Insajder debata: Tipična srpska porodica - disfunkcionalni sklop nezadovoljnih ljudi

"Naši centri za socijalni rad osnivani su pre 50 ili 60 godina i možda su bili odgovarajući za ono vreme i nekako izlazili u susret potrebama tih građana. Od tada do danas, sve se promenilo – život se ubrzao, odnos prema ljudskim pravima se promenio, struktura porodice je drugačija, podrška sredine takodje, institucije su drugačije. Jedino je Centar za socijalni rad ostao isti, sa brojnim nadležnostima koje su mu samo povećavane. Možda je vreme da preispitamo mogu li te nadležnosti da odgovore potrebama današnjeg čoveka, društva i današnje porodice“, rekla je Sandra Perić.

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu (RZSZ), socijalna zaštita ima 700.000 korisnika, a 1.000 stručnih radnika, navela je savetnica za socijalnu zaštitu iz Odeljenja za procenu stručnog rada RZSZ Vesna Trbović.

"Da li je realno da jedan stručni radnik radi sa 700 korisnika? Kako može kvalitetno da radi? Poslednjih 15 godina mi imamo problem urušavanja kvaliteta usluge socijalne zaštite. Ljudi koji tamo rade požrtvovani su i stručni, ali ih je mali broj. Porodica nam je, kao i društvo, bez pravca u kojem idemo i bez cilja kojem težimo. To je osnov problema. Društvo ne može da ide napred dok ne pomognemo deci i porodici, pre svega. Mi ni posle svih tragičnih dogadjaja koje smo imali (u maju prošle godine) nismo seli za sto, pogledali se i rekli – šta ćemo dalje?“, navela je ona.

Istovremeno, iz ugla advokatice za krivično pravo Nine Nicović, srž problema leži u nedostatku sredstava.

"Zajednička boljka i policije i pravosudja i centra za socijalni rad je nedostatak novca iz budžeta koji bi se davao za sve potrebe koje postoje u njihovom radu, pogotovo gledajući decu kao najugroženiju kategoriju. Mi imamo jasno mapirane probleme vezano za njih kada je konkretno u pitanju nasilje u porodici, ali se taj problem i dalje ne adresira – mi znamo da deca nisu po automatizmu prepoznata kao žrtve, znamo kolika im je podrška potrebna zbog pretrpljenog nasilja, a ništa ne može da se radi jer ne postoje opredeljena sredstva. Ako toga nema, ne može da se pojedincu preda da na sebi nosi ceo teret sistema koji je urušen samo zato što se ne prepoznaju njegove potrebe“, kaže Nicović i dodaje da je "najlakše zamutiti vodu“ i tražiti izgovore.

Danas sve ima svoju cenu, ali baš ništa više nema vrednost, upozorava psihoterapeutkinja Dragana Đurić.

"Od maja prošle godine nam je jasno da ni životi naše dece nemaju više nikakvu vrednost. Tog trenutka je to postalo očigledno, iako smo i pre toga mogli da naslutimo da je to pravac u kojem idemo. Nema sistema koji nas podržava. Mi živimo posledice svega toga gde dižemo ruke, sležemo ramenima i kažemo – ćuti, može biti i gore“, kaže ona. Iz ugla Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika Srbije čiji je deo, Dragana Đerić navodi i da se kao deo problema ne mogu zaobići ni roditelji.

"Pojavi se plakat za košarkašku utakmicu u školi gde trener veoma detaljno objašnjava roditeljima šta se od njih očekuje – da oni treba da se raduju, da podrže svoju decu, da podrže svoj tim, da ne mrze decu iz suprotnog tima jer su i oni deca koju neko takođe voli, da nema potrebe da psuju, pljuju, izgovaraju ružne reči ili prete smrću bilo kome“, navela je poruke koje su upućene roditeljima uz poziv da dođu na školsku utakmicu. Upitana da definiše šta je to porodica u Srbiji danas, ona je rekla:

"Tipična srpska porodica danas je disfunkcionalni sklop nezadovoljnih ljudi. Nezadovojna su deca u školi, nezadovoljni su roditelji na radnim mestima, nezadovoljne su babe i dede u penziji, svi smo nezadovoljni. Jako malo vremena je ostalo da negujemo porodični život“, upozorila je Dragana Đurić dodajući da svemu tome doprinosi i radno vreme koje pretežno svi imaju, kao i „stanje stalne pretnje i opasnosti“ koje se građanima šalje kao poruka kroz medije.

Izvor: Insajder