Istoričar Filipović za "Svet i mi" o dokumentima o ubistvu Kenedija: Ljudi traže zlatno doba u prošlosti (VIDEO)

"Situacija postaje naročito ozbiljna nakon početka svetske ekonomske krize 2008. godine, u čijem mi, faktički, decenijskom epilogu i dalje živimo. Kao što svi znamo, cene nekretnina su užasno porasle u Americi, cene prehrambenih proizvoda, masa nezaposlenih, imamo ogroman problem sa beskućništvom kao novim fenomenom, onda prekarijat kao novi fenomen zaposlenosti… I do čega to dovodi? Suština priče je u tome da ljudi onda traže zlatno doba u prošlosti. Doba kada je bilo bolje, kada nije bilo baš tako," rekao je Filipović.

On objašnjava da potom nastaju teorije zavere kojima ljudi sebi objašnjavaju „kako su izgubili to što je nekad bilo bolje“, odnosno „kako im je neko to nasilno oduzeo“.

„Istorija nas uči da zapravo uglavnom nikad nije bilo bolje. Doduše, u ovom slučaju, ekonomska situacija u Americi iz perspektive standarda prosečnog američkog građanina, zaista jeste bila neuporedivo bolja u vreme Kenedijeve administracije kada su postojale politike države blagostanja. Međutim, sem toga, Amerika je i tada patila od mnogobrojnih društvenih i političkih problema od kojih pati danas. Stvar je u tome, što ljudi, kako se njihova situacija pogoršava - imaju tendenciju da se vezuju za prošlost i samim tim stvaraju teorije o tome kako im je neko tu blistavu prošlost nasilno oduzeo u nekom trenutku“, kaže istoričar Luka Filipović za Svet i mi.

Nedavno objavljeni dokumenti o ubistvu Džona Kenedija nisu doneli značajne nove informacije o Li Harviju Osvaldu, koji je zvanično optužen za atentat, ali su potvrdili njegovu povezanost sa ambasadama Sovjetskog Saveza i Kube u Meksiko Sitiju.

Prema Filipovićevim rečima, istorijska vrednost ovih dokumenata leži u boljem razumevanju načina na koji su CIA i FBI funkcionisali tokom 1960-ih godina.

"Često istoričari imaju tendenciju da zanemaruju ono što je veoma bitno, a to je način unutrašnjeg funkcionisanja tajnih službi. Ne samo u Americi, nego u celom svetu, naravno. To pitanje je od presudnog značaja - ne samo da bi razumeli kako tajne službe funkcionišu i koja je njihova istorijska uloga, već i da bi napravili izvestan otklon ka toj slici o tajnim službama kao nečem zastrašujućem, nečemu nepoznatom i samim tim nečemu oko čega ćemo razvijati svoje teorije zavere. Tajne službe su veoma moćne i veoma uticajne u celom svetu. Međutim, veliki deo tog uticaja se i ne sakriva. Njega potpuno možete sagledati u svakodnevnom životu i politici," dodao je Filipović.

Jedan od ključnih razloga opstanka teorija zavere jeste činjenica da je Li Harvi Osvald ubijen samo dva dana nakon atentata, što je otvorilo prostor za spekulacije o umešanosti različitih centara moći.

„Sama činjenica da je ubica, tj. onaj ko je, prema svoj faktografiji koju imamo, najverovatnije stvarno bio ubica, ubijen dva dana nakon Kenedija, vrlo je simptomatična za svakog običnog čoveka, pa samim tim i za svakog istraživača koji se time bavi iz pozicije naučnika. Ja vam unapred kažem, mi ne znamo koja je to sila koja je mogla stajati iza ubistva prvo Kenedija, a nakon toga i Osvalda. Mi znamo samo da postoje mnogi centri moći kojima je svakako odgovaralo u tom trenutku da nestane Kenedi sa političke scene. Jedan od tih centara moći je američka politička elita kojoj nije odgovaralo formiranje novog klana Kenedijevih“, kaže istoričar Luka Filipović za Svet i mi.

Dodaje da je Džon Kenedi bio „izuzetno fascinantna ličnost svoje istorijske epohe“.

„On je bio patriotski orijentisan, a s druge strane imao vrlo progresivna shvatanja o društvenim normama, socijalne politike, države blagostanja“, kaže Filipović.

Na pitanje kako američka javnost danas gleda na potomke Kenedijevih s obzirom da je potomak Robert Kenedi deo Trampove administracije, on kaže da je u pitanju „moć simbola“.

"Trampovoj administraciji je potreban potomak Kenedija jer im to ime daje legitimitet. Primera radi, vi ako ste u Japanu bili uspešan feudalac vi ste morali da imate ili predstavnika Jamato porodice ili Minamoto Šoguna, nekog od naslednika uz sebe. Na sličan način, danas on je veliko ime koje daje legitimitet Trampu. A što se same porodice tiče, ona je na marginama političkog života Amerike trenutno. E sad, zašto se Kenedijevi potomci odlučuju da podržavaju Trampa, to je već posebno pitanje“, zaključuje istoričar Luka Filipović za Svet i mi.

Izvor: Insajder