<article>Veljko Milić, član Radne grupe za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima ispred Nezavisnog društva novinara Srbije (NDNV) kaže za Marker da nije optimista da će taj rok biti ispoštovan. “Postoji još dosta pitanja o kojima treba doneti odluke i predvideti kako će određene oblasti funkcionisati. Već je postojala jedna radna grupa koja se bavila izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i onda se pošlo od pretpostavke da je ta radna grupa uradila veći deo posla i da će nova samo to da sredi. Međutim u mnogim pitanjima ova radna grupa praktično radi iz početka”, navodi Milić. Medijski pluralizam, analize o nedostajućim medijskim sadržajima, adekvatne sankcije za kršenje zakona, transparentno finansiranje putem oglašavanja i konkursa… Sve to trebalo bi da obezbedi ili unapredi izmenjeni Zakon o javnom informisanju I medijima. I sve to, ne bi trebalo da bude predmet sporenja. Ipak, predstavnici novinarskih udruženja ističu da nema saglasnosti oko njihovog predloga da se medijima koji prema odlukama Saveta za štampu krše medijske zakone i kodeks novinara, onemogući da dobijaju novac iz budžeta i učestvuju na konkursima.“Sudbina Saveta za štampu i svih tih odredbi je još uvek neizvesna. To su crvene linije, i naše a pretpostavljam i državne uprave, oko kojih ćemo imati problem. Mi čekamo da zakonodavstvo odnosno nadležni odbor izađe sa mišljenjem o položaju Saveta za štampu i potrebi unošenja Kodeksa novinara u zakon, ali mi to već neko vreme čekamo. Naš stav je da to zaista mora da se nađe u samom zakonu”, navodi Gordana Konstantinović, članica Radne grupe ispred Udruženja novinara Srbije. (UNS) Od 2014-te, država i lokalne samouprave preko konkursa dodeljuju medijima novac za projekte od javnog značaja. Iako je inicijalna ideja bila da se na taj način podrže manje komercijalni sadržaji koji su u interesu građana, brojni primeri pokazuju da se konkursno sufinansiranje pretvorilo u model finansiranja redovnih aktivnosti, najčešće provladinih medija.Problem je u tome što treba predvideti kako će to u praksi funkcionisati a mi smo do sada imali milion primera da iako je nešto napisano na najbolji mogući način vrlo brzo dolazi do zloupotreba. Tako da, mi sada u startu kada predviđamo određeno zakonsko rešenje već moramo da mislimo na koji način to može biti zloupotrebljeno i onda pokušavamo da to spečimo. Na to se gubi jako puno vremena”, objašnjava Veljko Ilić iz NDNV.Sagovornici Markera navode i da na dnevni red Radne grupe još nisu stigla pitanja kaznenih odredbi novog Zakona o javnom informisanju.“Tek kada se sve odredbe propišu ima mesta propisivanju i kazni za kršenje pojedinih odredbi. Ja lično smatram da zaprećene kazne treba da budu veće jer dobar deo kaznenih odredbi se odnosi na postupanje organa javne vlasti - neraspisivanje konkursa, obustavljanje konkursa…”kaže predstavnica UNS-a Gordana Konstantinović.Na izmenama Zakona o javnom informisanju radi Radna grupa u kojoj je jedanaest predstavnika državne uprave i devet članova ispred medjiskih udruženja.  Prema aktuelnoj medijskoj strategiji, osim tog zakona do sada su trebale da budu usvojene i izmene Zakona o elektronskim medijima. Iako rok za usaglašavanje i tog dokumenta ističe za 10 dana, radna grupa za izradu Nacrta sastala se prvi put tek danas. Medijskom strategijom je inače predviđeno da se izmenama Zakona o elektronskim medijima osigura veća nezavisnost REM-a.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FbFicTQXNEOk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Izvor: Insajder</article>

Veljko Milić, član Radne grupe za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju i medijima ispred Nezavisnog društva novinara Srbije (NDNV) kaže za Marker da nije optimista da će taj rok biti ispoštovan.&nbsp;
“Postoji još dosta pitanja o kojima treba doneti odluke i predvideti kako će određene oblasti funkcionisati. Već je postojala jedna radna grupa koja se bavila izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima i onda se pošlo od pretpostavke da je ta radna grupa uradila veći deo posla i da će nova samo to da sredi. Međutim u mnogim pitanjima ova radna grupa praktično radi iz početka”, navodi Milić.
&nbsp;Medijski pluralizam, analize o nedostajućim medijskim sadržajima, adekvatne sankcije za kršenje zakona, transparentno finansiranje putem oglašavanja i konkursa… Sve to trebalo bi da obezbedi ili unapredi izmenjeni Zakon o javnom informisanju I medijima. I sve to, ne bi trebalo da bude predmet sporenja. 
 Ipak, predstavnici novinarskih udruženja ističu da nema saglasnosti oko njihovog predloga da se medijima koji prema odlukama Saveta za štampu krše medijske zakone i kodeks novinara, onemogući da dobijaju novac iz budžeta i učestvuju na konkursima.
“Sudbina Saveta za štampu i svih tih odredbi je još uvek neizvesna. To su crvene linije, i naše a pretpostavljam i državne uprave, oko kojih ćemo imati problem. Mi čekamo da zakonodavstvo odnosno nadležni odbor izađe sa mišljenjem o položaju Saveta za štampu i potrebi unošenja Kodeksa novinara u zakon, ali mi to već neko vreme čekamo. Naš stav je da to zaista mora da se nađe u samom zakonu”, navodi Gordana Konstantinović, članica Radne grupe ispred Udruženja novinara Srbije. (UNS)&nbsp;
Od 2014-te, država i lokalne samouprave preko konkursa dodeljuju medijima novac za projekte od javnog značaja. Iako je inicijalna ideja bila da se na taj način podrže manje komercijalni sadržaji koji su u interesu građana, brojni primeri pokazuju da se konkursno sufinansiranje pretvorilo u model finansiranja redovnih aktivnosti, najčešće provladinih medija.
Problem je u tome što treba predvideti kako će to u praksi funkcionisati a mi smo do sada imali milion primera da iako je nešto napisano na najbolji mogući način vrlo brzo dolazi do zloupotreba. Tako da, mi sada u startu kada predviđamo određeno zakonsko rešenje već moramo da mislimo na koji način to može biti zloupotrebljeno i onda pokušavamo da to spečimo. Na to se gubi jako puno vremena”, objašnjava Veljko Ilić iz NDNV.
Sagovornici Markera navode i da na dnevni red Radne grupe još nisu stigla pitanja kaznenih odredbi novog Zakona o javnom informisanju.
“Tek kada se sve odredbe propišu ima mesta propisivanju i kazni za kršenje pojedinih odredbi. Ja lično smatram da zaprećene kazne treba da budu veće jer dobar deo kaznenih odredbi se odnosi na postupanje organa javne vlasti - neraspisivanje konkursa, obustavljanje konkursa…”kaže predstavnica UNS-a Gordana Konstantinović.
Na izmenama Zakona o javnom informisanju radi Radna grupa u kojoj je jedanaest predstavnika državne uprave i devet članova ispred medjiskih udruženja. &nbsp;
Prema aktuelnoj medijskoj strategiji, osim tog zakona do sada su trebale da budu usvojene i izmene Zakona o elektronskim medijima. Iako rok za usaglašavanje i tog dokumenta ističe za 10 dana, radna grupa za izradu Nacrta sastala se prvi put tek danas.&nbsp;
Medijskom strategijom je inače predviđeno da se izmenama Zakona o elektronskim medijima osigura veća nezavisnost REM-a.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FbFicTQXNEOk&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
&nbsp;Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Izmene Zakona o javnom informisanju: I dalje bez Nacrta i saglasnosti oko položaja Saveta za štampu i značaja Kodeksa novinara (VIDEO)