<article>Učesnici Debate koja je večeras emitovana na Insajder televiziji su oni na koje se pozivaju i protivnici i zagovornici projekta, a to su naučnici. Profesor Šumarkosg fakulteta Ratko Ristić i inženjer hidrogeolog Vladimir Marinković, koji je ujedno član Resornog odbora za zaštitu životne sredine Demokratske stranke, predstavljali su deo struke koji se zalaže za potpuno odustajanje od projekta za koji tvrde da može trajno da naruši životnu sredinu. Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić zastupali su stav da je projekat moguće realizovati sa prihvaljivim uticajem na životnu sredinu.<h2>Niko ne krije da je pronađen arsen tokom istraživanja, ali....</h2>Vladimir Marinković upozorava da u rudniku nije samo jadarit, već i štetni minerali, pa kako je rekao, i oni neprijatni kao što je arsen. On podseća da je Rio Tinto tokom geoloških istraživanja napravio 500 bušotina, a da nije poznato kako su zatvorene. Kao kritiku iznosi to što oni jesu uradili 20.000 analiza, ali te analize nisu predstavljene. "U predočenim studijima imamo da na lokaciji postoji zagađenje arsenom, koje je preko remedijacionih granica i to je dato eksplicitno u studiji. Remedijacione granice po našem zakonu podrazumevaju da u trenutku kada investitor u svom istražnom polju nađe takav nalaz obavesti Ministarstvo i krene u projekat remedijacije i prečišćavanja toga. Mi u ovom trenutku ne možemo da kažemo kako je došlo do toga, ali je raspored tog zagađenja duž reke Korenite vrlo neobično, linijski raspoređeno zagađenje. Mene sad zanima konkretne stvari: da li je počela da se radi remedijacija , kako je došlo do tog zagađenja koje je prikazano u studiji? Zakon kaže da je zagađivač dužan da to prečisti“, rekao je Marinković. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlNRQyWuRkqE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Na ovo pitanje odgovor je pokušao da da profesor Cvjetić sa Rudarsko-geološkog fakulteta."Što se tiče arsena proizvoljno je. Arsen, nađen je, ali arsen pre svega u tragovima, prilično stabilan i od toga što je nađeno, nađena su četiri pojedinačna zrna. Govorimo uzorcima koji su uzeti iz bušenja, i to samo u jednom delu, postoje različiti slojevi, geodenumi. Proneđeno je u jednom i to u dva uzorka od 19. Dok se ne siđe tačno dole i dok se ne krene, znači ovo je je nađeno, kažem vam četiri zrna u jednom geodoemu na dva kompozitaa od 19 , znači niko ne krije da nije bilo arsena, ali to sada tvrditi da su to koncentracije takve svuda , ja ne znam ko to sme tako da tvrdi“, rekao je profesor Cvjetić i naglasio da je reč o "nultom stanju“, zatečenom, a ne izazvanom istraživanjem.Iako je Vladimir Marinković uporno ponavljao da ne tvrdi, već pita i da ne pita za ono što je iskopano tokom istraživanja već pita kako se arsen našao na površini, da li je to istraženo i sanirano, odgovor se nije mogao čuti. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić rekao je da nacrti studija koje je objavio Rio Tinto imaju težinu "dnevničkih beleške koje nikoga ne obavezuju“. "Što se tiče arsena, rađene su analize na Jadru. Dakle, pre zone uzvodno, pre zone bušotina, i nizvodno, posle zone bušotina. U uzorcima vode su nađene koncetracije arsena devet puta veće, bora 17 puta i litijuma tri puta“, rekao je profesor Ristić. On je podsetio da kompanija Rio Tinto isplaćuje štetu vlasnicima zemljišta gde, kako je rekao, zbog bušotina ne raste ništa. Time je, kako je rekao, priznala odgovornost za zagađenje. Na ove informacije reagovao je profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je ujedno jedan od dvojice stručnjaka čije je ime navedeno u nacrtu studije. "Recite onda do kraja. Sve vrednosti su daleko ispod graničnih vrednosti, normalne, prirodne fluktuacije u zonama ležišta. Takođe, to je samo jedno merenje, ako ćemo o pouzdanosti naučnog rada i to merenje iza ulivanja reke Korenite, koja nosi razne komponente, pa i arsen još iz vremena posle poplave u Stolicama“, rekao je profesor Jovović. Vlada Marinković je potom konstatovao da je sam Rio Tinto u svojim studijama naveo da dole nije samo korisna ruda jadarit. "Ovde je jako bitno da definišemo da oko tog rudnog tela postoji svašta. Znači da je taj arsen tamo, koji ste vi detektovali u inicijalnim istraživanjima na terenu. Ne znam da li su dalje vršena istraživanja da se vidi odakle, kako, zašto je došao. Mislim da su bila neophodno, mislim da je to vaš istražni prostor i da je to moralo da se uradi, da je verovatno Ministarstvo za zaštitu životne sredine obavešteno o tome.“- zaključio je Marinković i pitao da li je prijavljeno Ministasrtvu i da li je urađen projekat remedijacije, ali odgovor večeras nije dobio. <h2>Sumporna kiselina</h2>Profesor Ristić je izrazio veiku bojazan od transporta i upotrebe eksploziva prilikom iskopavanja i sumporne kiseline prilikom prerade. "Hiljadu i sto tona sumporne kiseline dnevno. Koliko je to logistički opasno govori jedan događaj iz Pirota kada se prevrnula jedna cisterna sa amonijakom van grada. Dva čoveka su umrla samo zato što su udahnula nekoliko puta. Zamislite 1.100 svaki dan“, upozorio je Ristić, dovodeći u pitanje našu spremnost da tehnički bezbedno ispunimo sve uslove tog predviđenog transporta.<h2>Najveći strahovi za budućnost</h2>Vladimir Marinković je skrenuo pažnju na jednu rečenicu u studiji koja dokazuje da ni sam Rio Tinto ne može da garantuje da će moći u potpunosti da kontroliše opasne podzemne vode. "To je ono što me mogu da kažem frapiralo u ovoj studiji. Kaže se u jednoj rečenici- "Varijacije u pravcu kretanja i gradijenti su mogući u okviru rasadnih zona, ali dosadašnjim istraživanjima nije prikupljeno dovoljno podataka za kvalifikaciju hidrogeološke funkcije raseda“ - Rio Tinto u studiji priznaje da nisu proučili na adekvatan način rasede koji dozvoljavaju vodi da iz dubljih ležišta ide na gore", rekao je Marinković. Sagovornici su saglasni da je najveći strah da bi otpadna voda, u slučaju da ne bude sve išlo kako je planirano, iz Jadra mogla da ode u Drinu, iz Drine da stigne do Mačve, gde se nalazi najveća zaliha vode za budućnost. Nisu se složili oko toga da li postoje dovoljne garancije da štetne materije sa deponije neće završiti u životnoj sredini. Profesor Rsitić smatra da je u tom smislu nebitno da li je reč o tečnom ili čvrstom otpadu, koji je Rio Tinto uspeo da napravi. "Ako, ne daj bože, dođe do proloma bilo koje brane potpuno je nebitno da li je otpad konsolidovan u nekim pogačama. Jer imate slučajeve u bujičnim vodotokovima koji često nemaju nimalo vode, kad se desi ekstremna kiša pokrenu se stenski komadi prečnika pet metara. To je iz moje inženjerske prakse. Dakle to što biste vi pakovali u deponiju, pa stavili branu, neke pogače koje su to uopšte ne garantuje da ne bi došlo do provaljivanja i pokretanja svog tog materijala“, rekao je profesor Ristić. <h2>“Ekološke teme lažno nametnute“ </h2>Profesor Jovović kaže da bi ekonomska korist trebalo da bude jedina tema, odnosno, da je ekologija nametnuta kao tema na lažan način. On je pobrojao šta je sve, kako je rekao, izmišljeno od 2020. godine kada počinje protivljenje dela javnosti ovom projektu. "Od onoga da će projekat popiti svu vodu koja postoji u okolini fabrike i celu Drinu, da će nestati vode sve do Beograda do one gde će sumporna kiselina, koju će kompanija da kupi za pet do deset miliona evra godišnje, da se prosipa okolo i sprži sve okolo, a svi zaposleni izguniće u svakoj smeni, pa će onda kompanija svaku smenu morati da angažuje nove“, rekao je između ostalog profesor Jovović. Vladimir Marinković međutim kaže da je rudna renta po zakonu pet posto i da to nije zarada na koju treba pristati. "Radi ilustracije reći ću vam da je to kao da vi imate jednu kravu koja daje 20 litara mleka i imate livadu. Ja dođem i kažem ja ću čuvati vašu kravu i davaću vam litar mleka dnevno. Niko pri zdravoj pameti ne bi pristao na to“, rekao je Marinković. Profesor Ristić, s druge strane, navodi i da postoji ozbiljna opasnost da se Srbija pretvori u "jednu veliku bazu za hemijske produkte koji trebaju Evropskoj uniji“."Jer nije u pitanju samo Loznica. Govorimo i o Valjevu i o Požegi i u Gornjem Milanovcu i o Čačku, Rekovcu, Jagodini... Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je preko 200 istražnih prava privatnim stranim rudarskim kompanijama ili njihovim filijalama u Srbiji. Preko 70 za litijum, preko 70 za bor, zlato, nikl, itd. Predmet istražnih prava je 536 hiljda hektara državne teritorije odnosno preko 6 procenata.“- rekao je Ritić. <h2>Zašto mi, a ne svet?</h2>Profesor Ristić kaže da nije protiv rudarstva, ali smatra da ono uvek mora da odražava javni interes, što po njegovoj oceni, ovde nije slučaj. Ovde je, kaže, u pitanju interes strane, privatne kompanije. "Nemačka jako intenzivno forsira realizaciju projekta. Procena je da Srbija ima oko 2 miliona tona rude u kojoj se nalazi litijum. Nemačka ima 15 miliona tona. Nemačka forsira da se to kopa u Srbiji, a neće da eksploatiše svoje resurse“, tvrdi.Profesor Cvjetić negira ovde podatke. Kaže da se nigde u svetu država ne bavi istraživanjem tih razmera jer su to sredstva kojima raspolažu samo privatne kompanije. Dodaje da bi bilo lepo da je rudu pronašla neka domaća kompanija ."Ne pomažemo mi ništa Nemačkoj. Ja bih voleo da vidim odakle ti podaci i odakle tih 15 miliona. Imamo drugo najveće ležište u Evropi na granici Češke i Nemačke. Oni mogu oko 500.000 baterija, a iz Jadra se očekuje oko milion baterija“, rekao je Cvjetić. Sa druge strane profesor Jovović tvrdi da će rizici biti ograničeni. Priznaje da će biti štete po životnu sredinu, ali je uveren da to neće biti značajno. „Moguć je suživot takvog industrijskog postrojenja i poljoprivrede, turizma, na toj lokaciji. Ta lokacija neće izgledati kao danas. Znači tih 200 i nešto, 300 hektara, neće izgledati kao danas. Tamo gde bude fabrika tamo gde bude rudnik tamo neće biti biodiverzitet, ali to je ono što uračunate da će se desiti. I biološka studija govori da na tim mestima naravno će biodiverzitet nestati ali da sve ostalo, ako bude sprovedeno, neće doći do značajnog ugrožavanja biodiverziteta“, rekao je profesor Jovović. On je dodao i da je država dužna da proceni da li je veća korist od runika ili neke druge delatnosti. "Država je bila dužna da uradi svoju studiju opravdanosti. Sa jedne strane ovaj projekat, sa druge strane sve moguće kombinacije projekata i ideja i svega što bi moglo da bude u tom terenu i da pokaže šta je isplativo i da zna koje su njihove margine prihvatanja“, zaključio je Jovović. Izvor: Insajder</article>

Učesnici Debate koja je večeras emitovana na Insajder televiziji su oni na koje se pozivaju i protivnici i zagovornici projekta, a to su naučnici. 
Profesor Šumarkosg fakulteta Ratko Ristić i inženjer hidrogeolog Vladimir Marinković, koji je ujedno član Resornog odbora za zaštitu životne sredine Demokratske stranke, predstavljali su deo struke koji se zalaže za potpuno odustajanje od projekta za koji tvrde da može trajno da naruši životnu sredinu. 
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovović i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Cvjetić zastupali su stav da je projekat moguće realizovati sa prihvaljivim uticajem na životnu sredinu.
<h2>Niko ne krije da je pronađen arsen tokom istraživanja, ali....</h2>
Vladimir Marinković upozorava da u rudniku nije samo jadarit, već i štetni minerali, pa kako je rekao, i oni neprijatni kao što je arsen. On podseća da je Rio Tinto tokom geoloških istraživanja napravio 500 bušotina, a da nije poznato kako su zatvorene. Kao kritiku iznosi to što oni jesu uradili 20.000 analiza, ali te analize nisu predstavljene. 
"U predočenim studijima imamo da na lokaciji postoji zagađenje arsenom, koje je preko remedijacionih granica i to je dato eksplicitno u studiji. Remedijacione granice po našem zakonu podrazumevaju da u trenutku kada investitor u svom istražnom polju nađe takav nalaz obavesti Ministarstvo i krene u projekat remedijacije i prečišćavanja toga. Mi u ovom trenutku ne možemo da kažemo kako je došlo do toga, ali je raspored tog zagađenja duž reke Korenite vrlo neobično, linijski raspoređeno zagađenje. Mene sad zanima konkretne stvari: da li je počela da se radi remedijacija , kako je došlo do tog zagađenja koje je prikazano u studiji? Zakon kaže da je zagađivač dužan da to prečisti“, rekao je Marinković. 
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FlNRQyWuRkqE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>

Na ovo pitanje odgovor je pokušao da da profesor Cvjetić sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
"Što se tiče arsena proizvoljno je. Arsen, nađen je, ali arsen pre svega u tragovima, prilično stabilan i od toga što je nađeno, nađena su četiri pojedinačna zrna. Govorimo uzorcima koji su uzeti iz bušenja, i to samo u jednom delu, postoje različiti slojevi, geodenumi. Proneđeno je u jednom i to u dva uzorka od 19. Dok se ne siđe tačno dole i dok se ne krene, znači ovo je je nađeno, kažem vam četiri zrna u jednom geodoemu na dva kompozitaa od 19 , znači niko ne krije da nije bilo arsena, ali to sada tvrditi da su to koncentracije takve svuda , ja ne znam ko to sme tako da tvrdi“, rekao je profesor Cvjetić i naglasio da je reč o "nultom stanju“, zatečenom, a ne izazvanom istraživanjem.
Iako je Vladimir Marinković uporno ponavljao da ne tvrdi, već pita i da ne pita za ono što je iskopano tokom istraživanja već pita kako se arsen našao na površini, da li je to istraženo i sanirano, odgovor se nije mogao čuti. 
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić rekao je da nacrti studija koje je objavio Rio Tinto imaju težinu "dnevničkih beleške koje nikoga ne obavezuju“. 
"Što se tiče arsena, rađene su analize na Jadru. Dakle, pre zone uzvodno, pre zone bušotina, i nizvodno, posle zone bušotina. U uzorcima vode su nađene koncetracije arsena devet puta veće, bora 17 puta i litijuma tri puta“, rekao je profesor Ristić. 
On je podsetio da kompanija Rio Tinto isplaćuje štetu vlasnicima zemljišta gde, kako je rekao, zbog bušotina ne raste ništa. Time je, kako je rekao, priznala odgovornost za zagađenje. 
Na ove informacije reagovao je profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, koji je ujedno jedan od dvojice stručnjaka čije je ime navedeno u nacrtu studije. 
"Recite onda do kraja. Sve vrednosti su daleko ispod graničnih vrednosti, normalne, prirodne fluktuacije u zonama ležišta. Takođe, to je samo jedno merenje, ako ćemo o pouzdanosti naučnog rada i to merenje iza ulivanja reke Korenite, koja nosi razne komponente, pa i arsen još iz vremena posle poplave u Stolicama“, rekao je profesor Jovović. 
Vlada Marinković je potom konstatovao da je sam Rio Tinto u svojim studijama naveo da dole nije samo korisna ruda jadarit. 
"Ovde je jako bitno da definišemo da oko tog rudnog tela postoji svašta. Znači da je taj arsen tamo, koji ste vi detektovali u inicijalnim istraživanjima na terenu. Ne znam da li su dalje vršena istraživanja da se vidi odakle, kako, zašto je došao. Mislim da su bila neophodno, mislim da je to vaš istražni prostor i da je to moralo da se uradi, da je verovatno Ministarstvo za zaštitu životne sredine obavešteno o tome.“- zaključio je Marinković i pitao da li je prijavljeno Ministasrtvu i da li je urađen projekat remedijacije, ali odgovor večeras nije dobio. 
<h2>Sumporna kiselina</h2>
Profesor Ristić je izrazio veiku bojazan od transporta i upotrebe eksploziva prilikom iskopavanja i sumporne kiseline prilikom prerade. 
"Hiljadu i sto tona sumporne kiseline dnevno. Koliko je to logistički opasno govori jedan događaj iz Pirota kada se prevrnula jedna cisterna sa amonijakom van grada. Dva čoveka su umrla samo zato što su udahnula nekoliko puta. Zamislite 1.100 svaki dan“, upozorio je Ristić, dovodeći u pitanje našu spremnost da tehnički bezbedno ispunimo sve uslove tog predviđenog transporta.
<h2>Najveći strahovi za budućnost</h2>
Vladimir Marinković je skrenuo pažnju na jednu rečenicu u studiji koja dokazuje da ni sam Rio Tinto ne može da garantuje da će moći u potpunosti da kontroliše opasne podzemne vode. 
"To je ono što me mogu da kažem frapiralo u ovoj studiji. Kaže se u jednoj rečenici- "Varijacije u pravcu kretanja i gradijenti su mogući u okviru rasadnih zona, ali dosadašnjim istraživanjima nije prikupljeno dovoljno podataka za kvalifikaciju hidrogeološke funkcije raseda“ - Rio Tinto u studiji priznaje da nisu proučili na adekvatan način rasede koji dozvoljavaju vodi da iz dubljih ležišta ide na gore", rekao je Marinković. 
Sagovornici su saglasni da je najveći strah da bi otpadna voda, u slučaju da ne bude sve išlo kako je planirano, iz Jadra mogla da ode u Drinu, iz Drine da stigne do Mačve, gde se nalazi najveća zaliha vode za budućnost. 
Nisu se složili oko toga da li postoje dovoljne garancije da štetne materije sa deponije neće završiti u životnoj sredini. Profesor Rsitić smatra da je u tom smislu nebitno da li je reč o tečnom ili čvrstom otpadu, koji je Rio Tinto uspeo da napravi. 
"Ako, ne daj bože, dođe do proloma bilo koje brane potpuno je nebitno da li je otpad konsolidovan u nekim pogačama. Jer imate slučajeve u bujičnim vodotokovima koji često nemaju nimalo vode, kad se desi ekstremna kiša pokrenu se stenski komadi prečnika pet metara. To je iz moje inženjerske prakse. Dakle to što biste vi pakovali u deponiju, pa stavili branu, neke pogače koje su to uopšte ne garantuje da ne bi došlo do provaljivanja i pokretanja svog tog materijala“, rekao je profesor Ristić. 
<h2>“Ekološke teme lažno nametnute“ </h2>
Profesor Jovović kaže da bi ekonomska korist trebalo da bude jedina tema, odnosno, da je ekologija nametnuta kao tema na lažan način. On je pobrojao šta je sve, kako je rekao, izmišljeno od 2020. godine kada počinje protivljenje dela javnosti ovom projektu. 
"Od onoga da će projekat popiti svu vodu koja postoji u okolini fabrike i celu Drinu, da će nestati vode sve do Beograda do one gde će sumporna kiselina, koju će kompanija da kupi za pet do deset miliona evra godišnje, da se prosipa okolo i sprži sve okolo, a svi zaposleni izguniće u svakoj smeni, pa će onda kompanija svaku smenu morati da angažuje nove“, rekao je između ostalog profesor Jovović. 
Vladimir Marinković međutim kaže da je rudna renta po zakonu pet posto i da to nije zarada na koju treba pristati. 
"Radi ilustracije reći ću vam da je to kao da vi imate jednu kravu koja daje 20 litara mleka i imate livadu. Ja dođem i kažem ja ću čuvati vašu kravu i davaću vam litar mleka dnevno. Niko pri zdravoj pameti ne bi pristao na to“, rekao je Marinković. 
Profesor Ristić, s druge strane, navodi i da postoji ozbiljna opasnost da se Srbija pretvori u "jednu veliku bazu za hemijske produkte koji trebaju Evropskoj uniji“.
"Jer nije u pitanju samo Loznica. Govorimo i o Valjevu i o Požegi i u Gornjem Milanovcu i o Čačku, Rekovcu, Jagodini... Ministarstvo rudarstva i energetike izdalo je preko 200 istražnih prava privatnim stranim rudarskim kompanijama ili njihovim filijalama u Srbiji. Preko 70 za litijum, preko 70 za bor, zlato, nikl, itd. Predmet istražnih prava je 536 hiljda hektara državne teritorije odnosno preko 6 procenata.“- rekao je Ritić. 
<h2>Zašto mi, a ne svet?</h2>
Profesor Ristić kaže da nije protiv rudarstva, ali smatra da ono uvek mora da odražava javni interes, što po njegovoj oceni, ovde nije slučaj. Ovde je, kaže, u pitanju interes strane, privatne kompanije. 
"Nemačka jako intenzivno forsira realizaciju projekta. Procena je da Srbija ima oko 2 miliona tona rude u kojoj se nalazi litijum. Nemačka ima 15 miliona tona. Nemačka forsira da se to kopa u Srbiji, a neće da eksploatiše svoje resurse“, tvrdi.
Profesor Cvjetić negira ovde podatke. Kaže da se nigde u svetu država ne bavi istraživanjem tih razmera jer su to sredstva kojima raspolažu samo privatne kompanije. Dodaje da bi bilo lepo da je rudu pronašla neka domaća kompanija .
"Ne pomažemo mi ništa Nemačkoj. Ja bih voleo da vidim odakle ti podaci i odakle tih 15 miliona. Imamo drugo najveće ležište u Evropi na granici Češke i Nemačke. Oni mogu oko 500.000 baterija, a iz Jadra se očekuje oko milion baterija“, rekao je Cvjetić. 
Sa druge strane profesor Jovović tvrdi da će rizici biti ograničeni. Priznaje da će biti štete po životnu sredinu, ali je uveren da to neće biti značajno. 
„Moguć je suživot takvog industrijskog postrojenja i poljoprivrede, turizma, na toj lokaciji. Ta lokacija neće izgledati kao danas. Znači tih 200 i nešto, 300 hektara, neće izgledati kao danas. Tamo gde bude fabrika tamo gde bude rudnik tamo neće biti biodiverzitet, ali to je ono što uračunate da će se desiti. I biološka studija govori da na tim mestima naravno će biodiverzitet nestati ali da sve ostalo, ako bude sprovedeno, neće doći do značajnog ugrožavanja biodiverziteta“, rekao je profesor Jovović. 
On je dodao i da je država dužna da proceni da li je veća korist od runika ili neke druge delatnosti. 
"Država je bila dužna da uradi svoju studiju opravdanosti. Sa jedne strane ovaj projekat, sa druge strane sve moguće kombinacije projekata i ideja i svega što bi moglo da bude u tom terenu i da pokaže šta je isplativo i da zna koje su njihove margine prihvatanja“, zaključio je Jovović. 
 Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder debata

Rio Tinto

Više od vesti

Insajder Debata o projektu Rio Tinta: A šta ako nešto krene po zlu? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Insajder Debata o projektu Rio Tinta: A šta ako nešto krene po zlu? (VIDEO)

Tagovi: