I južno i severno od Ibra, daleko od Beograda (VIDEO)
Uoči susreta s predsednikom Srbije u Briselu, 27. februara, kosovski premijer Aljbin Kurti kaže da neće biti reči o Zajednici srpskih opština na čije formiranje, tamošnji Srbi, čekaju deset godina, odnosno od potpisivanja Briselskog sporazuma. Srbi koji žive na Kosovu i Metohiji, zvanično, žive u Srbiji - jer je, prema Ustavu, deo Srbije. U realnosti je potpuno drugačije. Višedecenijski oružani i politički sukobi, više hiljada ubijenih i nestalih i sa jedne i sa druge strane, porušene crkve i groblja. Status kvo odgovara pojedincima i interesnim grupama, ali ne i onima koji ne pripadaju nikome. Kako žive, gledajte večeras od 22 sata u emisiji „I južno i severno od Ibra, daleko od Beograda“.
Srbi na Kosovu i Metohiji i zvanični Beograd od 2013-te godine i potpisivanja Briselskog sporazuma čekaju da se formira Zajednica srpskih opština. Kako kažu, Zajednica bi trebalo da obezbedi autonomiju i sigurnost srpskoj zajednici. Mnogima, međutim, nije jasno šta bi to konkretno značilo za srpske enklave u opštinama koje nisu predviđene da budu deo Zajednice.
“Znaš šta je najveći problem? Niko nam ne kaže, kako će te opštine da izgledaju. Po čijem zakonu će te opštine da rade? Jer, šta ako te opštine budu kao nevladine organizacije. I šta ćemo onda?”
“Meni država Srbija ništa nije dala, sem trideset hiljda dinra, pre par godina, jednokratne pomoći. Kancelarija za Kosovo i Metohiju mi je dala to i ništa više.”
“Mi smo psihički ubijeni, psihički. Ne fizički. Ranije je lepota bila bre. Muž ode na posao, žena koja radi, radi. Koja ne, isprati decu u školu spremiš doručak, ručak... Odeš na njivu, završiš, dođeš kući, večera, spremiš se, legneš. Ovo sad svaki čas televizija, daj da vidimo šta je bilo, daj da vidimo šta je bilo... Pa, nije ni nama lako.”
Srbi, Albanci, Romi, Bošnjaci, Turci žive uglavnom jedni pored drugih, a ne jedni sa drugima. Bez mnogo razumevanja za probleme drugih nacionalnih zajednica.
“Mi i dalje ovde na severu Kosova pričamo o državi Srbiji i o tome kako želimo da imamo te institucije, jer smo ih izgubili 2013. Godine. A, Albanci žive kako oni smatraju, u nezavisnoj državi Kosovo. I to su dve dijametralno suprotne realnosti.”
Teret ostalom delu Srbije, a problem Prištini i međunarodnoj zajednici. Tako se, neretko, osećaju Srbi na Kosovu i Metohiji. A nije da im se to ne sugeriše, i to decenijama.
“Mi smo negde neka statistička greška. Verovatno nisu negde očekivali, da posle rata i svega ostalog, neki Srbi ostanu ovde da žive. Pa smo svima negde smetnja. Jednostavno smo neka statistička greška u društvu. I nekako sve opterećujemo.”
“Stabilnost, sigurnost. Jedan dosadan dan mi treba. Jedan dan u kome ću sto posto znati da se ništa neće desiti.”
Za više od dve decenije pregovora, zajednički osecaj Srbima koji žive na severu, u enklavama ili u selima raštrkanim po Kosovu i Metohiji jeste da su – daleko od Beograda. O njihovoj budućnosti odlučivaće međunarodna zajednica i dva grada: jedan u koji gledaju i drugi od kojeg im zavisi svakodnevni život. Oni, kao i do sada, mogu samo da čekaju, jer se, još jednom ništa neće pitati.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.