Josifova za Insajder o kontroli kvaliteta hrane u Srbiji: "Imamo regulativu koja se ne poštuje"

Belgija je 3. januara obavestila Evropsku komisiju da je pronašla metal kadmijum u smrznutim malinama iz Srbije. Na platformi Sistema za brzo upozorenje o hrani (RASFF), na sajtu Evropske komisije, navodeno je da bi konzumiranje tih malina moglo da ima ozbiljan rizik po zdravlje jer kadmijum spada u teške metale.

Međutim, to nije jedini put da se hrana iz Srbije našla u tom sistemu. 

U prethodnih godinu dana na toj platformi bilo 24 notifikacije o hrani iz Srbije. Ipak, Violeta Josifova za Insajder kaže da takav slučaj nije karakterističan samo za Srbiju.

“Ne vraćaju se samo pošiljke u Srbiji, vraćaju se i iz drugih zemalja. Svaki uvoznik je dužan da uradi na granici pre no što hrana uđe, kontrolu. Nakon te kontrole dobija odobrenje za uvoz. U Srbiji se to uglavnom dešava zbog toga što poljoprivredni proizvođači ne poštuju uputstva za upotrebu ili su nedovoljno edukovani”, rekla je Violeta Josifova.

Standardi kvaliteta hrane u Srbiji i u državama Evropske unije su usaglašeni, kaže za Insajder Josifova, ali postojeće regulative se u praksi neretko ne poštoju. 

“Mi imamo regulativu koja u praksi ne postoji. Nemamo dovoljnu kontrolu, onaj organ koji treba da vrši kontrolu ne vrši potrebnu postkontrola. Kontrola kvaliteta sredstava za zaštitu bilja, onda postkontrola šta se dešava sa zemljištem, sa poljoprivrednim zemljištem, šta se dešava sa da kažemo pijačim, vodama, šta se dešava, znači kontrola, postkontrola koja je vezana za ekologiju zemljišta i za ekologiju i za kvalitet”, rekla je Josifova.

Na pitanju o kontroli u emisiji 3D agroekonomista Milan Prostran objasnio je da je Srbija postala zemlja uvoznica, posebno u oblasti animalnih proizvoda, pre svega mesa, te je da je ona više fokusirana na uvoz.

"Danas je našoj veterinarskoj struci teži zadatak da proprati uvoz, ranije se bavila izvozom. Pre su meso i mlečni proizvodi Srbiji bili prvi po izvozu", rekao je u emisiji 3D agroekonomista Milan Prostran.

Josifova objašnjava da se nepoštovanje postojećih regulativa u kontroli ogleda i u aktuelnom vraćanju malina sa belgijske granice.

“Vi imate regulativu da kaže teški metali, evo na primer sad ova malina koja se vratila, dozvoljena količina je 0,040 mg po kg. U tom uzorku je bilo 0,055. To govori da na tim njivama gde je proizvedena ta malina ili đubrivo koje su upotrebljavali ima nedozvoljene količine teškog metala ili je došlo do prekomernog đubrenja ili nagomilavanja tog teškog metala” rekla je Violeta Josifova.

Voće i povrće iz Srbije često je na granicama zaustavljeno zbog pronađene nedozvoljene količine pesticida. Sagovornica ističe da se problem odnosi na manjak stručnosti u odnosu sa pesticidima, ali i regulativama u vezi sa njihovom dostupnošću.

“Do pesticida može bilo ko da dođe, pa čak i deca. Često ne rade stručni ljudi u tim poljoprivrednim apotekama, nego imaju fiktivno kao zaposleno nekog inženjera za zaštitu bilja. Napravljen je opšti haos i u regulativi i u postupanju”, rekla je Direktorka za razvoj u BioGenesis-u Violeta Josifova.

Na pitanje kako usled čestih vesti o “vraćanju” hrane proizvedene u Srbiji, građani mogu da znaju da je hrana na njihovim trpezama potpuno bezbedna Josifova kaže – da je to teško reći.

“Ne možemo da znamo. Sama regulativa je napravljena tako da je kontrola prepuštena na savest poljoprivrednih proizvođača. Smatram da je jedino rešenje da stručni ljudi potpisuju recepte i da samo na recepte, kao što se prodaju i veterinarski lekovi, kao što se prodaju lekovi za humanu upotrebu. I onda sleduje da znate ko je propisao i onda već imate garanciju da taj proizvod koji je izašao na naše tržnice je na neki način ispravan i da je o njemu vodio računa stručnjak”, zaključila je Josifova.

Ministarstvo poljoprivrede do objavljivanja teksta nije odgovorilo na pitanja Insajdera o kontroli hrane za izvoz i domaće tržište.

Podsetimo, prošle godine su sa hrvatske granice vraćeni pasterizovani krastavci iz Srbije zbog prisustva ostataka pesticida metalaksil, saopšteno je na sajtu Sistema brzog uzbunjivanja na bezbednost hrane (RASFF).

U septembru 2023. godine direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević potvrdio je da je na granici sa Slovenijom zaustavljena količina od 18 tona svežeg krastavaca iz Srbije, jer su u njima pronađeni ostaci fungicid metalaksila.

Takođe na granici sa Hrvatskom pronađen insekticid u pošiljci breskvi. Taj insekticid kako je rekao direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević zabranjen je za upotrebu u Srbiji 2019. godine. Uprava za zaštitu bilja je tada nakon detaljnih analiza fitosanitarne inspekcije utvrdila prisustvo hlorpirifosa u breskvama.

Sličan slučaj bio je i sa čačanskom kompanijom "Čips vej" koja je početkom avgusta saopštila da je celokupna pošiljka njenog čipsa sa ukusom paprike, koja je bila poslata jednoj kompaniji u Hrvatskoj, preventivno uništena jer je analiza pokazala da je nivo kancerogene materije akrilamid veći od dozvoljene.

Novinarka Teodora Marković