Insajder debata: Može li dostojanstven rad dostojanstveno i da se plati? (VIDEO)

Simović (Centar za politike emancipacije): Minimalna zarada od 40.020 dinara nedovoljna, plata dovoljna za život iznosi 114.000 dinara

Sociolog Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije izjavio je novi iznos minimalne zarade ne zadovoljava osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika, kako bi to trebalo po propisima iz Zakona o radu i drugim međunarodnim konvencijama.

„Kroz inicijativu 'Clean Clothes Campaign' radili smo istraživanje troškova života u regionu kako bismo došli do kalkulacije nečega što smo nazvali 'plata za život'. Mi smo krenuli od potrošačkih navika i koji su troškovi domaćinstva za hranu i preko toga izračunali šta su ostale potrebe domaćinstva. Došli smo do računice za Srbiju - za 2021. godinu je to 114.000 dinara", naveo je Simović.

Simović je ocenio da je Srbija zemlja sa izrazito visokim društvenim nejednakostima.

„Imamo mali krug ljudi sa enormno velikom količinom resursa i novca, samim tim verovatno i uticacja na politiku i državu a imamo i ogroman broj ljudi koji živi na granici siromaštva ili ispod te granice", dodao je on.

Govoreći o izjavi ministra finansija, koji je rekao da u ovom trenutku nije moguće da minimalna zarada bude na visini realnih životnih troškova, Simović je upitao da li je realno da ljudi žive sa platama koje su ispod granice siromaštva.

On je naveo da oko 20 odsto radnika, odnosno oko 400.000 zaposlenih, prima minimalnu zaradu i da je moguće bi plate bile i niže da zakonom nije propisan minimalac.

Gajić (Libek): Nemaju sve zemlje propisanu minimalnu zaradu, a imaju bolji životni standard

Ekonomista Mihailo Gajić iz organizacije Libek izjavio je da u velikom broju zemalja zakonom nije propisana minimalna zarada, a da one imaju bolji životni standard i dodao da treba razmisliti koja je ekonomoska potpora koja omogućava visoke plate.

„Nemačka je tek 2015. uvela opštu minimalnu zaradu, države poput Švajcerske, Švdeske i Italije uopšte nemaju minimalac već imaju specifične granske zarade - pregovara se o minimalnoj zaradi u posebnoj industriji ili za posebno zanimanje", naveo je on.

Gajić je rekao da plata treba da zavisi od produktivnosti privrede, a ne od državnih propisa.

„Ako imate dobru privredu koja ima veću proizvodnu vrednost, onda će i plata biti veća. To je jasan zakon", dodao je on.

Gajić je kazao da su u Srbiji plate prilično poreski opterećene, dok je u zemljama poput Bugarske i Severna Makedonija opterećenje zarade niže, ali da misli progresivno opozerivanje nije najbolje rešenje.

„Progresivno oporezivanje je ekonomski neefikasno jer ima svoje direktne troškove - kako će izgledati tržište rada i da li ćete možda nekim od industrija staviti novi konopac oko vrata koji će ih dodatno oslabiti. S druge strane, ako hoćete da prikupite iole značajnije prihode da biste smanjili opterećenje zarada, vama progresija mora da krene na visokih 900 ili 1000 evra. Drugim rečima, vi ćete sprečiti kreiranje bilo kakve normalne srednje klase", ocenio je on.

Vuković (SSSS) o pregovorima za visinu minimalca: To nisu bili pregovori, nego farsa

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, govoreći o pregovorima o minimalnoj zaradi za sledeću godinu, izjavio je da to nisu bili pregovori, već farsa. 

„Tobože su se vodili pregovori do septembra, a da su oni zapravo bili završeni krajem juna kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će minimalac u 2023. godini biti 40.000 dinara. Predsednik Republike može da ima svoje mišljanje, ali treba da dopustimo onom organu koji po Zakonu o radu utvrđuje minimalnu zaradu za sledeću godinu - Socijalno-ekonomski savet koji čine predstavnici Vlade, reprezentativna unija poslodavaca i reprezentativni sindikati. Predsednik tu nema", naglasio je on.

Vuković je rekao da predstavnici sinikata ukazuju da je 40.020 dinara minimalne zarade za 2023. godinu "nedostojno" malo, imajući u vidu da minimalna potrošačka korpa iznosi više od 45.000 dinara.

"Više od 60.000 dinara će nedostajati nekome ko sledeće godine bude primao minimalac. On će najmanje mesec i po dana gladovati ili će morati drugde da traži izvor prihoda kako bi mizernu potrošačku korpu nadomestio", dodao je on.

Vasiljević (NALED): Minimalna zarada ima svoje nedostatke, gotovo nimalo ne pomaže radnicima u privatnom sektoru

Direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević izjavio je minimalna zarada "nije svemogući ekonomski instrument", da ima svoja nedostatke i naglasio da ona pre svega pomaže zaposlenima u javnom sektoru, a gotovo nimalo radnicima u privatnom sektoru.

"Sada već imamo situaciju da u određenim delovima Srbije i u određenim industrijama - tamo gde su radnici spremni da rade za manje nego što je propisana minimalna zarada - imamo pojavu da poslodavci isplaćuju tu zaradu a onda im traže da deo sredstava vrate u kešu ili u pogodnijim slučajevima da kupuju robu u prodavnicama poslodavca. Imamo u isto vreme i drugačiju situaciju, da se deo zarada isplaćuje na nivou minimalne a onda se 'ispod stola' isplaćuje ostatak", naveo je on.

Vasiljević je rekao da je u Srbiji za 10 godina prosečna zarada porasla 58 odsto, a minimalna zarada 64 odsto. 

"Dakle, mi imamo - ako ne snažan gest onda simbol dobre volje da minimalna zarada raste brže nego prosečna. Da li je to dovoljno i da li svi treba da budemo srećni - apsolutno ne ali imamo pozitivnu tendenciju", naveo je on.

Vasiljević je kazao i da je u Srbiji primećen pozitivan trend - rast prosečnih zarada.

"Taj trend je uslovljen našom opštijom nesrećom, a to je rast posečnih zarada koji prevashodno dolazi odatle što je određen nivo ekonomske aktivnosti zadržan a da dobar deo naših građana napušta našu zemlju. Dolazimo u situaciju da oni koji ostaju imaju u određenoj meri bolju poziciju na tržištu rada a da je to u nekim sektorima praćenom boljom zaradom i ostvarivanjem prava", rekao je on.

Izvor: Insajder