Hrvatska uputila protestnu notu Srbiji zbog proterivanja hrvatskih državljana

Nota je poslata u petak, a kako objašnjava Biščević, sada se čeka reakcija srpskog Ministarstva spoljnih poslova. U zavisnosti od odgovora, uslediće sledeći koraci, poput pozivanja srpskog ambasadora u Zagrebu na razgovor. 

Biščević naglašava da note nisu javni dokumenti, ali da je suština u tome da se traži objašnjenje i obrazloženje za učestalo proterivanje hrvatskih državljana.  

“Hrvatska ni sa jednog nivoa, nije dala nikakvog povoda da bi se njeni stavovi o ovoj društvenoj situaciji u Srbiji mogli podvesti pod mešanje u unutrašnje poslove. Sa svih instanci hrvatske države iskazivana je maksimalna suzdržanost“, navodi Biščević.  

On ističe da proterivanje hrvatskih državljana može da se posmatra iz dva ugla u odnosu na kvalitet odnosa dve zemlje.  

 "Kada su u pitanju zvanični bilateralni odnosi, tu nema neke velike dinamike. U tom smislu, ovo što se događa i ne utiče previše. S druge strane, zabrinutost izaziva to što se ovakvim potezima stvara loša klima među narodima. Mi smo na tom nivou relaksirali odnose do te mere da hrvatski muzičari mogu da gostuju u Srbiji, ali i i da građani Srbije mogu preko sezone da odlaze na Jadran da rade i da sve prolazi bez incidenata. Sada je pitanje da li će ovo što se dešava poremetiti tu klimu? Ja svakodnevno dobijam upite od građana Hrvatske gde me pitaju da li je sigurno da putuju u Srbiju. Ljudi su zabrnuti i treba pratiti kako će situacija dalje da se razvija“, ističe Biščević.  

 Proterivanje hrvatskih državljana iz Srbije aktuelizovano je prošle nedelje kada je u javnost izašla  priča Arien Stojanović Ivković,  žene koja je u Srbiji živela dvanaest godina. Ona je u tom periodu završila Medicinski fakultet, udala se i dobila dete. Njoj je zabranjen dalji boravak u zemlji, a u rešenju je ta odluka obrazložena bezbednosnim razlozima. Sama Stojanović Ivković je istakla da sumnja da je stvarni razlog za proterivanje to što je na društvenim mrežama podržala studentske proteste i osudila ulazak predsednika Srbije u jedinicu Intenzivne nege gde su se oporavljale žrtve požara u Makedoniji.  

 Ambasador Hrvatske Hidajet Biščević u Srbiji je za Insajder tom prilikom rekao da to nije izolovan slučaj, te da je u prethodna tri meseca petnaest državljana Hrvatske proterano iz zemlje. On sada kaže da je teško kategorizovati građane koji su proterani po bilo kom kriterijumu.  

 "Ono što mene brine to je kada se pod udarom nađu ljudi iz mešovitih brakova. Tu nastaju porodične drame. Primera radi, doktorka mora da napusti zemlju, a da joj suprug i dete ostanu u Srbiji. Imamo i slučaj jednog poslovnog čoveka koji ima firmu ovde u Srbiji. Šta će on da radi sada kada je proteran? Da li će morati da zatvori firmu, od čega će da živi? Ja zaista ne vidim neko pravilo u smislu ciljanja određenih ljudi, ali postoji zabrinutost u slučajevima koji izazivaju poslovne ili porodične probleme“, kaže Biščević.  

 Na slučaj proterivanja reagovao je i premijer Hrvatske Andrej Plenković istakavši da to nisu izolovani incidenti, kao i da Hrvatska očekuje da se prekine sa tom praksom. Zabrinutost su iskazali i u EU, istakavši da mere u interesu nacionalne bezbednosti „treba da budu u skladu s pravnim okvirom Srbije“, ali i uz „poštovanje međunarodnih normi ljudskih prava“.  

Protestna nota Hrvatske zbog proterivanja građana, usledila je manje od tri meseca od prethodne note koja je stigla srpskom Ministarstvu spoljnih poslova sa iste adrese. Krajem januara Hrvatska je reagovala notom zbog hapšenja i deportovanja pet hrvatskih državljanki koje su u Beogradu učestvovale na konferenciji nevladinih organizacija.  

 
Novinar: Vuk Jeremić