IZBORI 2023: Ipsos/CeSID - do 19 časova glasalo 55,9 odsto birača (FOTO/VIDEO)

Dan ranije u odnosu na glasanje u Srbiji, u subotu, 16. decembra je počelo glasanje na republičkim parlamentarnim izborima u SAD, javio je Glas Amerike.

U Americi se glasa u ambasadi u Vašingtonu i u konzulatima u Čikagu i Njujorku. Više od 1.100 glasača je registrovano u SAD, najviše u Čikagu 539, Njujorku 335, a u Vašingtonu 269.

"Kada je u pitanju glasanje u inostranstvu, kao i procedura u Republici Srbiji, potpuno su ista pravila. Dakle, sve liste koje su zastupljene na glasačkom listiću su imale pravo da nominuju svoje predstavnike u prošireni sastav biračkog odbora. I u SAD je to slučaj, u biračkom odboru imamo predstavnike svih lista, tu su i posmatrači. Ono što možete da vidite u Srbiji na biračkim mestima, slučaj je i u inostranstvu", rekao je za Glas Amerike Dušan Kozarev, predsednik biračkog odbora na glasačkom mestu u ambasadi u Vašingtonu.

On navodi da su to uglavnom ljudi koji su u SAD, koje na bazi kontakata koje imaju, delegiraju stranke.

Do 14 časova po lokalnom vremenu, glasalo je 51,6 odsto upisanih birača u Vašingtonu, odnosno 139 osoba. Među njima je bio i ambasador Srbije u SAD Marko Đurić.

Pored SAD, u subotu se glasa u Velikoj Britaniji, Portugaliji i Kanadi.

Za glasanje u inostranstvu na 81 biračkom mestu u 35 država prijavilo se 32.216 građana Srbije.

Rezultati glasanja u tim zemljama neće biti saopšteni do zatvaranja biračkih mesta u Srbiji.

Izvor: Beta

Birališta za današnje vanredne parlamentarne izbore, skupštinu Vojvodine i odbornike u 65 gradova i opština, uključujući i Beograd, otvorena su u nedelju u sedam časova, zatvaraju se u 20:00, a prvi glasači već su napustili biračka mesta, javljaju reporteri FoNeta.

Pravo glasa ima ukupno 6.500.666 punoletnih građana koji će izbornu volju iskazati na 8.273 biračka mesta, od kojih su 29 u zavodima za izvršenje zavodskih sankcija. 

U inostranstvu će se glasati na 81 mestu, gde se prijavilo 32.216 građana. 

Pravo glasa u Beogradu ima 1.613.369 birača, a 1.669.791 na pokrajinskim izborima Predsednik Republičke izborne komisije (RIK) Vladimir Dimitrijević najavio je ranije da će današnje izbore nazdirati 5.587 domaćih i stranih posmatrača. 

On je u petak, nakon početka izborne tišine, rekao da je to najveći broj registrivanih posmatrača do sada. 

Dimitrijević je naveo i da je rok za proglašenje konačnih rezultata parlamentarnih izbora 96 sati od poslednjeg dobijenog zbirnog rezultata. 

Rok za formiranje Narodne skupštine je 30 dana od objavljivanja konačnih rezultata, dok je rok za formiranje nove vlade 90 dana od formiranja Narodne skupštine.

 Izvor: FoNet

Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić i nosilac liste "Ivica Dačić - premijer Srbije" glasao je u nedelju oko 7.00 sati na biračkom mestu u Mesnoj zajednici "Dedinje", na beogradskoj opštini Savski venac.

Dačić je na biračko mesto došao u pratnji supruge i sina.

Izvor: Tanjug

Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas glasao je u nedelju u 7 časova i 20 minuta na opštini Vračar. 

On je glasao na izbornom mestu u OŠ "Jovan Miodragović". 

Đilas je kandidat liste Srbija protiv nasilja - Miroslav Miki Aleksić - Marinika Tepić za poslanika u Skupštini

Izvor: Tanjug

Poslanici Skupštine Srbije biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu tako što se glasa za izbornu listu kandidata u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. 

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika. 

Narodna skupština ima 250 narodnih poslanika, koji se biraju na četiri godine. U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su prešle tzv. izborni cenzus, odnosno dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali. 

Od ovog pravila postoje dva izuzetka. 

Prvi izuzetak su izborne liste koje imaju položaj izborne liste nacionalne manjine, a to su one izborne liste za koje je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njihovog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine. Ove izborne liste učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobiju manje od tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, tako što se mandati raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika, a količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto glasova uvećavaju se za 35 procenata, što, ipak, nije garancija da će im prilikom raspodele zaista pripasti poslanički mandat. 

Drugi izuzetak je situacija u kojoj nijedna izborna lista nije dobila tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, i tada sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata. Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova. Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika. 

Petar Korović iz Republičkog zavoda za statistiku ranije je za Tanjug rekao da je Dont bio belgijski matematičar koji je u 19. veku napravio taj sistem raspodele mandata, a koji većina zemalja koristi i danas. 

On je objasnio da je osnovna razlika između proporcionalnog izbornog sistema, koji se u Srbiji primenjuje i većinskog u tome što se u proporcionalnom sistemu glasa za liste kandidata, a u većinskom direktno za kandidata i da iz toga proizilazi i razlika u raspodeli mandata. 

On je naveo i konkretan primer kako funkcioniše Dontov sistem. 

"Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250. Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta. Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika", objasnio je Korović. 

Kako je istakao, postoji mogućnost da se na poslednjem, 250. mestu, nađe broj, odnosno količnik, koji je isti kao broj na 251. i 252. broju. 

"To znači imamo tri stranke sa istim količnicima, a svega još jedan mandat za raspodelu. Tada će taj poslednji mandat da dobije ona stranka koja je ukupno osvojila najviše glasova u apsolutnom broju", rekao je Korović. 

Da je census prešlo, kako kaže, na primer, deset lista, imali bi 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500. 

Republička izborna komisija u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja, koje donose lokalne izborne komisije za sva biračka mesta na njenoj teritoriji, donosi i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" ukupan izveštaj o rezultatima izbora za sva biračka mesta. 

Republička izborna komisija u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika. 

Mandat novog saziva Narodne skupštine počinje potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika na prvoj sednici novoizabrane Narodne skupštine.

Izvor: Tanjug