Izmene zakona i primena međunarodnih sporazuma – put ka pronalaženju deficitarne radne snage (VIDEO)

Elektronski portal jedinstvenog tržišta rada zemalja Otvorenog Balkana pokrenut je danas, pa će radnici iz Srbije, Severne Makedonije i Albanije po izuzetno olakšanoj proceduri moći da nađu posao u bilo kojoj od te tri zemlje. 

Od pre mesec dana radi i portal EUprave i MUP-a “Welcome to Serbia”, putem kojeg se strancima, po pojednostavljenoj proceduri, izdaje objedinjena elektronska radna i boravišna dozvola. 

Zahvaljujući otvaranju tržišta rada, Srbija bi, od zemlje sa manjkom radne snage, brzo mogla da postane zemlja kojoj ne nedostaju radnici. To bi moglo i da snizi zarade u do sada deficitarnim zanimanjima, upozoravaju sindikati, pozivajući na pojačan socijalni dijalog o toj temi.

"Mi kao sindikat nismo ksenofobi, da se borimo protiv stranaca, taman posla. Mi smatramo da je opravdano da svako ide tamo gde mu je bolje, ali smo protiv toga da sa njihovim dolaskom dolazi do dampinga zarada, što znači da naši ljudi ostaju bez posla, a da na njihova mesta dolaze ljudi koji prihvataju niže zarade“, kaže za Insajder Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS “Nezavisnost”.

U Uniji poslodavaca Srbije ne misle tako. Srbiji nedostaje veliki broj radnika, pa je, kažu, teško očekivati da bi otvaranje tržišta rada moglo da obori zarade.

"S obzirom da su naši poslodavci u Srbiji suočeni sa tim nedostatkom kadrova, malopre rekoh, u svim mogućim sektorima, mislim da su najizraženiji građevina i sektor turizma i ugostiteljstva i pomoćni poslovi u oba ova sektora - oni se godinama već dovijaju da zadrže radnike, tako da iskreno ne vidim da je opravdana ta bojazan da će doći do tog dampinga“, smatra Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije.

U Srbiju dolaze radnici iz Turske, Indije, Kine, Vijetnama, Bangladeša I drugih azijskih I afričkih zemalja u kojima su zarade mnogo niže. Pojačan priliv radnika iz tih zemalja mogao bi, na primer, da snizi prosečne zarade u zanatskim poslovima u građevini. 

Ipak, dolazak radnika iz Severne Makedonije ili Albanije, gde je minimalna cena rada slična onoj u Srbiji, ne bi trebalo da dovede do značajne promene na tržištu rada, ili do pada zarada, smatraju stručnjaci za radno pravo.

"Srbija kao tržište ne može da ponudi radnicima mnogo povoljnije uslove, nego što ih oni imaju u svojim matičnim zemljama. To naročito važi za Severnu Makedoniju i Albaniju i zato ja kažem da je ovaj sporazum lep kao jedan politički gest, da je Otvoreni Balkan još politički živ i pored izjava Edija Rame da je on prevaziđen i da se treba okrenuti Berlinskom procesu, ali da praktične posledice neće biti ni približne onima kakve se najavljuju“, objašnjava za Insajder dr Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.

Da bismo uredili tržište rada i da ne bismo postali zemlja jeftine radne snage, neophodno je da država zna koji profili radnika joj nedostaju. 

Nedavno se na inicijativu Ministarstva za rad prvi put sastala radna grupa koja treba da sačini listu deficitarnih zanimanja.

"Ta radna grupa je imala prvi sastanak pre nešto manje od mesec dana, tako da je predstavljena metodologija i kako će sve to funkcionisati, ali njena izrada se očekuje tek negde možda za godinu i po, dve godine dana i nije se čak preciziralo da li će se ona revidirati na godinu dana, na dve godine, ili na tri“, kaže Jelena Jevtović.

Prošle godine je u Srbiju došlo 52 hiljade radnika iz inostranstva. U najvećem broju je reč o zaposlenima na građevini i radnicima bez kvalifikacija. I dalje nam, primera radi, nedostaje oko 25 hiljada profesionalnih vozača. 

Izmene Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima, ali i primena Sporazuma o jedinstvenom tržištu rada zemalja Otvorenog Balkana, stvorili su uslove za dolazak velikog broja radnika iz trećih zemalja. 

Uz jasnu strategiju države, potreban je pojačan socijalni dijalog, kako dolazak stranih radnika ne bi snizio zarade.

 Izvor: Insajder