<article> Kada je prošlog decembra tadašnja premijerka Ana Brnabić <a href="https://insajder.net/prenosimo/premijerka-istakla-da-se-srbija-sa-rezervama-uskladuje-sa-deklaracijom-eu">uputila pismo Briselu</a> u kojem Srbija izražava rezerve prema <a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-sporazum-o-putu-ka-normalizaciji-u-celini-pravno-obavezujuc-za-beograd-i-pristinu">Sporazumu koji su februara 2023. postigli Beograd i Priština</a>, kao i rezerve prema Aneksu za primenu Sporazuma koji je mesec dana kasnije dogovoren u Ohridu, bilo je jasno navedeno da će se dogovoreno „smatrati prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova.“ Devet meseci kasnije, od specijalnog izaslanika Unije saznajemo da je pismo povučeno, a Beograd se ne oglašava; glasno ćuti, baš kao i o blokadi zgrada srpskih institucija na severu Kosova i Metohije, u koje <a href="https://insajder.net/prenosimo/jedanaest-dana-blokade-zgrada-srpskih-institucija-na-severu-kosova">Srbi ne mogu da uđu već jedanaesti dan</a>.Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Hrnjaz kaže za Insajder da je povlačenje pisma poruka Briselu kojom Beograd želi da pokaže da je spreman da učestvuje u odblokiranju dijaloga tako što će prihvatiti jedan od tri zahteva Prištine za  nastavak normalizacije - da Sporazum potpišu obe strane, Srbija povuče pismo koje je u decembru poslala Briselu, i da isporuči Milana Radoičića i njegovu „paramilitarnu terorističku grupu“."Cilj je da se pokaže dobra volja u vezi sa odblokiranjem dijaloga, da se kaže ’imali ste tri uslova, mi smo spremni da ovaj uslov prihvatimo', verovatno svesni da to nema velike praktične posledice. Napravljena je procena da to neće previše koštati Srbiju, a da može da bude pozitivan znak Briselu. Međutim, pošto bi to u medijima moglo negativno da se tumači, niko iz Vlade, čini mi se, ne želi to da komentariše kako ne bi dodatno iritirao javno mnjenje", smatra prof. Hrnjaz.Godinu i po dana od <a href="https://insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">Sporazuma i Aneksa,</a> i devet meseci otkako je Beograd poslao pismo Briselu pa ga je sada, kako se tvrdi, povukao - Lajčak tvrdi da Sporazum i dalje vredi i da je pravno obavezujući. Prof. Miloš Hrnjaz napominje da u međunarodno - pravnom smislu povlačenje pisma nema nikakvu težinu. "Meni se čini da je to bio neki minimum za koji su vlasti u Beogradu procenile da je to nešto na šta može da se pristane. Ovih dana sam čitao izjave da to znači definitivno priznanje nezavisnosti Kosova, da je to povlačenje crvenih linija... mislim da su te izjave preterane i da, u pravnom smislu, ne govorim o političkom smislu, povlačenje pisma nema tu težinu koja mu se pripisuje", ocenio je. Pre Sporazuma o normalizaciji odnosa iz februara prošle godine, Beograd i Priština su potpisali dva briselska sporazuma – 2013. i 2015. godine. Ohridski sporazum, dogovoren marta 2023. godine, trebalo je da stvori osnovu za brzu primenu svega što je do tada dogovoreno, a sagovornik Insajdera podseća da od samog početka Beograd i Priština različito tumače gotovo sve dogovoreno. "Beograd insistira na tome da se najpre uspostavi Zajednica srpskih opština pa da se onda ide dalje sa sprovođenjem, dok Priština insistira da se te stvari rade u isto vreme - ne samo formiranje ZSO već i ostale stvari iz sporazuma. Očigledno da u vezi sa tim ne postoji dogovor strana i da sada Evropska unija nije sigurna kako da taj proces odblokira", kaže za Insajder Miloš Hrnjaz, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.Na potezu je ponovo Brisel. Posle posete Prištini krajem prošle nedelje, Miroslav Lajčak je najavio ne samo dolazak u Beograd, već i novu rundu dijaloga na nivou glavnih pregovarača, ali nije precizirao kada će se to desiti.Premijer Miloš Vučević izjavio je danas da se očekuje dolazak izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka u Beograd i vrlo brzo sastanak u Briselu i da će se tada čuti konkretnije stvari o postupcima Prištine. Izvor: Insajder</article>

&nbsp;Kada je prošlog decembra tadašnja premijerka Ana Brnabić <a href="https://insajder.net/prenosimo/premijerka-istakla-da-se-srbija-sa-rezervama-uskladuje-sa-deklaracijom-eu">uputila pismo Briselu</a> u kojem Srbija izražava rezerve prema <a href="https://insajder.net/prenosimo/eu-sporazum-o-putu-ka-normalizaciji-u-celini-pravno-obavezujuc-za-beograd-i-pristinu">Sporazumu koji su februara 2023. postigli Beograd i Priština</a>, kao i rezerve prema Aneksu za primenu Sporazuma koji je mesec dana kasnije dogovoren u Ohridu, bilo je jasno navedeno da će se dogovoreno „smatrati prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova.“&nbsp;
Devet meseci kasnije, od specijalnog izaslanika Unije saznajemo da je pismo povučeno, a Beograd se ne oglašava; glasno ćuti, baš kao i o blokadi zgrada srpskih institucija na severu Kosova i Metohije, u koje <a href="https://insajder.net/prenosimo/jedanaest-dana-blokade-zgrada-srpskih-institucija-na-severu-kosova">Srbi ne mogu da uđu već jedanaesti dan</a>.
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Miloš Hrnjaz kaže za Insajder da je povlačenje pisma poruka Briselu kojom Beograd želi da pokaže da je spreman da učestvuje u odblokiranju dijaloga tako što će prihvatiti jedan od tri zahteva Prištine za &nbsp;nastavak normalizacije - da Sporazum potpišu obe strane, Srbija povuče pismo koje je u decembru poslala Briselu, i da isporuči Milana Radoičića i njegovu „paramilitarnu terorističku grupu“.
"Cilj je da se pokaže dobra volja u vezi sa odblokiranjem dijaloga, da se kaže ’imali ste tri uslova, mi smo spremni da ovaj uslov prihvatimo', verovatno svesni da to nema velike praktične posledice. Napravljena je procena da to neće previše koštati Srbiju, a da može da bude pozitivan znak Briselu. Međutim, pošto bi to u medijima moglo negativno da se tumači, niko iz Vlade, čini mi se, ne želi to da komentariše kako ne bi dodatno iritirao javno mnjenje", smatra prof. Hrnjaz.
Godinu i po dana od <a href="https://insajder.net/teme/objavljen-tekst-aneksa-sporazuma-o-putu-ka-normalizaciji-odnosa-izmedu-kosova-i-srbije">Sporazuma i Aneksa,</a> i devet meseci otkako je Beograd poslao pismo Briselu pa ga je sada, kako se tvrdi, povukao - Lajčak tvrdi da Sporazum i dalje vredi i da je pravno obavezujući.
&nbsp;Prof. Miloš Hrnjaz napominje da u međunarodno - pravnom smislu povlačenje pisma nema nikakvu težinu. 
 
 "Meni se čini da je to bio neki minimum za koji su vlasti u Beogradu procenile da je to nešto na šta može da se pristane. Ovih dana sam čitao izjave da to znači definitivno priznanje nezavisnosti Kosova, da je to povlačenje crvenih linija... mislim da su te izjave preterane i da, u pravnom smislu, ne govorim o političkom smislu, povlačenje pisma nema tu težinu koja mu se pripisuje", ocenio je. 
 
 Pre Sporazuma o normalizaciji odnosa iz februara prošle godine, Beograd i Priština su potpisali dva briselska sporazuma – 2013. i 2015. godine. Ohridski sporazum, dogovoren marta 2023. godine, trebalo je da stvori osnovu za brzu primenu svega što je do tada dogovoreno, a sagovornik Insajdera podseća da od samog početka Beograd i Priština različito tumače gotovo sve dogovoreno. 
 
 "Beograd insistira na tome da se najpre uspostavi Zajednica srpskih opština pa da se onda ide dalje sa sprovođenjem, dok Priština insistira da se te stvari rade u isto vreme - ne samo formiranje ZSO već i ostale stvari iz sporazuma. Očigledno da u vezi sa tim ne postoji dogovor strana i da sada Evropska unija nije sigurna kako da taj proces odblokira", kaže za Insajder Miloš Hrnjaz, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Na potezu je ponovo Brisel. Posle posete Prištini krajem prošle nedelje, Miroslav Lajčak je najavio ne samo dolazak u Beograd, već i novu rundu dijaloga na nivou glavnih pregovarača, ali nije precizirao kada će se to desiti.
Premijer Miloš Vučević izjavio je danas da se očekuje dolazak izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka u Beograd i vrlo brzo sastanak u Briselu i da će se tada čuti konkretnije stvari o postupcima Prištine.
&nbsp;Izvor: Insajder
&nbsp;

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kosovo i Metohija

Više od vesti

Hrnjaz za Insajder: Odluka vlasti u Beogradu da povuče pismo Briselu znak dobre volje za odblokiranje dijaloga

Hrnjaz za Insajder: Odluka vlasti u Beogradu da povuče pismo Briselu znak dobre volje za odblokiranje dijaloga

Tagovi: