<article>Donošenje novog zakona 2009, pa devet izmena tog Zakona, pa donošenje još jednog, posebnog Zakona, pa odluke Ustavnog suda – sve to nije bilo dovoljno da se po fer, tržišnoj ceni naplati gradsko građevinsko zemljište koje je otišlo u paketu sa propalim fabrikama u procesu privatizacije. Nedavna inicijativa za ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, samo je još jedan u nizu izgovora, smatraju u organizaciji RERI“Ovde se radi o tome da je došlo do zagušenja administracije, kako kažu ljudi koji se zalažu za ukidanje konverzije. Sada zbog toga što zakon ne može da se sprovede najelegantnije rešenje je, je li, da se ukine konverzija i onda nemate problem. Nema tela - nema dela, što se kaže. Tako da, ako eliminišete problem tako što ćete da ukinete zakon koji to reguliše, bojim se da onda nismo na dobrom putu”, rekao je za emisiju Marker  na Insajder televiziji Jovan Rajić iz organizacije RERI. Za ukidanje naknade za konverziju već nekoliko puta se javno založio ministar građevinarstva Goran Vesić. On je gostujući u Markeru prošle nedelje rekao da naknada koči razvoj građevinske industrije i da je trenutno zarobljeno 5000 lokacija.“Vesić: Preko 90 odsto izvršenih konverzija od 2009 godine je učinjeno bez ikakve naknade.   Insajder TV: Pa to i jeste problem. Zašto?Vesić: Pa pitajte one koji su to sprovodili , imate lokalne sekretarijate za imovinsko pravne odnose mate direkciju za imovinu, imate one koji su bili nadležni za to. Neko ko je pisao zakon to nije uradio kako treba i da taj zakon nije dobar.”Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009 donet je kao svojevrsno priznanje da su biznismeni do ekskluzivnih lokacija dolazili kroz privatizaciju daleko ispod tržišne cene.Donet je nakon što je u serijalu Insajdera “Službena zloupotreba” otkriveno da su biznismeni, posle 2000. godine. kupovali propale fabrike sa pravom korišćenja zemljišta, uz obavezu da osnovnu delatnost zadrže od tri do pet godina. Za to vreme su nadležne institucije menjale planove, pa se industrijska zona pretvarala u građevinsko zemljište. Tako su na mestima gde su bile fabrike izgrađeni ili se planira izgradnja luksuznih stanova, dok su radnici ostajali bez posla.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7G2mWj9G20Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><h2>Jovan Rajić, RERI za Insajder: Država bila nesposobna da svoj zakon sprovede  </h2>U organizaciji RERI smatraju da bi ukidanje naknade za konverziju vodilo pravnoj nesigurnosti.“Vi dva investitora tretirate na nejednak način. Onaj prvi koji je bio ažuran, odgovoran, platio naknadu za konverziju i stekao svojinu na zemljištu, on je prošao lošije od onoga ko sada čeka da se ta naknada ukine.  Dakle on je sad stavljen u povoljniji položaj zato što svoju obavezu nije ispunio i zato što je država bila nesposobna da svoj zakon sprovede”, navodi Jovan Rajić. Ocenjujući odredbe Zakona o planiranju i izgradnji Ustavni sud je 2013. jasno naveo da se privatizacija odnosila na fabrike i objekte a ne na zemljište i da za zemljište mora da se plati tržišna cena.2015. godine donosi se novi Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koji predviđa brojne popuste. I ovaj zakon je osporavan pred Ustavnim sudom uz argument da popusti obesmišljavaju prethodnu odluku o tržišnoj naknadi za zemljište. Ustavni sud je međutim ovu inicijativu odbacio.  Sudeći po izjavi ministra Vesića, prva odluka Ustavnog suda praktično ne važi od donošenja novog Zakona 2015, kada je naknada za konverziju zemljišta iz procesa privatizacije iz jednog izmeštena u drugi zakon.Na konstataciju novinara Insajdera da je Ustavni sud 2013. jasno rekao da se pravo korišćenja na građevinskog zemljištu, stečenom u postupcima privatizacije stečaja ili izvršnom postupku, može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta, Vesić je rekao:“Vesić: Opet vam kažem, to je inače odluka za pokretanje postupka na osnovu Zakona iz 2009. godine, nema veze sa ukidanjem zakona. Vi imate pravo kao država da donesete…Insajder TV: Taj zakon je donet upravo zato što je insajder otkrio dve milijarde štete.Vesić: Ali ja vam kažem taj zakon nije doneo nikakve efekte državi.”Na samo 11 primera koje su analizirali novinari Insajdera još 2009. godine utvrđeno je da su grad i država oštećeni za oko 2 milijarde evra zato što zemljište iz različitih razloga nije išlo na licitaciju. Do tog iznosa dolazi se kada se pogleda cena koja je postignuta na licitaciji za zemljište na sličnim lokacijama. Danas bi taj iznos svakako bio mnogo veći.Izvor: Insajder</article>

Donošenje novog zakona 2009, pa devet izmena tog Zakona, pa donošenje još jednog, posebnog Zakona, pa odluke Ustavnog suda – sve to nije bilo dovoljno da se po fer, tržišnoj ceni naplati gradsko građevinsko zemljište koje je otišlo u paketu sa propalim fabrikama u procesu privatizacije.&nbsp;
Nedavna inicijativa za ukidanje naknade za konverziju zemljišta iz prava korišćenja u pravo svojine, samo je još jedan u nizu izgovora, smatraju u organizaciji RERI
“Ovde se radi o tome da je došlo do zagušenja administracije, kako kažu ljudi koji se zalažu za ukidanje konverzije. Sada zbog toga što zakon ne može da se sprovede najelegantnije rešenje je, je li, da se ukine konverzija i onda nemate problem. Nema tela - nema dela, što se kaže. Tako da, ako eliminišete problem tako što ćete da ukinete zakon koji to reguliše, bojim se da onda nismo na dobrom putu”, rekao je za emisiju Marker &nbsp;na Insajder televiziji Jovan Rajić iz organizacije RERI.&nbsp;
Za ukidanje naknade za konverziju već nekoliko puta se javno založio ministar građevinarstva Goran Vesić.&nbsp;
On je gostujući u Markeru prošle nedelje rekao da naknada koči razvoj građevinske industrije i da je trenutno zarobljeno 5000 lokacija.
“Vesić: Preko 90 odsto izvršenih konverzija od 2009 godine je učinjeno bez ikakve naknade. &nbsp;&nbsp;
Insajder TV: Pa to i jeste problem. Zašto?
Vesić: Pa pitajte one koji su to sprovodili , imate lokalne sekretarijate za imovinsko pravne odnose mate direkciju za imovinu, imate one koji su bili nadležni za to. Neko ko je pisao zakon to nije uradio kako treba i da taj zakon nije dobar.”
Zakon o planiranju i izgradnji iz 2009 donet je kao svojevrsno priznanje da su biznismeni do ekskluzivnih lokacija dolazili kroz privatizaciju daleko ispod tržišne cene.
Donet je nakon što je u serijalu Insajdera “Službena zloupotreba” otkriveno da su biznismeni, posle 2000. godine. kupovali propale fabrike sa pravom korišćenja zemljišta, uz obavezu da osnovnu delatnost zadrže od tri do pet godina. Za to vreme su nadležne institucije menjale planove, pa se industrijska zona pretvarala u građevinsko zemljište. Tako su na mestima gde su bile fabrike izgrađeni ili se planira izgradnja luksuznih stanova, dok su radnici ostajali bez posla.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7G2mWj9G20Y&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
<h2>Jovan Rajić, RERI za Insajder: Država bila nesposobna da svoj zakon sprovede &nbsp;</h2>
U organizaciji RERI smatraju da bi ukidanje naknade za konverziju vodilo pravnoj nesigurnosti.
“Vi dva investitora tretirate na nejednak način. Onaj prvi koji je bio ažuran, odgovoran, platio naknadu za konverziju i stekao svojinu na zemljištu, on je prošao lošije od onoga ko sada čeka da se ta naknada ukine. &nbsp;Dakle on je sad stavljen u povoljniji položaj zato što svoju obavezu nije ispunio i zato što je država bila nesposobna da svoj zakon sprovede”, navodi Jovan Rajić.&nbsp;
Ocenjujući odredbe Zakona o planiranju i izgradnji Ustavni sud je 2013. jasno naveo da se privatizacija odnosila na fabrike i objekte a ne na zemljište i da za zemljište mora da se plati tržišna cena.
2015. godine donosi se novi Zakon o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, koji predviđa brojne popuste. I ovaj zakon je osporavan pred Ustavnim sudom uz argument da popusti obesmišljavaju prethodnu odluku o tržišnoj naknadi za zemljište. Ustavni sud je međutim ovu inicijativu odbacio. &nbsp;
Sudeći po izjavi ministra Vesića, prva odluka Ustavnog suda praktično ne važi od donošenja novog Zakona 2015, kada je naknada za konverziju zemljišta iz procesa privatizacije iz jednog izmeštena u drugi zakon.
Na konstataciju novinara Insajdera da je Ustavni sud 2013. jasno rekao da se pravo korišćenja na građevinskog zemljištu, stečenom u postupcima privatizacije stečaja ili izvršnom postupku, može konvertovati u pravo svojine plaćanjem tržišne cene zemljišta, Vesić je rekao:
“Vesić: Opet vam kažem, to je inače odluka za pokretanje postupka na osnovu Zakona iz 2009. godine, nema veze sa ukidanjem zakona. Vi imate pravo kao država da donesete…
Insajder TV: Taj zakon je donet upravo zato što je insajder otkrio dve milijarde štete.
Vesić: Ali ja vam kažem taj zakon nije doneo nikakve efekte državi.”
Na samo 11 primera koje su analizirali novinari Insajdera još 2009. godine utvrđeno je da su grad i država oštećeni za oko 2 milijarde evra zato što zemljište iz različitih razloga nije išlo na licitaciju. Do tog iznosa dolazi se kada se pogleda cena koja je postignuta na licitaciji za zemljište na sličnim lokacijama. Danas bi taj iznos svakako bio mnogo veći.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ideja ukidanja naknade za konverziju zemljišta: Elegantno rešenje ili dodatni problem (VIDEO)