mesa, svega onoga što meso ima u svojoj strukturi, posebnosti, neće biti nikada ili u skorije doba bar isto što i neko pravo meso koje smo do sada naučili da konzumiramo. Pored Italije, Nemačka i udruženja iz mesnih industrija su izglasali da veštačko meso, ne može da  nosi naziv meso, nego mora biti odvojeno kao suplement, ili tako nešto jer se inače ne bi proizvodilo na veštački način, i ne bi se nazivalo veštačko", istakao je Kučević.Kompanija Nestle izgradila je u Surčinu fabriku za proizvodnju mesa na biljnoj bazi, odnosno za proizvodnju šnicli, medaljona i filea od soje i glutena. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fsv8Pd9h-znQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Osim proizvodnje na biljnoj bazi, veštačko meso dobija se razvojem životinjskih ćelija u laboratoriji i 3D štampačem, pomoću kojeg meso dobija prepoznatljiv oblik. Iako je meso iz laboratorije sve popularnije, stručnjaci ističu da ne sme da potisne tradicionalno stočarstvo."Ide se ka tome da nam je to budućnost zato što je želja investitora koji investiraju i ulažu u osnivanje fabrika veštačkog mesa da sada sa nekog konvencionalnog i tradicionalnog načina proizvodnje mi u 21. veku pređemo na veštačku kravu. I to nije naša želja, nas niko nije pitao da li mi to želimo, to žele ljudi koji hoće da u narednom periodu plasiraju na tržište jedan novi proizvod", objasnio je Kučević i dodao da nema ništa protiv novih opcija na tržištu, ali ne po cenu postojećih proizvoda.Veštačko meso postavlja se kao alternativa tradicionalnom stočarstvu koje je godinama u krizi u celoj Evropi. To pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je u Evropskoj uniji broj svinja, za samo godinu dana, od 2021. do 2022, sa 140 miliona pao na 134 miliona svinja.Izvor: Insajder</article>

Šnicla iz laboratorije neće biti deo prepoznatljive italijanske kuhinje. Ta zemlja prva je u Evropi stala na put brzorastućem trendu proizvodnje veštačkog mesa.
Ministar poljoprivrede Italija Frančesko Lolobriđida obrazložio je ovu odluku namerom da se zaštiti zdravlje građana ali i autentična italijanska hrana.&nbsp;
"Brinemo o dobrobiti naše zajednice sa mnogo aspekata. Razgovarali smo o kvalitetu, i mislimo da proizvodi od mesa napravljeni u laboratoriji ne garantuju kvalitet i dobro stanje. Osim toga, ne garantuju ni očuvanje naše tradicije i kulture na koju smo ponosni, uzimajući u obzir da su njihov važan deo naša vina, hrana i poljoprivredni proizvodi", rekao je Lolobriđida.&nbsp;
Američka agencija za hranu i lekove saopštila je u novembru da je piletina proizvedena u laboratoriji bezbedna za jelo.&nbsp;
Kako će konzumiranje veštačkog mesa uticati na ljudski organizam, mišljenja su podeljena, ali ono u čemu su stručnjaci saglasni jeste da, po ukusu, ne može da se poredi sa pravim mesom.
Takvog mišlenja je i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Denis Kučević.&nbsp;
"Što se tiče samog ukusa, senzorike, osobina mesa, svega onoga što meso ima u svojoj strukturi, posebnosti, neće biti nikada ili u skorije doba bar isto što i neko pravo meso koje smo do sada naučili da konzumiramo. Pored Italije, Nemačka i udruženja iz mesnih industrija su izglasali da veštačko meso, ne može da &nbsp;nosi naziv meso, nego mora biti odvojeno kao suplement, ili tako nešto jer se inače ne bi proizvodilo na veštački način, i ne bi se nazivalo veštačko", istakao je Kučević.
Kompanija Nestle izgradila je u Surčinu fabriku za proizvodnju mesa na biljnoj bazi, odnosno za proizvodnju šnicli, medaljona i filea od soje i glutena.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fsv8Pd9h-znQ&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Osim proizvodnje na biljnoj bazi, veštačko meso dobija se razvojem životinjskih ćelija u laboratoriji i 3D štampačem, pomoću kojeg meso dobija prepoznatljiv oblik. Iako je meso iz laboratorije sve popularnije, stručnjaci ističu da ne sme da potisne tradicionalno stočarstvo.
"Ide se ka tome da nam je to budućnost zato što je želja investitora koji investiraju i ulažu u osnivanje fabrika veštačkog mesa da sada sa nekog konvencionalnog i tradicionalnog načina proizvodnje mi u 21. veku pređemo na veštačku kravu. I to nije naša želja, nas niko nije pitao da li mi to želimo, to žele ljudi koji hoće da u narednom periodu plasiraju na tržište jedan novi proizvod", objasnio je Kučević i dodao da nema ništa protiv novih opcija na tržištu, ali ne po cenu postojećih proizvoda.
Veštačko meso postavlja se kao alternativa tradicionalnom stočarstvu koje je godinama u krizi u celoj Evropi.&nbsp;
To pokazuju i podaci Eurostata prema kojima je u Evropskoj uniji broj svinja, za samo godinu dana, od 2021. do 2022, sa 140 miliona pao na 134 miliona svinja.
Izvor: Insajder

Teme

Ilustracija. Foto: Cindie Hansen / Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Hoće li veštačko meso potisnuti tradicionalno stočarstvo? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation