<article><p>Posle neuspešnog vojnog puča 2016. godine, vlast u Turskoj dodatno je centralizovana u funkciji predsednika. Puč u kojem je poginulo više stotina ljudi, međutim, jedna je u nizu kriza koje su pogodile tu zemlju – ekonomska kriza traje već pet godina, država je trpela tokom pandemije, a početkom godine u zemljotresu na istoku zemlje poginulo je više od 50.000 ljudi. </p><p>"Imamo istu vlast već 20 godina. Prvih 10 godina je bila vrlo uspešna, međutim tokom poslednjih 10 godina Erdogan je skrenuo s puta. Mi to nazivamo trovanje moći. Ekonomska kriza nas je žestoko pogodila. Dugo sam vlasnik malog preduzeća, a prvi put sada moram da se zadužujem kako bih otplatio kredite", rekao je stanovnik Istanbula.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FelYDoEMRiQs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Glavni rival Erdogana je lider Republikanske narodne stranke, sekularne i prozapadne partije koju je pre 100 godina osnovao otac turske republike – Mustafa Kemal Ataturk.</p><p>"Stanje ekonomije je katastrofalno, svesni smo toga. To je stanje koje ćemo naslediti, ali Turska mora da se menja. Niko ne treba da brine, zajedno ćemo uvesti demokratiju u zemlju, prosvetićemo je i vratiti joj mir", izjavio je Kemal Kiličdaroglu, opozicioni kandidat za predsednika. </p><p>Erdoganu je predizborna kampanja počela – u bolnici, nakon što mu je pozlilo tokom jednog intervjua. Posle nekoliko dana, vratio se redovnim aktivnostima i kampanji koju je zasnivao na obećanjima obnove Turske posle zemljotresa i prevazilaženja ekonomske krize.</p><p>Zbog strateške pozicije, Turska je ključni igrač u regionu – kako na Crnom moru tako i na Bliskom istoku. To joj je omogućilo povlašćene odnose sa Zapadom i članstvo u NATOu. Pobeda opozicije na izborima dovela bi do velikih promena u spoljnoj politici Turske.</p><p>"Turska jeste na Zapadu, međutim Turska nije uvela sankcije Rusiji dok u isto vreme prodaje Ukrajini Bajraktare, vojna vozila i municiju i pokušava da se pozicionira kao posrednik. To bi značilo praktično uključivanje Turske u ratnu koaliciju proksi rata NATO i Rusije u Ukrajini. To bi značilo i da bi Turska prestala da pravi bilo kakve formalne prepreke Švedskoj za članstvo u NATO", izjavio je Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za Marker.</p><p>Poslednjih godina turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je nesuglasice sa zapadnim partnerima. Poslednji put početkom meseca, posle sastanka njegovog glavnog rivala na izborima i američkog ambasadora. Taj sastanak Erdogan je nazvao mešanjem Amerike u unutrašnja pitanja Turske i zapretio da će diplomati uskratiti gostoprimstvo. Iako su Kiličdaroglu i Erdogan favoriti, prema istraživanjima javnog mnjenja, nijedan nema većinsku podršku za pobedu u prvom krugu izbora.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Posle neuspešnog vojnog puča 2016. godine, vlast u Turskoj dodatno je centralizovana u funkciji predsednika. Puč u kojem je poginulo više stotina ljudi, međutim, jedna je u nizu kriza koje su pogodile tu zemlju – ekonomska kriza traje već pet godina, država je trpela tokom pandemije, a početkom godine u zemljotresu na istoku zemlje poginulo je više od 50.000 ljudi.&nbsp;</p>
<p>"Imamo istu vlast već 20 godina. Prvih 10 godina je bila vrlo uspešna, međutim tokom poslednjih 10 godina Erdogan je skrenuo s puta. Mi to nazivamo trovanje moći. Ekonomska kriza nas je žestoko pogodila. Dugo sam vlasnik malog preduzeća, a prvi put sada moram da se zadužujem kako bih otplatio kredite", rekao je stanovnik Istanbula.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FelYDoEMRiQs&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br></p>
<p>Glavni rival Erdogana je lider Republikanske narodne stranke, sekularne i prozapadne partije koju je pre 100 godina osnovao otac turske republike – Mustafa Kemal Ataturk.</p>
<p>"Stanje ekonomije je katastrofalno, svesni smo toga. To je stanje koje ćemo naslediti, ali Turska mora da se menja. Niko ne treba da brine, zajedno ćemo uvesti demokratiju u zemlju, prosvetićemo je i vratiti joj mir", izjavio je Kemal Kiličdaroglu, opozicioni kandidat za predsednika.&nbsp;</p>
<p>Erdoganu je predizborna kampanja počela – u bolnici, nakon što mu je pozlilo tokom jednog intervjua. Posle nekoliko dana, vratio se redovnim aktivnostima i kampanji koju je zasnivao na obećanjima obnove Turske posle zemljotresa i prevazilaženja ekonomske krize.</p>
<p>Zbog strateške pozicije, Turska je ključni igrač u regionu – kako na Crnom moru tako i na Bliskom istoku. To joj je omogućilo povlašćene odnose sa Zapadom i članstvo u NATOu. Pobeda opozicije na izborima dovela bi do velikih promena u spoljnoj politici Turske.</p>
<p>"Turska jeste na Zapadu, međutim Turska nije uvela sankcije Rusiji dok u isto vreme prodaje Ukrajini Bajraktare, vojna vozila i municiju i pokušava da se pozicionira kao posrednik. To bi značilo praktično uključivanje Turske u ratnu koaliciju proksi rata NATO i Rusije u Ukrajini. To bi značilo i da bi Turska prestala da pravi bilo kakve formalne prepreke Švedskoj za članstvo u NATO", izjavio je Stevan Gajić sa Instituta za evropske studije za Marker.</p>
<p>Poslednjih godina turski predsednik Redžep Tajip Erdogan imao je nesuglasice sa zapadnim partnerima. Poslednji put početkom meseca, posle sastanka njegovog glavnog rivala na izborima i američkog ambasadora. Taj sastanak Erdogan je nazvao mešanjem Amerike u unutrašnja pitanja Turske i zapretio da će diplomati uskratiti gostoprimstvo. Iako su Kiličdaroglu i Erdogan favoriti, prema istraživanjima javnog mnjenja, nijedan nema većinsku podršku za pobedu u prvom krugu izbora.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

Predsednik Redžep Tajip Erdogan i opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu. Foto: Tanjug/AP Photo/Emrah Gurel

Izbori u Turskoj: Opozicija ima šansu da promeni vlast posle 20 godina (VIDEO)