Hodžić: Nema razloga za paniku zbog nedostatka hrane, ipak neophodan oprez

U robnim rezervama ima dovoljno hrane na zalihama. „Pšenice imamo za mesec i po dana, soli za 2 do 3 meseca, pirinča za mesec i po dana, ulja za dva meseca, pasulja za jedan mesec”, gostujući u Insajder Debati naveo je Jasmin Hodžić, pomoćnik ministra trgovine, a dekanica Ekonomskog fakulteta, dr Žaklina Stojanović, dodala da su količine dostupne na tržištu daleko veće i da građani to moraju znati, kako bi se prekinula sumnja ili širio strah od nestašica hrane.

Na direktno pitanje da li Srbija ima dovoljno svega što nam je potrebno, pomoćnik ministra trgovine rekao je da uvozimo samo ono što nemamo: „Mi ustvari najviše uvozimo neke sirovine i energentne i to će biti izazov za naredni period", međutim naveo je da niko ne može da odredi koliki je tačno taj "naredni period" i da niko ne može da predvidi kako će se određene stvari u političkom smislu odvijati, ali da politika svakako utiče na ekonomske procese globalno.  „Ono što svakako imamo i čini mi se da ćemo imati tu perspektivu jeste hrana i poljoprivredni proizvodi. Mi smo jedna od 10 možda najvećih zemalja u Evropi po proizvodnji žitarica, ali ono što je ključna poenta jeste kako tim viškovima treba da upravljamo - da li da ih plasiramo pri rastu cena na svetskim berzama i da tako zarade poljoprivredni proizvođači ili da ih čuvamo za period koji je vrlo neizvestan. Niko ne može da zna šta će se desiti sutra, a ne za narednih mesec - dva ili duže”, rekao je Hodžić. 

„Trenutno na zalihama imamo preko milion tona kukuruza, preko milion tona pšenice, imamo dovoljno ulja, imamo brašna, i to imamo sve do žetve", naglasio je da su to zalihe koje ima naša zemlja ali da tu nisu ubrojane robne rezerve koje imaju svoj fond, a čiji su podaci tajni. Ipak, nešto kasnije u emisiji je otkrio i najsvežije podatke iz robnih rezervi.

Zašto izvozimo žito niskog kvaliteta, a uvozimo ono kvalitetnije? 

Agroekonomista Milan Prostran rekao je da smo kao zemlja postali veliki uvoznici hrane: „Naročito smo tim velikim uvozom desetkovali naše stočarstvo", a naglasio je da se to odnosi na sadašnji period i podsetio da smo pre dve godine uvozili svinjsko meso za 76 miliona dolara. „Prošle godine smo uvezli 20.000 tona i 200.000 prasadi. Dakle, postali smo pomalo zemlja uvoznica", dodao je. Ipak, naglasio je da još uvek duplo više hrane izvozimo nego što uvozimo, ali i da se "naši kapaciteti još uvek ne koriste kako treba”. „Srbija, po meni, mora bolje da koristi svoje resurse", naglasio je Prostran. 

Prof. Stojavnoić je objasnila da mi imamo stabilnu ponudu žitarica, a skrenula je pažnju na kvalitet pšenice koju izvozimo: „Mi izvozimo dominantno stočnu hranu, odnosno pšenicu najnižeg mogućeg kvaliteta. Dakle, govorimo o najnižim cenamam koje se postižu na svetskoj pijaci." Objasnila je da ta situacija zahteva sistemsku reakciju kako bi privredni proizvođači bili osposobljeni da proizvode kvalitetnije zrno. Gošća Insajder Debate rekla je i: „Osim što izvozimo pšenicu niskog kvaliteta, istovremeno uvozimo pšenicu visokog kvaliteta da bismo dobili kvalitetno zrno koje kasnije može da služi za proizvodnju u prehrambenoj industriji.”

Zbog ovoga profesorka insistira na sistemskom rešavanju problema i neophodosti pronalaženja dugoročnih rešenja. Ona je govorila o tome da bismo mnogo više mogli da zaradimo od izvoza pšenice boljeg kvaliteta: „Želim da pričam o oportunitetnim troškovima, o propuštenim prihodima - šta bi bilo da smo mi mogli da ponudimo pšenicu koja se koristi za industrijske svrhe, a ne kao stočna hrana", podvukla je da je to glavna tema. 

Agroekonomista je objasnio zašto se proizvodi žito nižeg kvaliteta: „Kod nas je problem u tehnologiji proizvodnje", a dodao je da su danas visoki troškovi proizvodnje, ali i nafte, pa i stare mehanizacije. „Zbog niskog nivoa agrotehnike mi odbacujemo nešto lošiji kvalitet pšenice. A što se tiče uvoza pšenice mi smo uvek uvozili tvrde pšenice, koja je potrebna za proizvodnju testenina", i dok smo nekad imali domaće kvalitetne tvrde pšenice, danas ih najčešće uvozimo iz Italije, pojasnio je. 

Hrana kao političko - bezbednosna kategorija

Profesorka Stojanović naglasila je da hrana nije samo ekonomska ili socijalna kategorija, pa da se o njoj govori tek “kada cena hleba poraste ili kada cena ulja dostigne neke rekordne granice na našem tržištu, pa se u tom trenutku pitamo šta ćemo raditi. To nije dobar pristup”, rekla je. „U suštini, hrana je političko - bezbednosna kategorija. O tome treba da se u dugom roku vodi računa, što znači da svaka država mora da ima strategiju koja je vezana za ponudu hrane upravo u kriznim situacijama koje mogu nastati". Dodala je da se sada nalazimo na pragu tzv. apsolutne krize "gde mi nemamo nikakvog uticaja na tok događaja" i "U takvoj situaciji isključivo zavisimo od onoga što mi proizvodimo, od naših proizvođača”.

Pomoćnik ministra poljoprivrede najavio je novu interventnu isporuku brašna: „Ovih dana će biti ponovo interventna isporuka po diskontnim cenama oko 20 - 23.000 tona brašna u cilju da se pomogne proizvođačima hleba". Pojasnio da to Ministarstvo upravo priprema i da veruje da će Vlada usvojiti taj predlog. On je pobrojao i mogućnosti koje država ima u kriznim situacijama kako bi stabilizovala tržišne prilike, uz naglasak da je Vlada i sprovodila sve te mere: „Možete da ograničite cene određenih proizvoda, možete da reagujete preko robnih rezervi, možete da ograničite i limitirate izvoz, dozvoljavamo izvoz određenih poljoprivrednih proizvoda putem kvota - brašno je dozvoljeno, ali je pitanje do kad će biti i ono dozvoljeno. Isto tako možete da štititite socijalni mir”. On je rekao da svako ministarstvo može da se zalaže za svoje rešenje, ali da Vlada kao kolektivni politički organ”mora prosto da sagleda sve aspekte i da nađe meru u svim antagonizovanim interesima - da zaista pomogne i poljoprivrednim proizvođačima kojima je šansa da možda zarade,ali čini i se da je veći interes da, ako bi i došlo do dramatičnog scenarija koji mnogi predviđaju, mi moramo da se pripremimo za taj scenario i u tom smislu da čuvamo zalihe".Pojasnio je da se “taj scenario” odnosi na rat koji se dešava u “neposrednoj blizini” i koji može da preraste u globalni konflikt. 

Kako trenutno stoje naše robne rezerve? 

Iako je na početku emisije pomoćnik ministra poljoprivrede rekao da su podaci o zalihama iz robnih rezervi tajna, u Insajder Debati otkrio je trenutno stanje sa proizvodima koji nisu tzv. Strateški proizvodi: „Ja sam se pre emisije čuo sa direktoricom Direkcije za robne rezerve i dobio sam podatke". Naglasio da su precizni podaci tajni kada se govori o strateškim proizvodima, ali da postoji računica koliko imamo zaliha na mesečnom nivou kada bi došlo do sloma tržišta: „Pšenice imamo za mesec i po, soli, pričam za robne rezerve, ono što je u magacinima robnih rezervi. Znači imamo soli od 2 do 3 meseca, pirinča mesec i po, ulja dva meseca, pasulja jedan mesec. Znači, prosto postoje zalihe koje se trenutno nalaze, s ciljem da se interveniše ako dođe do destabilizacije tržišta. "

Dekanka Ekonomskog fakulteta apelovala je da se ne diže panika: „Da i mi ne doprinesemo razvoju nekih nestabilnih uslova na tržištu - ovo se odnosi, još jednom da pojasnimo, samo na robne rezerve. Količine koje su dostupne na tržištu su daleko veće. Ja bih samo apelovala da se ne prenosi pogrešna informacija stanovništvu Srbije da se mi nalazimo u problemu, jer ovako kada čujete “za mesec i po” vi mislite da je tu kraj, molim vas da tu budemo precizniji". Ove zalihe koriste se obično u slučaju nestašice na tržištu, objašnjeno je. 

Svi sagovornici Debate zaključili su da razloga za paniku zbog nedostatka hrane ne treba da bude, a pomoćnik ministra je ipak naglasio da svakako treba biti pažljiv: „Treba obazrivi da budemo. Stvar je nijansiranog pristupa stvarima. Znači, panika ne, ali vrlo obazrivo treba da idemo ka zimi i zaista treba pažljivo da procenjujemo, na dnevnom nivou čini i se. Toliko se stvari ubrzavaju da mi moramo na dnevnom nivou da sagledavamo stvari kako bi donosili ispravne odluke". 


U celoj emisiji možete videti i razgovor na temu kolika je trenutna inflacija i kako ona utiče na građane. Gosti Debate iz svog ugla govorili su i o mogućoj ulozi države u pomoći građanima ali i poljoprivredi.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.