Insajder debata: Možemo li u EU - ali pod našim uslovima? (VIDEO)

Međak (Evropski pokret): U Izveštaju dovedeno u pitanje strateško opredeljenje Srbije 

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Vladimir Međak izjavio je u "Insajder debati" da je poslednjim Godišnjim izveštajem Evropske komisije za Srbiju dovedeno u pitanje strateško opredeljenje Srbije.

„Iz ovoga se može videti da EU ne veruje Srbiji, da mora da se pokazuje nešto što smo smatrali da je već dokazano odavno. Rečeno je da Vlada Srbije mora da vodi iskrenu komunikaciju o EU sa građanima, da postoje aktvine anti-EU poruke koje upućuju državni funkcioneri", rekao je Međak.

Međak je naveo da ocena usklađenosti zakonodavstva Srbije sa EU danas iznosi 3,03 od 5,00, a da je pre osam godina bila 2,88.

„Znači, vi ste se na skali od 1 do 5 pomerili za 0,15 za sedam godina, a to govori o kolosalnom gubljenju vremena", naglasio je on.

Međak je istakao da je Srbija, geografski gledano, jedina zemlja zapadno od fronta u Ukrajini koja se nije usaglasila sa sankcijama Rusiji zbog invazije.

„Kada pogledamo tu paralelu s Hladnim ratom i padom Gvozdene zavese, vi ćete videti da su postojale samo dve anomalije na mapi sveta - Zapadni Berlin koji je bio okružen Istočnim blokom i Kuba koja je bila na Zapadnoj hemisferi. One su bile posledica dogovora dve strane. Ako Srbija hoće da ima takvu poziciju, onda prvo treba da postoji dogovor. Pitanja su: da li Srbiji to treba, da li je takav dogovor moguć i šta će bilo kome tako nešto jer su i Zapadni Berlin i Kuba bili posledica mogućeg izbijanja rata", dodao je on.

Međak je naglasio da se od 2013. godine u Srbiji vodi kampanja protiv EU i da je jedinstven slučaj da takvu kampanju vodi formalno proevropska vlast jedne zemlje koja je kandidat za članstvo u EU.

Bogosavljević (IPSOS): Od početka rata u Ukrajini došlo do negativne promene stava građana prema EU

Konsultant agencije IPSOS Srđan Bogosavljević izjavio je da je s početkom invazije Rusije na Ukrajinu došlo do negativne promene stava građana Srbije prema Evropskoj uniji.

„Peti mesec zaredom (u istraživanjima javnog mnjenja) imamo mnogo više ljudi koji kažu: 'Ja sam protiv Evrope' nego 'Ja sam za'. Uvek je bila velika razlika između rezultata na pitanje: 'Da li bi glasao na referendumu za ulazak u EU' i 'Da li ti se Evropa dopada' - 'Evropa mi se ne dopada, ali bih glasao za nju'", naveo je on.

Bogosavljević je istakao da je to rezultat "upitne relevantnosti" Evropske unije ne samo u Srbiji, već i na čitavom Zapadnom Balkanu.

„Najveća popularnost Evrope je bila kada smo dobili bezvizni režim i kada je bio Evrosong u Srbiji. Građani ne gledaju sve moguće posledice. (...) Kada EU izgubi releventnost, onda ni političari nisu blesavi da skaču 'grlom u jagode' i viču: 'Ajmo mi u Evropu' a to ne izgleda moguće za neke", ocenio je Bogosavljević.

Mijačić (Nacionalni konvent o EU): Izveštaj ne daje revolucionarne informacije

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić izjavio je da Godišnji izveštaj EK o Srbiji ne daje revolucionarne informacije i da je sadržaj tog izveštaja identičan onom za Kosovo.

„Izveštaj je više kritičan prema kosovskoj strani nego prema Srbiji. Kosovu se zamera neodržavanje referenduma (za promenu Ustava Srbije) i izbora za predsednika i parlament Srbije na prostoru Kosova i pored zahteva zemalja Kvinte", naveo je Mijačić.

Mijačić je rekao da se u Srbiji od dela političkih aktera može čuti da se zalažu za "status kvo" ili za odlaganje rešenja za pitanje Kosova.

„Postoje različiti troškovi ako na to gledate iz Beograda ili ako živite na Kosovu. Srbi sa Kosova očekuju rešenje koje će definisati njihova kolektivna prava i otuda oni žele da vide neku vrstu sporazuma koja će im garantovati neka viša prava nego što imaju sada. S druge strane, ako živite u Beogradu, vi nemate nikakve troškove - većina njih nikada nije ni bila na Kosovu i to je za njih neka intelektualna igra na način: 'Zašto bismo mi to priznali... Zašto bismo popustili'", naglasio je Mijačić.

Izvor: Insajder