Igre prestola oko zvučnog topa: Kako je jedno obavezno uputstvo otkrilo sve nelogičnosti tužilačke istrage događaja od 15. marta?

Tužilaštvo je neposredno nakon 15. marta, krajnje neuobičajeno, odlučilo da formira dva predmeta vezana za isti događaj. Najpre je Više tužilaštvo u Beogradu dalo nalog Prvom osnovnom tužilaštvu da istraži da li su građani koji su tvrdili da su bili izloženi udaru zvučnog topa počinili krivično delo izazivanje panike i nereda. Neposredno nakon toga, istom tužilaštvu stigao je i nalog da pokrene istragu oko toga šta se tačno dogodilo 15. marta u centru Beograda. 

Međutim, imajući u vidu da nijedna od dve istrage nije davala željene rezultate, Više tužilaštvo u Beogradu je odlučilo da stvari preuzme u svoje ruke. Ovo tužilaštvo je 26. marta formiralo predmet povodom objave na društvenoj mreži Iks predsednika stranke Srbija centar Zdravka Ponoša, gde je istakao da je na mirnim demonstrantima korišćen zvučni top. Istog dana, Više tužilaštvo je prosledilo obavezno uputstvo Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, tražeći od njega da "procesiuraju“ Ponoša, te da ga privedu na informativni razgovor. 

Za ovo se verovatno ne bi ni saznalo da Boris Majlat, rukovodilac Posebnog javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal nije uložio prigovor na obavezno uputstvo koje mu je uputio Glavni tužilac beogradskog VJT-a Nenad Stefanović. Ukratko, Majlat je osporio obavezno uputstvo po dve osnove, tvrdeći da Glavni tužilac VJT-a nije nadređen Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali i da nisu ispunjeni uslovi za obavezno uputstvo koji kažu da se ono izdaje kada postoji sumnja u efikasnost nečijeg postupanja u predmetu. 

Komisija za odlučivanje o prigovoru protiv obaveznog uputstva, telo Visokog saveta tužilaštva, je usvojila Majlatov prigovor i ukinula obavezno uputstvo, a rešenje je objavio upravo Zdravko Ponoš. Komisija je uvažila Majlatovu argumentaciju, smatrajući da iako Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal funkcioniše pri VJT-u, Glavni tužilac ovog tužilaštva nije nadređen Posebnom odeljenju. Dodatno, komisija je utvrdila da je VJT formiralo predmet o Ponošu 26. marta i istog dana poslalo obavezno uputstvo, te da nije moglo biti sumnje u efikasnost postupanja. 

Radovan Lazić, član Udruženja tužilaca Srbije ističe za Insajder da je saglasan sa odlukom Komisije VJT-a. 

"Moje profesionalno mišljenje je da je odluka komisije zakonita i ispravna. Glavni tužilac VJT-a nije nadležan Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki krimilan, niti ima pravo da otvara predmete iz njihove nadležnosti. Rekao bih da je u pozadini ovog pitanja neka vrsta igre prestola i odmeravanje moći između Glavnog javnog tužioca VJT-a u Beogradu i Vrhovne javne tužiteljke“, kaže Lazić. 

Na odluku komisije reagovalo je Više javno tužilatšvo u Beogradu, ističući da je ona doneta uz ignorisanje Ustava, zakona i mišljenja Ministarstva pravde. Tužilaštvo je u saopštenju optužilo "povezana lica unutar javnog tužilaštva“ da radi na devastaciji VJT-a, dodajući da će podneti ustavnu inicijativu tražeći ukidanje odredbe zakona koja rukovodiocu Posebnog odeljenja za visokotehološki kriminal daju prava i dužnosti glavnog tužioca. 

A iako je ovo uputstvo ukinuto, javnosti nije poznato da li je Više tužilaštvo u Beogradu formiralo još neki predmet zbog izazivanja panike putem društvenih mreža. Insajder je pitao VJT da li je Zdravko Ponoš usamljen slučaj, ali oni nisu želeli da komentarišu. 

Slučaj ukinutog obaveznog uputstva zbog Ponoševe objave na društvenim mrežama pokazuje se kao još jedan šum u komunikaciji na liniji Nenad Stefanović – Zagorka Dolovac. Naime, po zakonu rukovodioca Posebnog tužioca za visokotehnološki kriminal postavlja Vrhovna tužiteljka, koja mu je po tome i nadređena. 

Ovaj slučaj dogodio se svega mesec dana nakon što je Stefanovićevo Više tužilaštvo podiglo optužnicu zbog korupcije u slučaju nadstrešnica, nakon što mu je Dolovac naložila da sve spise predmeta prosledi Tužilaštu za organizovani kriminal. 

Slučaj obaveznog uputstva istovremeno je i otvorio pitanje smislenosti odluke da se procesuiraju ljudi za izazivanje panike, dok istraga o uzroku reakcije građana na protestu nije utvrđena u tužilačkoj istrazi. 

Lazić naglašava da nema nikakve pravničke logike u krivičnom gonjenju građana koji tvrde da je korišćen zvučni top ili neki drugi akustički uređaj. 

"Ovde nije istraženo prethodno pitanje, a to je šta se desilo na protestu. Nešto se sigurno dogodilo, pošto je nemoguće da ljudi sami od sebe onako reaguju. U takvim okolnostima ne može biti govora o izazivanju panike, jer ljudi ili javno iznose svoja neposredna iskustva ili komentarišu ono što su videli u medijima. Sve i da se utvrdi da nije bilo zvučnog topa, opet po meni to ne bi bilo dovoljno da se neko tereti za izazivanje panike zato što je tvrdio da je bio zvučni top. A svakako je najpre potrebno utvrditi šta je izazvalo onakvu reakciju ljudi“, ističe Lazić. 

Da bi prioritet morala da bude istraga šta je uspaničilo ljude u ulici kralja Milana, saglasan je Savo Đurđić, penzionisani sudija Apelacionog suda u Novom Sadu i bivši član Visokog saveta sudstva. On ističe da je ceo slučaj praćen nizom nelogičnosti i nedopustivih propusta. 

"Najpre sam bio zapanjen činjenicom da je prvo dat nalog da se ispitaju ljudi koji prenose glasine da je u pitanju zvučni top, pa tek onda nalog da se ispita šta se dogodilo. Dodatno, bilo je veoma nekorektno od strane predsednika Srbije koji je rekao da će tužilaštvo u roku od 48 sati reći da nije koršćen zvučni top, što su oni i učinili pozivajući se na izjave zvaničnika.  Ali odgovor na ključno pitanje i dalje izostaje, a to je šta se desilo, ako već nije korišćen zvučni top. Red bi bio da to saznamo, ako ništa drugo da bismo znali šta građani mogu da očekuju na nekim narednim skupovima“, navodi Đurđić dodajući da ne vidi mogućnost pravnog gonjenja ljudi koji tvrde da je korišćen zvučni top, dok god se ne sazna šta se zapravo desilo. 

Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je za Insajder navelo da je tek nedavno počelo ispitivanje građana koji su nevladinim organizacijama dostavili informacije i medicinsku dokumentaciju o pretrpljenim tegobama tokom incidenta na protestu 15. marta. 

Novinar Vuk Jeremić