Insajder debata: Država desničarima omogućila da se osećaju jačim od zakona (VIDEO)

Preteće poruke koje su aktivisti Udruženja Krokodil i Inicijativa mladih za ljudska prava dobijali zbog krečenja natpisa "Kad se vojska na Kosovo vrati" na Slaviji u Beogradu, kao i napadi na njihove prostorije, nikoga u društvu nisu iznenadile, smatraju sagovornici u Insajder debati.

"Nismo iznenađeni i nama je vrlo jasno stavljeno do znanja da mi živimo u jednom društvu gde vlada zakon jačeg. Ekstremno desničarske organizacije su nam stavile do znanja da su iznad zakona", kaže Milena Vasić gostujući u Insajder debati.

A to, kako dodaje, pokazuje i potpuna tolerancija nadležnih institucija na njihove aktivnosti, bez obzira da li su usmerene na migrante, pripadnike LGBT zajednice ili aktiviste i aktivistkinje za ljudska prava. 

"Svi naši podaci pokazuju da iz godine u godinu najviše pretećih poruka dobijaju zapravo ljudi koji se bave temom suočavanja sa prošlošću i ratnim zločinima", ističe Vasić.

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora naglašava da je jako važno da se na svaku pretnju i napad na organizacije civilnog društva adekvatno reaguje.

"Mi nažalost nakon svih ovih pretnji pa i napada na organizacije civilnog društva nakon krečenja natpisa na Slaviji nismo čuli nijednu osudu toga iz vrha vlasti. A to je jako bitno za razumevanje", smatra Kisić.

"Srbija nije naučila ništa iz sopstvene istorije"

Odgovarajući na pitanje da li je Srbija išta naučila iz sopstvene prošlosti, istoričar Dr Milovan Pisari sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju naglašava da problem suočavanja sa ratnom prošlošću traje u ovom regionu već godinama.

"Tokom čitavog 20. veka nacionalizam je proizveo samo ogroman broj žrtava, a taj nacionalizam i dan danas postoji, pogotovo na političkom nivou", kaže Pisarri i dodaje "to znači da nismo ništa naučili".

On ističe da ne misli da "institucije tolerišu desničarske grupacije", već da su "na neki način u njihovoj službi“ objašnjavajući svoj stav da vlast te grupe može koristiti kao svojevrsno ispitivanje javnog mnjenje.

"Nakon početka agresije povećana aktivnost desničarskih organizacija"

Izabela Kisić iz Helsinškog odbora objašnjava da desničarske organizacije na prostoru Srbije deluju jako dugo, ali se njihova aktivnost pojačala od agresije Rusije na Ukrajinu.

"I mi ne beležimo samo ove incidente koje su bili samo u online prostoru, već je sve više fizičkih incidenata i fizičkih napada. Posebno se to dešava u Vojvodini", dodaje Kisić.

Kako upozorava, ne zna se trenutak kada će se iz online prostora nešto preći na fizičko nasilje.

"Ono što smo mi primetili jeste upravo ta ono što je postojao orgoman broj pratilaca na njihovim fejskub stranicama koji idu nekada i po nekoliko desetina hiljada pratilaca. To se sada preliva i na ulice i to je nešto što mi nazivamo ulična desnica", kaže Kisić. 

"U svakoj krizi ljudi se prvo hvataju za iracionalna rešenja"

Odgovarajući na pitanje kako su ekstremističke ideje sa elementima rasizma i ksenofobije prijemčive pojedincima, istoričar Pisarri objašnjava da su iracionalna rešenja ona za koja se po pravilu hvataju ljudi kada su teška vremena.

"Kada nastupa određena ekonomska, socijalna kriza - iracionalna rešenja su ona za koju se hvataju obični ljudi. Kao na primer, kada im neko kaže -Biće bolje kada budemo isterali sve migrante, jer su oni glavni problem, objašnjava Pisarri.

Kako dodaje, nacionalizam traži neprijatelja.

"Svima je jako važan osećaj pripadnosti. Danas, ovde je najvažnija pripadnost -  nacionalna pripadnost - odnosno, da svi pripadamo istom narodu, iste smo vere, samim tim - onaj ko ne pripada tome, njega posmatramo kao stranca i ta osoba se identifikuje kao neprijatelj jer on nije deo naše zajednice", zaključuje Pisarri.

"Skup ispred Predsedništva nije sloboda govora već raspirivanje nacionalne mržnje"

Kako ocenjuje pravnica Milena Vasić, trenutno je u društvu fenomen takozvanih „obrazovanih desničara“ jako opasan.

"Oni su savršeno obrazovani, a tako nijansirano uspevaju da mrze, a da ne koriste govor mržnje kakav znamo. Oni elokvenstni, lepo pričaju i vama deluje da neko normalno i govori, dok ne dođete u suštinu njegove poruke. Zato je to jako opasno jer mogu da zaraze mlade koji još nisu razvili kritičko razmišljanja", dodaje Vasić.

Tvrdnje da protest u organizaciji Narodnih patrola ispred Predsedništva i sve što se na njemu moglo čuti predstavlja slobodu govora, Izabela Kisić ocenjuje kao neistinu.

"To nije sloboda govora. Osim onih pretnji koje su izrečene, osim puške koja je pronađena kod njihovog člana, oni svu svoju ideologiju i politiku, ono što govore, baziraju na nasilnom srpskom nacionalizmu. To nije sloboda govora, to je raspirivanje nacionalne mržnje", zaključuje Kisić.

Pravnica iz Komiteta pravnika za ljudska prava Milena Vasić podseća da Ustavni sud može zabraniti delovanje određenih organizacija.

"Ustavni sud može da zabrani ogranizaciju ukoliko njeni članovi pozivaju na rušenje ustavnog poretka, šire rasnu versku mržnju i netrpeljivost. Tužilaštvo podnosi predlog i taj predlog se podnosi na osnovu pravosnažnih presuda na koje su osuđeni pripadnici", objašnjava Vasić, a Izabela Kisić zaključuje "za rešavanje ovog problema neophodna je politička volja".

Izvor: Insajder