Javne rasprave o zakonima - prihvatanje kritika ili ispunjavanje forme? (VIDEO)
Pre nego što su predlozi pet zakona iz oblasti pravosuđa ušli u skupštinsku proceduru, o njima je bila organizovana javna rasprava. Međutim, prema mišljenju stručne javnosti, vremena za dostavljanje i razmatranje komentara nije bilo dovoljno. Što je, čini se, postala praksa.
12. decembra je počela, a 15. januara završena javna rasprava o setu pravosudnih zakona. Taj period, smatra stručna javnost, nije bio dovoljan da bi se javnost upoznala sa sadržajem i iznela zamerke, a predlagač ih potom razmotrio. Što je, bar na papiru, smisao organizovanja javnih rasprava.
Miša Bojović iz Otvorenog parlamenta podseća da se često dešava da se javne rasprave organizuju u periodu godine kada je pažnja javnosti preusmerena na druge događaje.
"Sada smo imali javnu raspravu o setu veoma važnih pravosudnih zakona koja se događala u vreme novogodišnjih praznika. Vidimo po tome koliki su rokovi ostavljeni za dostavljanje predloga, i vidimo na kraju po tome što je nakon samo 36 sati taj nacrt ušao u skupštinsku proceduru", kaže Bojović.
Prema propisima, javna rasprava je obavezna samo ukoliko je predloženi zakon od posebne važnosti za javnost, što u praksi znači da će je biti ukoliko tako proceni onaj koji zakon predlaže. Da interesovanje javnosti postoji, prema mišljenju naše sagovornice, vidljivo je i na poslednjem primeru.
"Javna rasprava o nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima produžena je zbog velike tražnje javnosti da se to učini, a na kraju i same te javne rasprave nacrt zakona je povučen opet upravo zbog pritiska javnosti. Znači postoji potreba javnosti da učestvuju u izradi sadržine zakona koji se na kraju usvajaju u skupštini", smatra Bojović.
Pokazatelj da je javna rasprava imala svrhu, odnosno da su zamerke stigle do predlagača, jeste izveštaj sa javne rasprave. Međutim, on često izostane, objašnjava Jovana Spremo ispred Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23.
"To je dokument koji bi po Zakonu o planskom sistemu trebalo da postoji u svakoj javnoj raspravi. Mi odavno nismo videli da u nekoj javnoj raspravi koja je sprovedena u Republici Srbiji dobijemo takav dokument. Poslednje čega se ja sećam jeste kada je rađena revizija Akcionog plana za Poglavlje 23. Tada smo dobili jasno, dakle po svakom komentaru svake organizacije, zašto je nešto prihvaćeno ili zašto nešto nije prihvaćeno. Što nama s neke opšte gledane strane daje bar uveravanje da neko razmatra te komentare pa čak i ako nisu oni u celosti prihvaćeni ili ako veliki deo nije prihvaćen", kaže Spremo i dodaje da se tako "gradi odnos sa civilnim društvom".
Kada tekst zakona uđe u skupštinsku proceduru, prostora za njegove izmene i dalje ima; poslanici mogu da predlažu amandmane. Međutim, u poslednja dva saziva, velika većina zakona usvojena je bez ijednog amandmana, pa i budžet za ovu godinu.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.