Inicijativa „Spasimo Studenicu“: Iscrpeli smo institucionalne mehanizme, pitaćemo narod šta misli o izgradnji MHE

Meštani i struka ističu da je reka Studenica „žila kucavica Parka prirode Golija“ i da na njoj nema mesta za male hidroelektrane, a pogotovo ne za MHE Studenica S4-Gradina, čija bi brana bila visoka 30 metara. O tome zašto smatraju da ih je država prevarila za Insajder priča Goran Nikolić iz inicijative „Spasimo Studenicu“, inače meštanin Ušća kod Kraljeva.

„Imali smo veliki protest 2021. godine, podržale su nas ekološke inicijative iz cele Srbije. Pokrenuta je peticija koju je potpisalo oko 1.400 građana mesne zajednice Ušće i koja je trebalo da bude upućena Vladi. Prikupljanje potpisa je prekinuto kada je stiglo obećanje iz kabineta tadašnje premijerke Ane Brnabić i od predsednika Aleksandra Vučića da će se aktivnosti na izgradnji MHE na slivu reke Studenice obustaviti, uz reči da su na Studenici ’napravljene neke greške’. Poverovali smo u zakone ove zemlje i najviše državnike Srbije. A onda je skoro tri godine kasnije na javni uvid stavljen urbanistički projekat za izgradnju nove mini hidroelektrane“, navodi Nikolić.

Građani i aktivisti su tokom javnog uvida podneli primedbe u kojima je kao jedan od ključnih razloga za obustavu navedeno to što je Uredbom Vlade od 15. januara 2020. godine sliv reke Studenice, od izvora do ušća, svrstan u 3. kategoriju zaštite, te kako piše, nikakvi hidroenergetski objekti nisu predviđeni na tom području.

Pravnik iz inicijative „Pravo na vodu“ Strahinja Mićić kaže za Insajder da se, i pored primedbi, očekuje da će investitor, firma Hidro-Min dobiti zeleno svetlo, odnosno da će mu urbanistički projekat biti potvrđen, nakon čega će moći da pokrene proceduru dobijanja građevinske dozvole.

„Republička reviziona komisija je sačinila izveštaj u kome i sama na dve strane iznosi primedbe i sugestije na Urbanistički projekat, ali uprkos tome donosi zaključak da on nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentima, zakonima i drugim propisima i predložila je njegovo potvrđivanje nakon postupanja po sugestijama i delimično prihvaćenim primedbama“, navodi advokat Mićić.

Dodaje da je tokom izvođenja geoloških istraživanja investitor oštetio obalu i korito reke u dužini od oko 100 metara i širini od oko 10 metara, i da je teškom mehanizacijom uklonio vegetaciju, zbog čega je podneta krivična prijava, a o svemu su, kako navodi, obaveštene tri inspekcije – vodna, geološka i za zaštitu životne sredine. Sve to – bez efekta, poručuje advokat. Iz inicijative „Spasimo Studenicu“ dostavili su fotografije kako su radovi izgledali iz drona.

Naučnici: Trajne i bespovratne posledice po Park prirode Golija

Više od 200 naučnika i naučnica je u pismu izrazilo „duboku zabrinutost i oštro protivljenje“ planiranoj izgradnji MHE Studenica S4-Gradina. Potpisnici su sa beogradskog Biološkog fakulteta, iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, prirodno-matematičkih fakulteta u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, Prirodnjačkog muzeja Beograd i drugih institucija.

„Područje predviđeno za izgradnju MHE odlikuje se izuzetnom biološkom raznovrsnošću. Pružamo punu podršku zahtevima građana i njihovim udruženjima, a naročito građanima Ušća za obustavu svih aktivnosti radi izgradnje predmetne MHE, zabranu njihove gradnje i zaštitu celog toka reke Studenice i njene klisure“, navedeno je u pismu.

Dodaje se da bi pregrađivanje dela klisure Studenice izazvalo „trajne i nepovratno štetne“ posledice po Park prirode Golija i na sveukupne ekosisteme koji uključuju i veliki broj retkih i strogo zaštićenih vrsta biljaka i životinja, na ovom području od svetskog značaja.

„Iako se mini-hidroelektrane javnosti često predstavljaju kao ekološki prihvatljiv izvor energije, njihova izgradnja ima ozbiljne posledice po prirodu – narušavaju vodni režim, ugrožavaju biodiverzitet i menjaju prirodnu dinamiku reka“, ističu stručnjaci. 

Osim toga, navode, dodatnu štetu pravi izgradnja pristupnih puteva i prateće infrastrukture, što dovodi do krčenja šuma, isušivanja vlažnih staništa, erozije tla i gubitka prirodnog pokrivača.

„Srbija je zemlja s ograničenim vodenim resursima. Nažalost, mnogi vodotoci u brdsko-planinskim krajevima, gde se većina mini-hidroelektrana i gradi, ozbiljno su degradirani upravo zbog njih. Na slivu Studenice se već nalazi šest mini hidroelektrana, a sada se planira i sedma, što dodatno povećava pritisak na ovaj krhki ekosistem. Stoga ne bi trebalo preduzimati nikakve dalje radove i aktivnosti“, poručuju naučnici i naučnice.

Nakon ovog upozorenja struke, poslali smo pitanja Ministarstvu zaštite životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode i gradskoj upravi Kraljeva. Odgovore još nismo dobili.

Male hidroelektrane – dvodecenijski problem

Problem malih hidroelektrana u Srbiji traje skoro dve decenije. Zbog nedostatka jasne regulative, preciznih planova, načina na koje su građene i načina na koji rade – projekat malih hidroelektrana u Srbiji se pretvorio u suprotnost početnoj nameri.

U ovoj oblasti vlada anarhija. S jedne strane, investitor dobije dozvolu za gradnju, s druge strane su građani koji se bune, i na kraju MUP koji ne reaguje na incidente. Utisak i jednoj i drugoj strani je da je država suspendovana. Novi su primeri u kojima se građani bune, a problemi su stari. Zbog toga meštani i aktivisti, kako sami kažu, nemaju poverenja u institucije i najavljuju da će narod rešavati problem.

Novinarka Dijana Babić