<article>Specijalni savetnik u Fisklanom savetu Marko Milanović kaže da standard jedne zemlje ne određuje visina obima kapitalnih ulaganja, već kvalitet i struktura tih ulaganja. On upozorava da mi nemamo praksu objektivnog sagledavanja koristi te se dešava da se na neke od planiranih ulaganja bace pare.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DbFV9qMqxZd4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>"Prioritet je praviti selekciju kapitalnih projekata. Mi stalno potenciramo auto-puteve, pa svi imaju dobre auto-puteve. Mora se više pažnje posvetiti oblastima u kojima smo slabiji nego druge zemlje – kada je reč o lošem kvalitetu regionalnih i lokalnih puteva, na primer, tu su velike razlike. (...) Da se jasno vidi koje nam investicije trebaju. Niko nije protivnik nacionalnih stadiona, samo moramo da vodimo računa o državnim investicijama jer one moraju pre svega biti korisne za kvalitet života građana. (...) Nama je potreban sveobuhvatan sektorski plan – ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, proizvodnju, zaštitu životne sredine, pa tek onda da govorimo o nekom pravom napretku“, kaže Milanović.On upozorava na širok prostor za zloupotrebe kada je reč o velikim projektima, apostrofirajući kao loš primer <a href="https://insajder.net/prenosimo/mali-izlozba-expo-2027-najveci-razvojni-projekat-za-srbiju">EXPO</a>, za koji neće važiti Zakon o javnim nabavkama."A zašto se ne bi radilo transparentno, da svi znaju ko su ponuđači, kakve su njihove žalbe.. Stvara se rizik da neće biti kontrole trošenja novca“, upozorava Milanović i dodaje da je transparentnost i dokaz kredibiliteta.Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić planirane investicije u naredne četiri godine vidi kao „ambiciozan plan“ posebno uz povećanje plata i penzija."Voditi računa da se realizuju opravdani projekti, da se vidi šta se sve finansira, da se deo javnih investicija finansira iz poreza. Ali, ako budu rasle plate i penzije, to neće moći bez novog zaduživanja“, upozorava on. Profesor Ekonomskog fakulteta probleme vidi i u onome što prati domaće investicije:„Problemi su u birokratskim barijerama, nejednakom tretmanu preduzeća, po tome da se poslovi dodeljuju po tome ko je blizak vlasti – to mora da se menja kada je reč o investicijama“, kategoričan je prof. dr Arsić. On i kao lošu praksu navodi "propagandno plasiranje poruka“ umesto da se koriste argumenti ekonomije."Važno je da imamo stope rasta u dužem vremenskom periodu, a ne da se hvalimo samo kada nam je stopa rasta visoka“, kaže profesor Arsić.Pomoćnik direktora Privredne komore Srbije za strateške analize i baze podataka Bojan Stanić odbacuje kritike da su <a href="https://insajder.net/arhiva/price/koliko-stvarno-zaposljavaju-strani-investitori-video">strani investitori </a>u Srbiji povlašćeni."Strani investitori nisu povlašćeni, oni su bili u fokusu opravdanog cilja da se obori procenat nezaposlenosti. Kada domaći kapital konkuriše i kada oni nemaju ekonomski potencijal da ispune uslove, a strana kompanija ih ispunjava – jasan je izbor“, kaže Stanić i dodaje potencijal da se kroz službe za zapošljavanje u radni odnos u poljoprivrednoj proizvodnji, ugostiteljskim uslugama itd. uključe oni koji ne rade godinama i čekaju na birou.On takodje naglašava da se povećanje standarda jednog stanovništva nalazi u ulaganjima u ekologiju, obrazovanje i zdravstvo, a da je na Srbiji zadatak i da poveća atraktivnost života u našoj zemlji.Izvor: Insajder</article>

Specijalni savetnik u Fisklanom savetu Marko Milanović kaže da standard jedne zemlje ne određuje visina obima kapitalnih ulaganja, već kvalitet i struktura tih ulaganja. On upozorava da mi nemamo praksu objektivnog sagledavanja koristi te se dešava da se na neke od planiranih ulaganja bace pare.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DbFV9qMqxZd4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
"Prioritet je praviti selekciju kapitalnih projekata. Mi stalno potenciramo auto-puteve, pa svi imaju dobre auto-puteve. Mora se više pažnje posvetiti oblastima u kojima smo slabiji nego druge zemlje – kada je reč o lošem kvalitetu regionalnih i lokalnih puteva, na primer, tu su velike razlike. (...) Da se jasno vidi koje nam investicije trebaju. Niko nije protivnik nacionalnih stadiona, samo moramo da vodimo računa o državnim investicijama jer one moraju pre svega biti korisne za kvalitet života građana. (...) Nama je potreban sveobuhvatan sektorski plan – ulaganje u zdravstvo, obrazovanje, proizvodnju, zaštitu životne sredine, pa tek onda da govorimo o nekom pravom napretku“, kaže Milanović.
On upozorava na širok prostor za zloupotrebe kada je reč o velikim projektima, apostrofirajući kao loš primer <a href="https://insajder.net/prenosimo/mali-izlozba-expo-2027-najveci-razvojni-projekat-za-srbiju">EXPO</a>, za koji neće važiti Zakon o javnim nabavkama.
"A zašto se ne bi radilo transparentno, da svi znaju ko su ponuđači, kakve su njihove žalbe.. Stvara se rizik da neće biti kontrole trošenja novca“, upozorava Milanović i dodaje da je transparentnost i dokaz kredibiliteta.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milojko Arsić planirane investicije u naredne četiri godine vidi kao „ambiciozan plan“ posebno uz povećanje plata i penzija.
"Voditi računa da se realizuju opravdani projekti, da se vidi šta se sve finansira, da se deo javnih investicija finansira iz poreza. Ali, ako budu rasle plate i penzije, to neće moći bez novog zaduživanja“, upozorava on.&nbsp;
Profesor Ekonomskog fakulteta probleme vidi i u onome što prati domaće investicije:
„Problemi su u birokratskim barijerama, nejednakom tretmanu preduzeća, po tome da se poslovi dodeljuju po tome ko je blizak vlasti – to mora da se menja kada je reč o investicijama“, kategoričan je prof. dr Arsić.&nbsp;
On i kao lošu praksu navodi "propagandno plasiranje poruka“ umesto da se koriste argumenti ekonomije.
"Važno je da imamo stope rasta u dužem vremenskom periodu, a ne da se hvalimo samo kada nam je stopa rasta visoka“, kaže profesor Arsić.
Pomoćnik direktora Privredne komore Srbije za strateške analize i baze podataka Bojan Stanić odbacuje kritike da su <a href="https://insajder.net/arhiva/price/koliko-stvarno-zaposljavaju-strani-investitori-video">strani investitori </a>u Srbiji povlašćeni.
"Strani investitori nisu povlašćeni, oni su bili u fokusu opravdanog cilja da se obori procenat nezaposlenosti. Kada domaći kapital konkuriše i kada oni nemaju ekonomski potencijal da ispune uslove, a strana kompanija ih ispunjava – jasan je izbor“, kaže Stanić i dodaje potencijal da se kroz službe za zapošljavanje u radni odnos u poljoprivrednoj proizvodnji, ugostiteljskim uslugama itd. uključe oni koji ne rade godinama i čekaju na birou.
On takodje naglašava da se povećanje standarda jednog stanovništva nalazi u ulaganjima u ekologiju, obrazovanje i zdravstvo, a da je na Srbiji zadatak i da poveća atraktivnost života u našoj zemlji.
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;

Teme

Gosti Suzane Trninić u Insajder debati: Marko Milanović - Fiskalni savet, prof. dr Milojko Arsić - Ekonomski fakultet u Beogradu i Bojan Stanić - PKS, foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder debata

Više od vesti

Insajder debata: Bez obrazovanja i zdrave životne sredine neće vredeti ni EXPO ni nacionalni stadioni (VIDEO)

Insajder debata: Bez obrazovanja i zdrave životne sredine neće vredeti ni EXPO ni nacionalni stadioni (VIDEO)

Tagovi: