<article>Novac iz kredita ulažemo u infrastrukturu, škole, bolnice, ali njime otplaćujemo i stare kredite i plaćamo razne penale. Tako je godinama. Međutim, novi krediti su mnogo nepovoljniji od starih - sa kamatama od oko sedam odsto, pa svako novo zaduživanje predstavlja dodatni rizik.Javni dug u ovoj godini raste, slažu se u Fiskalnom savetu i Ministarstvu finansija. Ono u čemu se međutim ne slažu jeste da li je taj nivo duga prihvatljiv na duže staze.„Mi ćemo na kraju ove godine imati oko 55,5% udeo javnog duga u BDP, krajem sledeće godine imaćemo otprilike isto. Pa, kako smo onda prezaduženi? To je moj odgovor na vaše pitanje. Dakle, nijedan indikator ne govori u prilog tome“, kaže ministar finansija u Vladi Srbije, Siniša Mali.Normalno stanje duga je između 45 i 55 procenata ukupnog BDP-a, dok sve preko toga zahteva smanjivanje manjka u budžetu. Zaduženost veća od 60% smatra se kritičnom.„Ovaj dug trajno nije ni prihvatljiv, ni održiv. Sa ovog nivoa duga, vi njega ponovo treba da spuštate negde ka 50%. Tu su problemi, tu postoji sad ova kriza energetska, to će dovesti sledeće godine do manjka u budžetu, manjka koji će biti veći nego što bi normalno bio, upravo zbog toga što treba plaćati za EPS i za gas i to će malo kočiti to smanjivanje duga“, ocenjuje predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.Na uspešnost kontrole javnog duga može da utiče više faktora. Među glavnima je kriza u Evropskoj uniji, od čijih direktnih investicija Srbija zavisi u velikoj meri. To može da uspori ekonomske aktivnosti i dovede do manjeg prihoda u budžetu.„Kad se usporava ekonomska aktivnost, imaćete i manji prihod u budžet, kada imate rast cena finansiranja, imaćete i veće izdatke za finansiranje javnog duga Srbije u narednom periodu, otuda, ja bih rekao, potreban je veliki stepen opreznosti“, kaže za Insajder TV profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Šoškić.U takvoj situaciji moramo da budemo  oprezni i kod uzimanja novih kredita.„Ono što uzimamo od kredita, to su dugovorčni krediti koje ulažemo u našu infrastrukturu, u naše škole, u naše bolnice, ne ulažemo u potrošnju. Povećanje penzija i povećanje plata je iz realnih izvora“, objašnjava ministar finansija Siniša Mali.„Naša trenutna situacija nije takva da mi skupo plaćamo kredite u proseku, pred nama je situacija u kojoj ćemo početi da skupo plaćamo kredite i otuda ne smemo da donosimo odluke po pitanju trošenja iz budžeta, na način kao da ćemo se zaduživati i finansirati naš javni dug kako smo to činili prethodnih godina“, upozorava profesor Šoškić.„Naš kreditni rejting je stabilan, čak sa izgledima za poboljšanje, od sve tri rejting agencije. To vam je najvažnije, samo gledate izveštaj svake rejting agencije. Ako oni kažu da nešto nije dobro, onda stvarno nešto nije dobro, a s obzirom da kažu da je sve pod kontrolom, to treba da vam bude najbolji indikator“, kaže ministar Mali.Srednjoročni plan Vlade Srbije predviđa smanjivanje manjka u budžetu u naredne tri godine, kao i smanjivanje duga. Fiskalni savet ga ocenjuje kao načelno dobar. Ako je suditi prema podacima koje iznosi Fiskalni savet međutim, udeo duga države u BDP-u moraće da se spušta ka granici od 50%, kako bismo imali stabilne javne finansije na duže staze.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FSdiKJTZlkmY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Izvor: Insajder</article>

Novac iz kredita ulažemo u infrastrukturu, škole, bolnice, ali njime otplaćujemo i stare kredite i plaćamo razne penale. Tako je godinama. Međutim, novi krediti su mnogo nepovoljniji od starih - sa kamatama od oko sedam odsto, pa svako novo zaduživanje predstavlja dodatni rizik.
Javni dug u ovoj godini raste, slažu se u Fiskalnom savetu i Ministarstvu finansija. Ono u čemu se međutim ne slažu jeste da li je taj nivo duga prihvatljiv na duže staze.
„Mi ćemo na kraju ove godine imati oko 55,5% udeo javnog duga u BDP, krajem sledeće godine imaćemo otprilike isto. Pa, kako smo onda prezaduženi? To je moj odgovor na vaše pitanje. Dakle, nijedan indikator ne govori u prilog tome“, kaže ministar finansija u Vladi Srbije, Siniša Mali.
Normalno stanje duga je između 45 i 55 procenata ukupnog BDP-a, dok sve preko toga zahteva smanjivanje manjka u budžetu. Zaduženost veća od 60% smatra se kritičnom.
„Ovaj dug trajno nije ni prihvatljiv, ni održiv. Sa ovog nivoa duga, vi njega ponovo treba da spuštate negde ka 50%. Tu su problemi, tu postoji sad ova kriza energetska, to će dovesti sledeće godine do manjka u budžetu, manjka koji će biti veći nego što bi normalno bio, upravo zbog toga što treba plaćati za EPS i za gas i to će malo kočiti to smanjivanje duga“, ocenjuje predsednik Fiskalnog saveta, Pavle Petrović.
Na uspešnost kontrole javnog duga može da utiče više faktora. Među glavnima je kriza u Evropskoj uniji, od čijih direktnih investicija Srbija zavisi u velikoj meri. To može da uspori ekonomske aktivnosti i dovede do manjeg prihoda u budžetu.
„Kad se usporava ekonomska aktivnost, imaćete i manji prihod u budžet, kada imate rast cena finansiranja, imaćete i veće izdatke za finansiranje javnog duga Srbije u narednom periodu, otuda, ja bih rekao, potreban je veliki stepen opreznosti“, kaže za Insajder TV profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Šoškić.
U takvoj situaciji moramo da budemo &nbsp;oprezni i kod uzimanja novih kredita.
„Ono što uzimamo od kredita, to su dugovorčni krediti koje ulažemo u našu infrastrukturu, u naše škole, u naše bolnice, ne ulažemo u potrošnju. Povećanje penzija i povećanje plata je iz realnih izvora“, objašnjava ministar finansija Siniša Mali.
„Naša trenutna situacija nije takva da mi skupo plaćamo kredite u proseku, pred nama je situacija u kojoj ćemo početi da skupo plaćamo kredite i otuda ne smemo da donosimo odluke po pitanju trošenja iz budžeta, na način kao da ćemo se zaduživati i finansirati naš javni dug kako smo to činili prethodnih godina“, upozorava profesor Šoškić.
„Naš kreditni rejting je stabilan, čak sa izgledima za poboljšanje, od sve tri rejting agencije. To vam je najvažnije, samo gledate izveštaj svake rejting agencije. Ako oni kažu da nešto nije dobro, onda stvarno nešto nije dobro, a s obzirom da kažu da je sve pod kontrolom, to treba da vam bude najbolji indikator“, kaže ministar Mali.
Srednjoročni plan Vlade Srbije predviđa smanjivanje manjka u budžetu u naredne tri godine, kao i smanjivanje duga. Fiskalni savet ga ocenjuje kao načelno dobar. Ako je suditi prema podacima koje iznosi Fiskalni savet međutim, udeo duga države u BDP-u moraće da se spušta ka granici od 50%, kako bismo imali stabilne javne finansije na duže staze.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FSdiKJTZlkmY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Javni dug raste, oprezno sa zaduživanjem – preporuka stručnjaka (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation