<article><p>Ivana Jović je dve i po godine išla na dijalizu, gde je provodila po 12 sati nedeljno. Donora u Srbiji nije bilo pa je, uz pomoć novca koji je sakupljen donacijama, novi bubreg pre dva meseca dobila u Belorusiji.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FW-BerRlAcdw%3Fsi%3DIZiimuTe6Rk_WU3V&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>"Ja sam zaista bila najveći neverni Toma na tom putu ka transplantaciji. Nisam verovala da će se desiti, da će se tolika sredstva skupiti, da ću stići kad me pozovu, ali eto moja poruka da kažem za sve ljude da se bore za sebe do kraja. S jedne strane, a s druge strane nekako svi treba da imamo jednake šanse za život i to prvenstveno mislim da treba da ih imamo u svojoj zemlji. I pogotovo kada pričamo o transplantaciji bubrega, primera radi koja se radila u našoj zemlji pre 50 godina", rekla je Ivana Jović, iz Udruženja "Donorstvo je herojstvo".</p><p>Osim što je reč o borbi za život i lošem kvalitetu života onih koji čekaju neki organ, njihovo lečenje je skupo za državu jer, na primer, samo jedan odlazak na dijalizu košta oko 100 evra. Uprkos tome, broj pacijenata koji čekaju neki organ se, godinama, kreće oko 2.000. </p><p>"Trenutno na transplantaciju bubrega čeka 724 pacijenta, na transplantaciju jetre čeka 68 pacijenata, a na transplantaciju srca 78. Kad pričamo o rožnjači, lista čekanja za transplantaciju rožnjače iznosi takođe oko 1.000. Imajući u vidu da su liste žive, na dnevnom nivou pacijenti se stavljaju i skidaju sa liste, tako da ne možemo nikad govoriti o nekom preciznom broju", objasnila je Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu.</p><p>Do manjeg broja transplantacija, a potom i njihovog potpunog prekida, došlo je zbog pandemije koronavirusa.</p><p>"Koronavirus je jako oštetio zdravstveni sistem u svakom pogledu iz prostog razloga što je naš donor program i transplantacijski program osnovan na jedinici intenzivnog lečenja, odnosno na našim anesteziolozima i neurolozima koji su ključni u detekciji i potvrđivanju moždane smrti, a koji su u koroni bili opredeljeni za borbu s ovim, s COVID infekcijom. Naše ministarstvo je suspendovalo ovaj program iz razloga što je bilo opasno raditi transplantaciju u vremenu kad je bio virus na snazi", dodala je Vlačić.</p><p>Proces transplantacije usporile su i izmene dva zakona koji regulišu tu oblast. Da će donora biti više, verovalo se kada je 2018. godine usvojen Zakon o presađivanju organa kojim je propisana takozvana pretpostavljena saglasnost - što znači da je svaka osoba kod koje je nastupila moždana smrt potencijalni donor. Međutim, jedan član tog zakona koji se ticao upravo pretpostavljene saglasnosti, Ustavni sud je proglasio neustavnim - i akt vratio državi na dopunu. Potom su izmene Zakona, ovog maja, usvojene na Vladi i sada čekaju da ih usvoji Skupština.</p><p>"Mi sad čekamo da taj naš zakon bude usvojen potpuno na snazi da bismo mogli u punom kapacitetu vratiti zakon da bude potpun, da bismo mogli potpisivati međunarodne ugovore i eventualno slati naše pacijente, hipersenzibilisane, decu i one najkomplikovanije slučajeve koje ne mogu da budu transplantirane u Srbiji, da im damo šansu za lečenje u inostranstvu", navela je direktorka Uprave za biomedicinu.</p><p>Podizanje svesti o značaju transplantacije razbija predrasude i sprečava strah od nepoznatog – šansa da će vam biti potreban organ je 20 puta veća od one da ćete biti donor.</p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Ivana Jović je dve i po godine išla na dijalizu, gde je provodila po 12 sati nedeljno. Donora u Srbiji nije bilo pa je, uz pomoć novca koji je sakupljen donacijama, novi bubreg pre dva meseca dobila u Belorusiji.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FW-BerRlAcdw%3Fsi%3DIZiimuTe6Rk_WU3V&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>"Ja sam zaista bila najveći neverni Toma na tom putu ka transplantaciji. Nisam verovala da će se desiti, da će se tolika sredstva skupiti, da ću stići kad me pozovu, ali eto moja poruka da kažem za sve ljude da se bore za sebe do kraja. S jedne strane, a s druge strane nekako svi treba da imamo jednake šanse za život i to prvenstveno mislim da treba da ih imamo u svojoj zemlji. I pogotovo kada pričamo o transplantaciji bubrega, primera radi koja se radila u našoj zemlji pre 50 godina", rekla je Ivana Jović, iz Udruženja "Donorstvo je herojstvo".</p>
<p>Osim što je reč o borbi za život i lošem kvalitetu života onih koji čekaju neki organ, njihovo lečenje je skupo za državu jer, na primer, samo jedan odlazak na dijalizu košta oko 100 evra. Uprkos tome, broj pacijenata koji čekaju neki organ se, godinama, kreće oko 2.000.&nbsp;</p>
<p>"Trenutno na transplantaciju bubrega čeka 724 pacijenta, na transplantaciju jetre čeka 68 pacijenata, a na transplantaciju srca 78. Kad pričamo o rožnjači, lista čekanja za transplantaciju rožnjače iznosi takođe oko 1.000. Imajući u vidu da su liste žive, na dnevnom nivou pacijenti se stavljaju i skidaju sa liste, tako da ne možemo nikad govoriti o nekom preciznom broju", objasnila je Aleksandra Vlačić, direktorka Uprave za biomedicinu.</p>
<p>Do manjeg broja transplantacija, a potom i njihovog potpunog prekida, došlo je zbog pandemije koronavirusa.</p>
<p>"Koronavirus je jako oštetio zdravstveni sistem u svakom pogledu iz prostog razloga što je naš donor program i transplantacijski program osnovan na jedinici intenzivnog lečenja, odnosno na našim anesteziolozima i neurolozima koji su ključni u detekciji i potvrđivanju moždane smrti, a koji su u koroni bili opredeljeni za borbu s ovim, s COVID infekcijom. Naše ministarstvo je suspendovalo ovaj program iz razloga što je bilo opasno raditi transplantaciju u vremenu kad je bio virus na snazi", dodala je Vlačić.</p>
<p>Proces transplantacije usporile su i izmene dva zakona koji regulišu tu oblast. Da će donora biti više, verovalo se kada je 2018. godine usvojen Zakon o presađivanju organa kojim je propisana takozvana pretpostavljena saglasnost - što znači da je svaka osoba kod koje je nastupila moždana smrt potencijalni donor. Međutim, jedan član tog zakona koji se ticao upravo pretpostavljene saglasnosti, Ustavni sud je proglasio neustavnim - i akt vratio državi na dopunu. Potom su izmene Zakona, ovog maja, usvojene na Vladi i sada čekaju da ih usvoji Skupština.</p>
<p>"Mi sad čekamo da taj naš zakon bude usvojen potpuno na snazi da bismo mogli u punom kapacitetu vratiti zakon da bude potpun, da bismo mogli potpisivati međunarodne ugovore i eventualno slati naše pacijente, hipersenzibilisane, decu i one najkomplikovanije slučajeve koje ne mogu da budu transplantirane u Srbiji, da im damo šansu za lečenje u inostranstvu", navela je direktorka Uprave za biomedicinu.</p>
<p>Podizanje svesti o značaju transplantacije razbija predrasude i sprečava strah od nepoznatog – šansa da će vam biti potreban organ je 20 puta veća od one da ćete biti donor.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Marker

Više od vesti

Izmene Zakona o presađivanju organa čekaju novi saziv Skupštine? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation

Izmene Zakona o presađivanju organa čekaju novi saziv Skupštine? (VIDEO)

Tagovi: