Insajder debata: Nije pitanje samo ima li pravde u zatvoru, već i po izlasku iz njega (VIDEO)

Profesor krivično-pravnih nauka Zvezdan Radojković, nekadašnji pomoćnik direktora policije, kaže da su problemi na istom nivou poslednjih 30 godina.

"U Srbiji, u našim zatvorima, na jednog čuvara dolazi 2,6 osuđenih lica, a standard u Evropi jedan na jedan. Znači, imamo 3 osuđena koje treba da nadzire, štiti i edukuje zaposleni u zatvoru. S druge strane tu je Ministarstvo finansija koje određuje koliko planirani budžet može da dozvoli novih zaposlenih“, objašnjava prof. Radojković krug u kome se "vrti“ čitav sistem pod Upravom za izvršenje zavodskih sankcija.

Govoreći o uzrocima koji dovode do različitih dešavanja u zatvorima – od torture do smrtnih slučajeva tokom izdržavanja kazne, Damir Joka nekadašnji zamenik direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija kaže da u zatvoru tajni nema – tamo se sve zna.

"Tortura koja se dešava danas nije sistemska, reč je o incidentnim situacijama. Sistemska tortura je prepoznatljiva, to je ono što se gleda u filmovima o turskim zatvorima iz sedamdesetih godina. Incidentna postoji, i protiv nje se moramo boriti – pre svega edukacijom osoblja, da znaju šta im je činiti“, kaže Joka i naglašava da je važno boriti se protiv primarnog nepoverenja u institucije sistema. 

"Mora biti apsolutno obezbedjen državni nadzor i kvalitetan rad zatvora, da se incidenti ne bi događali“, navodi nekadašnji zamenik direktora Uprave.

Da je napredak vidljiv samo na papiru, tvrdi bivši osuđenik Dušan Mirić, koji vodi i organizaciju "Posle kiše“. Kaže da se ono što propisi nalažu u praksi ne vidi.

"Po izlasku iz zatvora nema rešenja za mnoge ljude – neki nemaju lična dokumenta, a to vam je izvor svih ostalih problema. Kada inspekcije dolaze u kontrolu iz zatvorskih jedinica se izbacuju i premeštaju i ljudi i kreveti. Niko ne može ni da vidi šta ne funkcioniše. Svi ćute“, deli Mirić svoje iskustvo.

Na pitanje koga mi lažemo na takav način, specijalni pedagog Boris Herman odgovara da "lažemo sistem".

"Tako se radi kad god vam dolazi bilo koja kontrola u bilo kojoj i nstituciji. U školu kad dolazi – stavljate da odgovaraju najbolji đaci. Mi kada budemo prestali da lažemo sebe i sistem, tek tada ćemo moći da napredujemo“, kaže Herman i dodaje:

"Mi tek kada izbije afera ili ubistvo, tek tada saznamo da su radnici preopterećeni. A tokom godine se organizuje niz javnih skupova gde prisustvuju i predstavnici Ministarstva pravde, a na kojima niko ne govori o tome da postoji problem jer se ljudi ustručavaju etiketiranja“.

Da u zatvori postoji "paralelni život“ saglasan je i prof. Zvezdan Radojković.

"Tamo se nalaze sve refeleksije društva. Sudar neformalnog sistema vrednosti sa onim formalnim koje propisuje zakon. U zatvoru se sve zna, samo je pitanje – kad se sazna, šta smo sve preduzeli?“, upitao je i osvrnuo se na događaj iz Padinske skele u kojoj je, od posledica zlostavljanja preminuo stariji osuđenik.

"Prosek godina u srpskim zatvorima je oko 50, u evropskim 38 – i u tom delu se moramo prilagođavati. Imate pitanje kako je moguće da se čovek koji je znatno stariji od tih godina nađe u zatvorenom prostoru duže vreme sa mlađom generacijom koja ima sasvim drugačiji sistem vrednosti nego on“, kaže Radojković i dodaje da to nije jedini problem u zatvoru:

"Problem su i pritvori, posebno što umeju da budu višegodišnji, a prema njima (pritvorenicima) i dalje postoji pretpostavka nevinosti“.

Učesnici Debate posebno su skrenuli pažnju na problem na koji bivši osuđenici nailaze po izlasku iz zatvora. Damir Joka upozorava da "mi kao zajednica ne umemo da prihvatimo tuđu različitost“. 

"Ako je bio u zatvoru odmah kreće odnos "brigo moja pređi na drugoga“. Problem bivših osuđenika je problem 5 ministarsva – pravde, zdravlja, socijačnog rada, obrazovanja i unutrašnjih poslova, gde je MUP bio najspremniji da u tome učestvuje“, kaže Joka i objašnjava zašto je proces resocijalizacije važan ne samo za zatvorenike, već i za društvo u celini.

"Trećina dođe u zatvor, prepadne se i ne padne im na pamet da učine krivično delo ponovo. Trećina je rezistentna i na sistem i na tretman – kako uđu, tako izađu iz zatvora, ne bolji ni gori. I imate trećinu koja se nalazi na klackalici. Ako njih dobro prihvatite u zatvoru od njih ćete dobiti onu trećinu koja se u zatvor ne vraća. Ako ih prepustite same sebi u zatvoru, ne pomognete im kad izađu iz zatvora, oni beže u onu grupu rezistentnih. Neophodna je veza sa društvom koje je spremno da prihvati tog čoveka“, poručuje on.

Da praksa pokazuje drugačije svedoči Dušan Mirić. Kaže da su tokom vremena epidemije korona virisa članovi njegovog udruženja bivših osuđenika "Pre kiše“ ponašali izuzetno odgovorno. Radili su u pekarama, nosili hranu, a tokom korone na poziv sistema vanredne situacije odlaze u Klinički centar Kragujevac rade u crvenoj zoni i tamo ostaju godinu dana.

"Bili smo ponosni, ali se time nismo hvalili, niti smo bilo šta tražili. Kada je doneta Uredba Vlade došlo je do uverenja da će biti prihvaćeni da nastave da rade u toj bolnici. Naglašavam da su to ljudi koji su posebno selektovani, neki nisu ni osuđivani, a oni koji jesu za njih je prošlo 10 godina od vršenja krivičnog dela. Loptica je počela da se prebacuje tamo i ovamo, pa smo se zapitali zašto se sad ta odluka Vlade ne odnosi i na nas? Jesmo li mi sa druge planete?“, upitao je Mirić.

Država ima priliku da pokaže dobru praksu, a mi i dalje čekamo odluku, dodaje i Boris Herman.

"Ministarstvo ih upućuje na bolnicu, bolnica na Ministarstvo. Momci su pripremili dokumenta, postoji odluka Vlade koja pokazuje da se uklapaju da počnu da rade. Tokom vanredne situacije radili su bez ikakve obuke, unosili boce sa kiseonikom, iznosili kovčege. Bili su spremni da pomognu, vrate dug društvu. I evo gde smo sada“, kaže Herman. 

Izvor: Insajder