Invidivualna ložišta i dalje među najvećim zagađivačima vazduha u Srbiji (VIDEO)
Gotovo cela Evropa udiše vazduh koji je po merilima Svetske zdravstvene organizacije toksičan, pokazuje analiza britanskog lista "Gardijan". Na listi zemalja sa najzagađenijim vazduhom pri vrhu je i Srbija, gde nivo štetnih čestica tokom godine ide i do pet puta iznad dozvoljenih vrednosti.
Situacija će se u narednim mesecima, bez sumnje, pogoršati, jer je pred nama i početak grejne sezone, a indiviudalna ložišta prepoznata su kao jedan od največih zagađivača.
Odgovor na pitanje zašto je vazduh svake zime opipljiv daje podatak da gotovo 60% građana, ali i javnih ustanova i dalje koristi drva ili ugalj.
Kreator aplikacije za merenje zagađenja vazduha “xEco” Dejan Lekić ističe da građani o toj temi i dalje nisu dobro informisani,
"Kada nedovoljno jasno saopštavamo poruku da je zagađenje vazduha 2015. prema zvaničnom dokumentu Vlade dovelo do toga da je prerano umrlo 12 000 ljudi u ovoj zemlji. Dakle ja ne znam koja bi bila bolja motivacija, ali mi to ne čujemo dovoljno jasno ni dovoljno objašnjeno, da bi se ljudi motivisali da ovu stvar urade. Prosečan stanovnik EU živi 83, godine, a prosečan stanovnik Srbije 73 godine, ako vam tih deset godina nisu dovoljno kao cena, onda ja nemam drugo objašnjenje“, kaže Lekić.
Lazar Jovčić iz Koalicije 27 ističe i da je za mnoge građane prelazak na alternativne načine grejanja skupo.
"Građani jesu svesni da zagađenje vazduha ugrožava njihovo zdravlje, i da je sagorevanje različitih goriva opasno, ali u uslovima energetskog siromaštva kada nemaju drugu opciju, građani pribegavaju onom rešenju koje je njima priuštivo i isplativo“, ističe Jovčić.
Nadležna ministarstva, energetike i zaštite životne sredine, svake godine daju subvencije za projekte energetske efikasnosti i zamenu individualnih ložišta.
Jovčić dodaje i da konkursi međutim ne daju željene rezultate, a najveći deo novca ostaje neiskorišćen.
"Samo mali broj jedinica lokalne samouprave uopšte konkuriše na ta sredstava ministarstva, i prolaze neke tehničke uslove kada je ispravnost dokumentacije u pitanju. Osim toga i mali broj građana zna da postoje takvi konkursi. Dodatni problem na koji ukazujemo je da se ne uzima u obzir ni energetsko siromaštvo i opšte ekonomsko siromaštvo stanovništva, pa su ti kriterijumi nekako jednaki za sve“.
Ne ohrabruje ni činjenica da su rebalansom budžeta, početkom meseca, smanjena sredstva Ministarstva zaštite životne sredine za rešavanje problema individualnih ložišta, i to za 70 miliona dinara.
U međuvremenu, Dejan Lekić podseća da zvanični podaci i brojna istaživanja iznova potvrđuju da se u Srbiji diše opasan vazduh.
"Evropska agencija za životnu sredinu objavila je početkom godine jedan izveštaj po kome je najzagađeniji grad u EU Slavonski brod sa koncentracijom PM 2.5 čestica, od 28 mikrograma po metru kubnom. Obratite pažnju, Novi Pazar u Srbiji je te iste godine imao koncentraciju 44. Dakle to je za red veličine više“.
Veliku zagađenost vazduha potvrđuju i zvanični dokumenti. Tako se u Programu zaštite životne sredine iz 2021. godine, koji je usvojila Vlada Srbije, navodi da više od 10 000 ljudi umre svake godine od posledica dugotrajnog udisanja lošeg vazduha.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.