<article>Interseks je termin za međupolne osobe. Taj termin se koristi za opisivanje više prirodnih varijacija tela - interseks osobe su rođene sa polnim karakteristikama koje su ili muške i ženske u isto vreme, ili ni muške ni ženske, ili su delimično muške ili ženske. Ove osobe nemaju "treći pol“ i većina njih se identifikuje kao muškarac ili žena.<h2> Oko 40 varijacija polnih karakteristika</h2>Polne karakteristike interseks osoba su, objašnjavaju stručnjaci, zdrave varijacije ljudskih polova. Kod nekih osoba njihovo interseks telo može biti vidljivo već na rođenju, dok kod drugih postaje vidljivo tokom detinjstva i/ili tokom adolescencije ili tek u odraslom dobu. Kod drugih, razlike su toliko male da nikad neće ni sami primetiti da su interseks osobe, navode stručnjaci.Interseks se ne odnosi samo na genitalije, već je sveobuhvatni pojam koji kombinuje oko 40 različitih varijacija polnih karakteristika – hromozomi, polne žlezde, genitalije, reproduktivni organi i hormonski nivoi.U praksi to, recimo, može da znači da novorođenče spolja izgleda kao devojčica, ali je unutrašnja anatomija tipično muška. Takođe, osoba može biti rođena sa genitalijama koje izgledaju negde između tipičnih muških i ženskih. Postoje i slučajevi beba sa mozaičkom genetikom - neke od njenih ćelija imaju XX hromozome, a neke XY.Inače, važno je podvući da nikako interseks osobe ne treba mešati sa transrodnim osobama – kod trans osoba se rodni identitet razlikuje od pola na rođenju i one se mogu odlučiti za medicinsku promenu pola.<h2> Niz problema</h2>U Srbiji su interseks osobe skoro nevidljive i suočavaju se sa brojnim problemima: medicinski zahvati bez ličnog pristanka zasnovanog na ispravnim informacijama, uskraćivanje pristupa odgovarajućim i neophodnim lekovima, nasilje nad telesnim integritetom, psihološke traume, nedostatak zakonskog priznanja, zatim diskriminacija, stigmatizacija, uznemiravanje...Kristian Ranđelović, interseks osoba iz organizacije XY Spectrum, objašnjava da bi, kada se govori o ovoj temi, zapravo ispravnije bilo koristiti termine interpolne osobe ili međupolne osobe.Na pitanje zašto se beba koja se rađa sa karakteristika dva pola posmatra kao da je sa anomalijom, te zašto još važi princip da beba ne bi trebalo da izađe iz porodilišta a da joj nije određen pol, Ranđelović kaže da je tako kroz istoriju od kraja 18. veka, a da pre toga medicina nije toliko intervenisala."Postavlja se jako veliko pitanje čemu traumatizacija jednog tela, čemu trazumatizacija jednog deteta, čemu traumatizacija porodice. Danas u Institutu za majku i dete imamo čitav tim koji radi sa bebama i roditeljima, jedan deo tima funkcionalno želi da dete bude u jednoj kutiji ili u drugoj i da izađe tako. Imamo drugi deo tima koji radi na tome da osvesti roditelje i deo društva, da se priča o tome da moramo da pratimo dete. Nije to samo pogoditi pol. Ako stavimo u kontekst roditelj-lekar, mi i dalje živimo u društvu gde lekar ima puno moći“, naveo je on u emisiji "<a href="https://www.youtube.com/watch?v=ofxIa0Ea2Ng&list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&index=31">Priča o priči“ </a>na Insajder televiziji.<h2> Nemačka uvela treću kategoriju</h2>Po zakonu, u roku od 15 dana dete mora da se uvede u evidenciju, što podrazumeva i upis pola, ali je, s druge strane, za sve ozbiljnije analize u slučajevima kad treba odrediti pol potrebno minimum tri do šest nedelja:"Znači, taj rok je prekratak. Nemačka je uvela treću kategoriju, ne mora roditelj da se odluči da se dete uvede ni kao dečak, ni kao devojčica. Sve analize koje se rade, koliko god trajale, nisu gotove za 15 dana. Čak i da su gotove, postoji mogućnost da ne možete, jer recimo jedna od dijagnoza je 56.1 – nedefinisani pol. I šta ćete da radite? Ne možete da ’isečete’ ravnom linijom i da kažete da je to baš dečak ili devojčica. Hromozomi, hormoni - sve učestvuje u određivanju pola. Imamo decu koja se rađaju sa spoljašnjim jednim setom, a sa unutrašnjim potpuno drugim“, objasnio je on.Kako kaže, bebe ne mogu da kažu šta osećaju i da se izbore za sebe, a ima i roditelja koji žele da dete ne bude taknuto dok ne dođe pubertet, gde se vidi šta se razvija.Ranđelović se u školi zbog interseksualnosti susreo s maltretiranjem."Često je bilo pitanje jesam li dečak ili devojčica. Gurali su me, sećam se da su me u tom guranju oborili i da me je ceo razred pregazio, toga se sećam i danas. Bilo je provokacija i van škole“, rekao je on.Postoji, ističe Ranđelović, nesklad informacija na internetu - kojih ima puno i razne su - i školskog sistema, koji je prilično zatvoren i ne prati neke stvari."Nismo uskladili to. Onda klinci dođu u školu i uče nešto što, s jedne strane, zvuči kao unazađeno, kao da ne postoji... Ima mnogo rupa i mnogo problema. Naša digitalizovana realnost jednim velikim delom ne prati ono što je nekada školsko vreme pratilo. Takođe, pošto radim sa trans decom, moram da pomenem da trans deca ponekad trpe nasilje od profesora, možda ne uvek nasilje, ali diskriminaciju svakako.“Inače, kako bi se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim približili upravo mlađoj populaciji prošle godine je urađen strip "Dosta je sa ćutanjem“, koji donosi četiri autentične priče. To je ujedno i prvo izdanje ovakve vrste u Srbiji.  <h2>Bura oko udžbenika biologije</h2>Pre dve godine se u javnosti podigla bura zbog lekcije o polnom i rodnom identitetu u udžbenicima više izdavača iz biologije za osmi razred. U njima se objašnjava da ovi pojmovi nisu sinonimi i ne moraju se nužno podudarati, što je jedan deo društva dočekao "na nož“, dok je drugi smatrao da o ovoj temi treba razgovarati sa decom. Iz Srpskog biološkog društva su tada naveli da su lekcije za osmake zasnovane na nauci, ali je Radna grupa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja utvrdila da treba ispraviti nedostatke u sedam od osam odobrenih udžbenika za biologiju za osmi razred.U to vreme je reagovao i patrijarh SPC Porfirije, koji je od nadležnih tražio da se odmah povuku svi udžbenici, priručnici i pomoćna nastavna sredstva u srednjim i osnovnim školama i predškolskim ustanovama u kojima postoje lekcije koje "propagiraju rodnu ideologiju“. Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske i pravno-političke studije kaže da one koji žele da vide društvo u pojednostavljenoj formi - jedno ili drugo, A ili B, žena ili muškarac - sve nešto između čini nervoznim, agresivnim i nesigurnim."Jer, sve što misle da znaju i sve u šta veruju je nekako dovedeno u pitanje, hteli bi da spreče sve što se ne uklapa… Ja pripadam generaciji u kojoj su učiteljice još uvek vezivale levorukoj deci levu ruku jer su morala da budu prisilni dešnjaci, danas se to niko više ne bi usudio, jer je to užasno nasilje i to vodi samo u traume“, navela je Mršević na Insajder televiziji.<h2>"Jedina polna razlika – ko rađa i ko doji“</h2>Na pitanje da li su ljudi shvatili da rod i pol ne moraju da budu isto, ona odgovara da veruje da svi koji treba da znaju – znaju. “A među njima ima i onih kojima je to saznanje neudobno, koji ne žele da ga usvoje kao nešto i zakonski i naučno postojeće i više vole da nas sve dele na žene i muškarce, fizički podeljene, a sve drugo što mi nekako možda smatramo društvenim konstruktom to kao treba brže-bolje eliminisati, marginalizovati makar, jer time otvaramo Pandorinu kutiju problema sa kojima mnogi ne mogu da se nose“.Podseća da je Srbija ne samo potpisala nego i ratifikovala Istanbulsku konvenciju, koja sadrži rod kao zaštićenu kategoriju."Mi možemo da ne volimo ili volimo, da smatramo da to nekako nije u skladu s našom tradicijom ili ne znam čime… Ali to je zakonska obaveza i taj rod treba da se ispoštuje. Inače, bez roda vrlo je teško ma šta drugo raditi sa fizičkim, biološkim karakteristikama“, objasnila je Mršević.Jedina polna razlika je, kaže ona, ko rađa i ko doji."Sve drugo – ko bolje vozi, ko zna bolje matematiku, ko bolje kuva, ko je više veran u braku, ko lepše peva ili crta – stvari su društvenih prilika i očekivanja, društvenog stimulansa ili destimulansa“.Izvor: Insajder</article>

Interseks je termin za međupolne osobe. Taj termin se koristi za opisivanje više prirodnih varijacija tela - interseks osobe su rođene sa polnim karakteristikama koje su ili muške i ženske u isto vreme, ili ni muške ni ženske, ili su delimično muške ili ženske. Ove osobe nemaju "treći pol“ i većina njih se identifikuje kao muškarac ili žena.
<h2>&nbsp;Oko 40 varijacija polnih karakteristika</h2>
Polne karakteristike interseks osoba su, objašnjavaju stručnjaci, zdrave varijacije ljudskih polova. Kod nekih osoba njihovo interseks telo može biti vidljivo već na rođenju, dok kod drugih postaje vidljivo tokom detinjstva i/ili tokom adolescencije ili tek u odraslom dobu. Kod drugih, razlike su toliko male da nikad neće ni sami primetiti da su interseks osobe, navode stručnjaci.
Interseks se ne odnosi samo na genitalije, već je sveobuhvatni pojam koji kombinuje oko 40 različitih varijacija polnih karakteristika – hromozomi, polne žlezde, genitalije, reproduktivni organi i hormonski nivoi.
U praksi to, recimo, može da znači da novorođenče spolja izgleda kao devojčica, ali je unutrašnja anatomija tipično muška. Takođe, osoba može biti rođena sa genitalijama koje izgledaju negde između tipičnih muških i ženskih. Postoje i slučajevi beba sa mozaičkom genetikom - neke od njenih ćelija imaju XX hromozome, a neke XY.
Inače, važno je podvući da nikako interseks osobe ne treba mešati sa transrodnim osobama – kod trans osoba se rodni identitet razlikuje od pola na rođenju i one se mogu odlučiti za medicinsku promenu pola.
<h2>&nbsp;Niz problema</h2>
U Srbiji su interseks osobe skoro nevidljive i suočavaju se sa brojnim problemima: medicinski zahvati bez ličnog pristanka zasnovanog na ispravnim informacijama, uskraćivanje pristupa odgovarajućim i neophodnim lekovima, nasilje nad telesnim integritetom, psihološke traume, nedostatak zakonskog priznanja, zatim diskriminacija, stigmatizacija, uznemiravanje...
Kristian Ranđelović, interseks osoba iz organizacije XY Spectrum, objašnjava da bi, kada se govori o ovoj temi, zapravo ispravnije bilo koristiti termine interpolne osobe ili međupolne osobe.
Na pitanje zašto se beba koja se rađa sa karakteristika dva pola posmatra kao da je sa anomalijom, te zašto još važi princip da beba ne bi trebalo da izađe iz porodilišta a da joj nije određen pol, Ranđelović kaže da je tako kroz istoriju od kraja 18. veka, a da pre toga medicina nije toliko intervenisala.
"Postavlja se jako veliko pitanje čemu traumatizacija jednog tela, čemu trazumatizacija jednog deteta, čemu traumatizacija porodice. Danas u Institutu za majku i dete imamo čitav tim koji radi sa bebama i roditeljima, jedan deo tima funkcionalno želi da dete bude u jednoj kutiji ili u drugoj i da izađe tako. Imamo drugi deo tima koji radi na tome da osvesti roditelje i deo društva, da se priča o tome da moramo da pratimo dete. Nije to samo pogoditi pol. Ako stavimo u kontekst roditelj-lekar, mi i dalje živimo u društvu gde lekar ima puno moći“, naveo je on u emisiji "<a href="https://www.youtube.com/watch?v=ofxIa0Ea2Ng&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=31">Priča o priči“ </a>na Insajder televiziji.
<h2>&nbsp;Nemačka uvela treću kategoriju</h2>
Po zakonu, u roku od 15 dana dete mora da se uvede u evidenciju, što podrazumeva i upis pola, ali je, s druge strane, za sve ozbiljnije analize u slučajevima kad treba odrediti pol potrebno minimum tri do šest nedelja:
"Znači, taj rok je prekratak. Nemačka je uvela treću kategoriju, ne mora roditelj da se odluči da se dete uvede ni kao dečak, ni kao devojčica. Sve analize koje se rade, koliko god trajale, nisu gotove za 15 dana. Čak i da su gotove, postoji mogućnost da ne možete, jer recimo jedna od dijagnoza je 56.1 – nedefinisani pol. I šta ćete da radite? Ne možete da ’isečete’ ravnom linijom i da kažete da je to baš dečak ili devojčica. Hromozomi, hormoni - sve učestvuje u određivanju pola. Imamo decu koja se rađaju sa spoljašnjim jednim setom, a sa unutrašnjim potpuno drugim“, objasnio je on.
Kako kaže, bebe ne mogu da kažu šta osećaju i da se izbore za sebe, a ima i roditelja koji žele da dete ne bude taknuto dok ne dođe pubertet, gde se vidi šta se razvija.
Ranđelović se u školi zbog interseksualnosti susreo s maltretiranjem.
"Često je bilo pitanje jesam li dečak ili devojčica. Gurali su me, sećam se da su me u tom guranju oborili i da me je ceo razred pregazio, toga se sećam i danas. Bilo je provokacija i van škole“, rekao je on.
Postoji, ističe Ranđelović, nesklad informacija na internetu - kojih ima puno i razne su - i školskog sistema, koji je prilično zatvoren i ne prati neke stvari.
"Nismo uskladili to. Onda klinci dođu u školu i uče nešto što, s jedne strane, zvuči kao unazađeno, kao da ne postoji... Ima mnogo rupa i mnogo problema. Naša digitalizovana realnost jednim velikim delom ne prati ono što je nekada školsko vreme pratilo. Takođe, pošto radim sa trans decom, moram da pomenem da trans deca ponekad trpe nasilje od profesora, možda ne uvek nasilje, ali diskriminaciju svakako.“
Inače, kako bi se interseks osobe i otkrivanje varijacija koje ih čine posebnim približili upravo mlađoj populaciji prošle godine je urađen strip "Dosta je sa ćutanjem“, koji donosi četiri autentične priče. To je ujedno i prvo izdanje ovakve vrste u Srbiji. &nbsp;
<h2>Bura oko udžbenika biologije</h2>
Pre dve godine se u javnosti podigla bura zbog lekcije o polnom i rodnom identitetu u udžbenicima više izdavača iz biologije za osmi razred. U njima se objašnjava da ovi pojmovi nisu sinonimi i ne moraju se nužno podudarati, što je jedan deo društva dočekao "na nož“, dok je drugi smatrao da o ovoj temi treba razgovarati sa decom. Iz Srpskog biološkog društva su tada naveli da su lekcije za osmake zasnovane na nauci, ali je Radna grupa Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja utvrdila da treba ispraviti nedostatke u sedam od osam odobrenih udžbenika za biologiju za osmi razred.
U to vreme je reagovao i patrijarh SPC Porfirije, koji je od nadležnih tražio da se odmah povuku svi udžbenici, priručnici i pomoćna nastavna sredstva u srednjim i osnovnim školama i predškolskim ustanovama u kojima postoje lekcije koje "propagiraju rodnu ideologiju“.&nbsp;
Zorica Mršević sa Fakulteta za evropske i pravno-političke studije kaže da one koji žele da vide društvo u pojednostavljenoj formi - jedno ili drugo, A ili B, žena ili muškarac - sve nešto između čini nervoznim, agresivnim i nesigurnim.
"Jer, sve što misle da znaju i sve u šta veruju je nekako dovedeno u pitanje, hteli bi da spreče sve što se ne uklapa… Ja pripadam generaciji u kojoj su učiteljice još uvek vezivale levorukoj deci levu ruku jer su morala da budu prisilni dešnjaci, danas se to niko više ne bi usudio, jer je to užasno nasilje i to vodi samo u traume“, navela je Mršević na Insajder televiziji.
<h2>"Jedina polna razlika – ko rađa i ko doji“</h2>
Na pitanje da li su ljudi shvatili da rod i pol ne moraju da budu isto, ona odgovara da veruje da svi koji treba da znaju – znaju.&nbsp;
“A među njima ima i onih kojima je to saznanje neudobno, koji ne žele da ga usvoje kao nešto i zakonski i naučno postojeće i više vole da nas sve dele na žene i muškarce, fizički podeljene, a sve drugo što mi nekako možda smatramo društvenim konstruktom to kao treba brže-bolje eliminisati, marginalizovati makar, jer time otvaramo Pandorinu kutiju problema sa kojima mnogi ne mogu da se nose“.
Podseća da je Srbija ne samo potpisala nego i ratifikovala Istanbulsku konvenciju, koja sadrži rod kao zaštićenu kategoriju.
"Mi možemo da ne volimo ili volimo, da smatramo da to nekako nije u skladu s našom tradicijom ili ne znam čime… Ali to je zakonska obaveza i taj rod treba da se ispoštuje. Inače, bez roda vrlo je teško ma šta drugo raditi sa fizičkim, biološkim karakteristikama“, objasnila je Mršević.
Jedina polna razlika je, kaže ona, ko rađa i ko doji.
"Sve drugo – ko bolje vozi, ko zna bolje matematiku, ko bolje kuva, ko je više veran u braku, ko lepše peva ili crta – stvari su društvenih prilika i očekivanja, društvenog stimulansa ili destimulansa“.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Interseks ili međupolne osobe u Srbiji gotovo nevidljive: Od nedostatka zakonskog priznanja do stigmatizacije i psiholoških trauma