<article>Irena Stojadinović kaže i da istraživanje Instituta za mentalno zdravlje pokazuje da svaka šesta osoba u Srbiji zadovoljava kriterijume nekog od 12 najčešćih poremećaja <a href="https://insajder.net/prenosimo/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-mentalno-zdravlje-je-univerzalno-ljudsko-pravo">mentalnog zdravlja</a>, što je zaista veliki broj ljudi. "Ne možemo da uporedimo ove podatke sa nekim prethodnim, jer su ovo prva istraživanja tog tipa, a ona pokazuju i da se veoma mali broj ljudi obraća za stručnu pomoć", dodaje ona.Irena Stojadinović naglašava da istraživanja pokazuju da čak četvrtina ljudi u Srbiji smatra da im je u jednom periodu života bila potrebna pomoć stručnjaka, što znači da neka svest ipak postoji, <a href="https://insajder.net/teme/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-svest-o-vaznosti-negovanja-mentalnog-zdravlja-i-dalje-niska-u-srbiji-video">ali se i dalje veliki broj ljudi ne obraća za pomoć</a>. "Pokazalo se da postoje dve najznačajnije barijere zbog kojih se ljudi ne obraćaju za pomoć. Na prvom mestu je to loša finansijska situacija i to što nisu u dovoljnoj meri dostupne besplatne usluge. Druga stvar je autostigma . uverenje da smo, ako potražimo pomoć, manje vredni, da sa nama nešto nije u redu i da se plašimo osude društva.  Oba faktora su podjednako važna i na oba se mora raditi", dodaje ona.  Stojadinović dodaje da je jako je važno da se briga o mentalnom zdravlju približi kao nešto što je važan deo našeg života, ali da ni to nije dovoljno. "Nije dovoljno da se ljudi osnaže da se obrate za pomoć, jer ako ne postoji dostupna pomoć- ništa nismo uradili. Zato je bitno da se na jedan sistemski način radi na tome da postoji dostupna i pristupačna uloga za celokupno stanovništvo", kaže Irena Stojadinović.<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-omladine-srbije-najavilo-kampanju-za-mentalno-zdravlje-mladih">Ona smatra i da se na sistemskom nivou ne čini dovoljno. </a>"Situacija je takva da postoji neki napredak i inicijative što se tiče unapređenja mentalnog zdravlja, ali su one često ad-hoc rešenja. Imamo tragična dešavanja, kao ona iz maja, i tada kreće da se priča o mentalnom zdravlju kako bi se razrešila neka akutna kriza, ali se i dalje ne pravi neki održivi i dugoročni plan koji će zaista unaprediti zaštitu mentalnog zdravlja za sve", naglašava Irena Stojadinović. <figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLYuTXH5kSak&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Država je 2019. godine usvojila Program o zaštiti mentalnog zdravlja i akcioni plan koji je važio do prošle godine, a novi, koji bi trebalo da važi do 2026. godine još uvek nije usvojen. Na pitanje koliko je planiranog primenjeno u praksi, ona kaže da je Pokret za <a href="https://insajder.net/prenosimo/istrazivanje-vodenje-zdravog-zivota-utice-na-mentalno-zdravlje">mentalno zdravlje</a> krajem prošle godine sproveo analizu primene akcionog plana, te da su njeni rezultati pokazali da većina ciljeva nije ispunjena. "Zaključak analize je da postoje dva glavna faktora. Prvi je taj što nije bilo koordinacionog tela koje bi sprovodilo predviđene aktivnosti. Sa druge strane imamo dobru politiku, ali se ne izdvajaju adekvatni ljudski i finansijski resursi da se ta politika sprovede u delo. To nam govori da mentalno zdravlje i dalje nije prioritet u našoj državi i da se fokus i dalje stavlja na neka akutna rešenja, a ono što nam je potrebno je jedan sistemski plan koji će dugoročno unaprediti zaštitu mentalnog zdravlja", naglasila je Irena Stojadinović. Ona dodaje i da trenutno postoji šest centara za <a href="https://insajder.net/prenosimo/stres-zbog-novca-kako-inflacija-povecava-finansijsku-anksioznost-i-utice-na-mentalno-zdravlje">mentalno zdravlje</a> u Srbiji. "Kada je 2019. donesen program bilo ih je pet. Programom i akcionim planom je bilo predviđeno da se do kraja 2020. otvori još 15 takvih centara, a šesti je otvoren tek u manju ove godine u Pančevu. On predstavlja primer dobre i obećavajuće prakse, ali i dalje je to ad-hok odgovor na situaciju, što pokazuje da postoji dobra volja i posvećenost struke, ali ne i politička volja da se sistemski unapredi zaštita mentalnog zdravlja", zaključuje Irena Stojadinović iz Mreže psihosocijalnih inovacija.Izvor: Insajder</article>

Irena Stojadinović kaže i da istraživanje Instituta za mentalno zdravlje pokazuje da svaka šesta osoba u Srbiji zadovoljava kriterijume nekog od 12 najčešćih poremećaja <a href="https://insajder.net/prenosimo/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-mentalno-zdravlje-je-univerzalno-ljudsko-pravo">mentalnog zdravlja</a>, što je zaista veliki broj ljudi.&nbsp;
"Ne možemo da uporedimo ove podatke sa nekim prethodnim, jer su ovo prva istraživanja tog tipa, a ona pokazuju i da se veoma mali broj ljudi obraća za stručnu pomoć", dodaje ona.
Irena Stojadinović naglašava da istraživanja pokazuju da čak četvrtina ljudi u Srbiji smatra da im je u jednom periodu života bila potrebna pomoć stručnjaka, što znači da neka svest ipak postoji, <a href="https://insajder.net/teme/svetski-dan-mentalnog-zdravlja-svest-o-vaznosti-negovanja-mentalnog-zdravlja-i-dalje-niska-u-srbiji-video">ali se i dalje veliki broj ljudi ne obraća za pomoć</a>.&nbsp;
"Pokazalo se da postoje dve najznačajnije barijere zbog kojih se ljudi ne obraćaju za pomoć. Na prvom mestu je to loša finansijska situacija i to što nisu u dovoljnoj meri dostupne besplatne usluge. Druga stvar je autostigma . uverenje da smo, ako potražimo pomoć, manje vredni, da sa nama nešto nije u redu i da se plašimo osude društva. &nbsp;Oba faktora su podjednako važna i na oba se mora raditi", dodaje ona. &nbsp;
Stojadinović dodaje da je jako je važno da se briga o mentalnom zdravlju približi kao nešto što je važan deo našeg života, ali da ni to nije dovoljno.&nbsp;
"Nije dovoljno da se ljudi osnaže da se obrate za pomoć, jer ako ne postoji dostupna pomoć- ništa nismo uradili. Zato je bitno da se na jedan sistemski način radi na tome da postoji dostupna i pristupačna uloga za celokupno stanovništvo", kaže Irena Stojadinović.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-omladine-srbije-najavilo-kampanju-za-mentalno-zdravlje-mladih">Ona smatra i da se na sistemskom nivou ne čini dovoljno.&nbsp;</a>
"Situacija je takva da postoji neki napredak i inicijative što se tiče unapređenja mentalnog zdravlja, ali su one često ad-hoc rešenja. Imamo tragična dešavanja, kao ona iz maja, i tada kreće da se priča o mentalnom zdravlju kako bi se razrešila neka akutna kriza, ali se i dalje ne pravi neki održivi i dugoročni plan koji će zaista unaprediti zaštitu mentalnog zdravlja za sve", naglašava Irena Stojadinović.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FLYuTXH5kSak&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Država je 2019. godine usvojila Program o zaštiti mentalnog zdravlja i akcioni plan koji je važio do prošle godine, a novi, koji bi trebalo da važi do 2026. godine još uvek nije usvojen.&nbsp;
Na pitanje koliko je planiranog primenjeno u praksi, ona kaže da je Pokret za <a href="https://insajder.net/prenosimo/istrazivanje-vodenje-zdravog-zivota-utice-na-mentalno-zdravlje">mentalno zdravlje</a> krajem prošle godine sproveo analizu primene akcionog plana, te da su njeni rezultati pokazali da većina ciljeva nije ispunjena.&nbsp;
"Zaključak analize je da postoje dva glavna faktora. Prvi je taj što nije bilo koordinacionog tela koje bi sprovodilo predviđene aktivnosti. Sa druge strane imamo dobru politiku, ali se ne izdvajaju adekvatni ljudski i finansijski resursi da se ta politika sprovede u delo. To nam govori da mentalno zdravlje i dalje nije prioritet u našoj državi i da se fokus i dalje stavlja na neka akutna rešenja, a ono što nam je potrebno je jedan sistemski plan koji će dugoročno unaprediti zaštitu mentalnog zdravlja", naglasila je Irena Stojadinović.&nbsp;
Ona dodaje i da trenutno postoji šest centara za <a href="https://insajder.net/prenosimo/stres-zbog-novca-kako-inflacija-povecava-finansijsku-anksioznost-i-utice-na-mentalno-zdravlje">mentalno zdravlje</a> u Srbiji.&nbsp;
"Kada je 2019. donesen program bilo ih je pet. Programom i akcionim planom je bilo predviđeno da se do kraja 2020. otvori još 15 takvih centara, a šesti je otvoren tek u manju ove godine u Pančevu. On predstavlja primer dobre i obećavajuće prakse, ali i dalje je to ad-hok odgovor na situaciju, što pokazuje da postoji dobra volja i posvećenost struke, ali ne i politička volja da se sistemski unapredi zaštita mentalnog zdravlja", zaključuje Irena Stojadinović iz Mreže psihosocijalnih inovacija.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

mentalno zdravlje

Više od vesti

Irena Stojadinović za Marker: Svaka treća osoba u Srbiji nosi se sa psihičkim teškoćama za koje je potrebna stručna pomoć (VIDEO)

Irena Stojadinović za Marker: Svaka treća osoba u Srbiji nosi se sa psihičkim teškoćama za koje je potrebna stručna pomoć (VIDEO)

Tagovi: