<article>Penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije dr Elizabet Paunović osvrnula se na poslednji slučaj – sakrivanja informacija Pokrajinksog zavoda za javno zdravlje da voda za piće <a href="https://insajder.net/prenosimo/institut-za-javno-zdravlje-vojvodine-nematode-vrste-valjkastih-crva-u-vodi-nisu-opasne">sadrži “valjkaste crve” (nematode)</a>.“Radi se o velikom vodovodu, novosadskom, radi se o iskusnim ljudima i nije bilo nikakvog razloga da se to ne sanira uz pravo obaveštenje, da ne bi nastupila panika u javnosti. To je jedini pravi pristup koji i naše zakonodavstvo preporučuje i sve međunarodne konvencije - podaci koji su vezani za štetnosti, potencijalne štetnosti iz životne sredine, bilo da se radi o kvalitetu vode za piće, kvalitetu vazduha, izloženosti hemikalijama i tako dalje, ti podaci i po Arhuskoj konvenciji moraju biti javni”, upozorila je dr Paunović.Istovremeno, ekspertkinja za sanitarnu ekologiju Slađana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu upozorava da praksa na koju se pojedini građani odlučuju (u slučaju Sremske Mitrovice, ali i drugih naseljenih mesta) da sami nose uzroke vode za piće na analizu, sobom nosi dodatne rizike.“Jako je bitno kako se voda uzima na analizu. Kakva je posuda u kojoj se nosi. Sve to zvuči banalno, ali nestručnim rukovanjem dovodimo u pitanje i kvalitet vode i samo uzorkovanje. To moraju da rade stručne službe i nadležne institucije”, rekla je.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtSnzl7uSSRE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine, dipl.inž. hidrogeologije Branislav Božović kao problem navodi i vodu koja je građanima dostupna preko <a href="https://insajder.net/prenosimo/institut-neispravna-voda-na-svim-javnim-cesmama-sa-izvorskom-vodom-u-kragujevcu">javnih česama</a>.“Distribucija te vode je jedan veliki znak pitanja. Evo, u mom delu grada postavljena je neka skulptura od kamena sa malim česmicama, gde curi voda. Majke sa decom tu dolaze i deci daju vodu. Ja onda prilazim kao građanin i kažem, nemojte, molim vas, na ovu česmu sleću golubovi. Ja volim golubove, oni su lepi, divni golubovi, ali golubovi su leteći pacovi I prenose niz bakterija. A grad je pun takvih česama. Kako se to onda zove? To je neodgovornost, i to onih koji o tome odlučuju”, kaže Božović.Profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Gordana Subakov Simić kao jednu od naših zabluda navodi uverenje da je Srbija bogata vodom.“Srbija ne spada u zemlje bogate vodom. Mi smo zemlje sa srednjom količinom raspoložive vode i to nam već ukazuje da moramo voditi računa i kako upravljati vodnim resursima. To na najvišem nivou, znači na nivou ministarstva, mora ozbiljno da se tome pristupi. Pogotovo sada kada se suočavamo sa nestašicama. Deset godina mi pričamo o tome, evo, sad se to i dešava. , Znali smo da će do ovoga doći, ali niko nas nije slušao. Znamo da će biti nestašica vode na i ovo je tek početak. Ko zna šta nas sve čeka i sledeće godine i kako će to izgledati”, kaže prof. dr Gordana Subakov Simić. Kao uzroke ne vidi samo susu, nego i zagađenje vodotokova. “Trenutno u Srbiji se samo prečišćava devet posto otpadnih voda. Govorimo o komunalnim otpadnim vodama. Pa zamislite to – na deset kuća, samo jedna prečišćava, devet kuća vraća otpadne vode u reke, u zemlju, u vodu, preko ovih septičkih jama, koje nisu zatvorene. Industrijske otpadne vode su priča za sebe i to je vrlo ozbiljnija stvar nego što su komunalne otpadne vode”, upozorava.Zastarela infrastuktura, cevi koje su starije od 100 godina, mnogo improvizacije i nedostatak obrazovanog kadra u velikim vodovodnim sistemima – deo su problema, saglasni su učesnici Debate. Oni, ipak, navode da Batut, kao i druge institucije javnog zdravlja imaju kvalitetne stručnjake i da poverenje u sistem neće vratiti stavljanje oznake “poslovna tajna” već transparentnost i “prava informacija od pravih ljudi”.Izvor: Insajder</article>

Penzionisana direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije dr Elizabet Paunović osvrnula se na poslednji slučaj – sakrivanja informacija Pokrajinksog zavoda za javno zdravlje da voda za piće <a href="https://insajder.net/prenosimo/institut-za-javno-zdravlje-vojvodine-nematode-vrste-valjkastih-crva-u-vodi-nisu-opasne">sadrži “valjkaste crve” (nematode)</a>.
“Radi se o velikom vodovodu, novosadskom, radi se o iskusnim ljudima i nije bilo nikakvog razloga da se to ne sanira uz pravo obaveštenje, da ne bi nastupila panika u javnosti. To je jedini pravi pristup koji i naše zakonodavstvo preporučuje i sve međunarodne konvencije - podaci koji su vezani za štetnosti, potencijalne štetnosti iz životne sredine, bilo da se radi o kvalitetu vode za piće, kvalitetu vazduha, izloženosti hemikalijama i tako dalje, ti podaci i po Arhuskoj konvenciji moraju biti javni”, upozorila je dr Paunović.
Istovremeno, ekspertkinja za sanitarnu ekologiju Slađana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje u Valjevu upozorava da praksa na koju se pojedini građani odlučuju (u slučaju Sremske Mitrovice, ali i drugih naseljenih mesta) da sami nose uzroke vode za piće na analizu, sobom nosi dodatne rizike.
“Jako je bitno kako se voda uzima na analizu. Kakva je posuda u kojoj se nosi. Sve to zvuči banalno, ali nestručnim rukovanjem dovodimo u pitanje i kvalitet vode i samo uzorkovanje. To moraju da rade stručne službe i nadležne institucije”, rekla je.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtSnzl7uSSRE&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine, dipl.inž. hidrogeologije Branislav Božović kao problem navodi i vodu koja je građanima dostupna preko <a href="https://insajder.net/prenosimo/institut-neispravna-voda-na-svim-javnim-cesmama-sa-izvorskom-vodom-u-kragujevcu">javnih česama</a>.
“Distribucija te vode je jedan veliki znak pitanja. Evo, u mom delu grada postavljena je neka skulptura od kamena sa malim česmicama, gde curi voda. Majke sa decom tu dolaze i deci daju vodu. Ja onda prilazim kao građanin i kažem, nemojte, molim vas, na ovu česmu sleću golubovi. Ja volim golubove, oni su lepi, divni golubovi, ali golubovi su leteći pacovi I prenose niz bakterija. A grad je pun takvih česama. Kako se to onda zove? To je neodgovornost, i to onih koji o tome odlučuju”, kaže Božović.
Profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Gordana Subakov Simić kao jednu od naših zabluda navodi uverenje da je Srbija bogata vodom.
“Srbija ne spada u zemlje bogate vodom. Mi smo zemlje sa srednjom količinom raspoložive vode i to nam već ukazuje da moramo voditi računa i kako upravljati vodnim resursima. To na najvišem nivou, znači na nivou ministarstva, mora ozbiljno da se tome pristupi. Pogotovo sada kada se suočavamo sa nestašicama. Deset godina mi pričamo o tome, evo, sad se to i dešava. , Znali smo da će do ovoga doći, ali niko nas nije slušao. Znamo da će biti nestašica vode na i ovo je tek početak. Ko zna šta nas sve čeka i sledeće godine i kako će to izgledati”, kaže prof. dr Gordana Subakov Simić. Kao uzroke ne vidi samo susu, nego i zagađenje vodotokova.&nbsp;
“Trenutno u Srbiji se samo prečišćava devet posto otpadnih voda. Govorimo o komunalnim otpadnim vodama. Pa zamislite to – na deset kuća, samo jedna prečišćava, devet kuća vraća otpadne vode u reke, u zemlju, u vodu, preko ovih septičkih jama, koje nisu zatvorene. Industrijske otpadne vode su priča za sebe i to je vrlo ozbiljnija stvar nego što su komunalne otpadne vode”, upozorava.
Zastarela infrastuktura, cevi koje su starije od 100 godina, mnogo improvizacije i nedostatak obrazovanog kadra u velikim vodovodnim sistemima – deo su problema, saglasni su učesnici Debate. Oni, ipak, navode da Batut, kao i druge institucije javnog zdravlja imaju kvalitetne stručnjake i da poverenje u sistem neće vratiti stavljanje oznake “poslovna tajna” već transparentnost i “prava informacija od pravih ljudi”.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Insajder debata

Više od vesti

Insajder Debata: “Znali smo da će do ovoga doći – niko nas nije slušao” (VIDEO)

Insajder Debata: “Znali smo da će do ovoga doći – niko nas nije slušao” (VIDEO)

Tagovi: