Jovan Rajić: Vlast u Srbiji daje investitorima slobodu da rade šta hoće (VIDEO)

“Pa ne bih ja rekao da je to gotova stvar i dalje. Mi smo tu informaciju čuli do sada jedino od predsednika Republike. Nešto on nije nadležan baš za to, a s druge strane u poslednje vreme izbacuje informacije koje se ne mogu uzeti kao 100% tačne, tako da ne bih ja još uvek to podveo pod nešto što je sigurno. Ono što jeste sigurno jeste da je prošle nedelje proglašena, odnosno objavljena, ta inicijalna lista strateških projekata. To su projekti koji se isključivo nalaze na teritoriji Evropske unije. Osamnaest ukupno tih projekata se odnosi na litijum, ima recimo pet iz Francuske, po tri, čini mi se, iz Nemačke i iz Portugala, tako da se za sada ta inicijalna lista odnosi samo na EU projekte”, objašnjava Rajić.

Na pitanje da li zaista očekujemo da će se Srbija naći na listi strateških sirovina van zemalja Evropske unije, Jovan Rajić kaže da nemaju pouzdanu informaciju da je Rio Tinto aplicirao.

“Dakle, mi pretpostavljamo da je Rio Tinto to aplicirao. I s tim u vezi, RERI je zajedno sa Hajnrih Bel fondacijom iz Nemačke podneo Evropskoj komisiji jedan podnesak, jednu listu primedbi, zbog čega smatramo da taj projekat ne može da bude proglašen za strateški projekat i zbog čega smatramo da zapravo ne ispunjava uslove koje mora da ispunjava po tom aktu, počev od kršenja ljudskih prava u Srbiji, hapšenja aktivista koji su se protivili tom projektu, počev od standarda zaštite životne sredine koji su ovde na minimalnom nivou, do toga da je Vlada Republike Srbije, kako ste vi rekli, dala podršku. Tako da tu postoji niz propusta i niz stavki zbog čega ovaj projekat ne može ni po postojećem zakonodavstvu, ni pravnom okviru EU da bude proglašen za strateški”, napominje on.

Dodaje i to da se nadaju da će se Komisija prilikom odlučivanja o izboru ovih projekata voditi time da postoji veliki broj propusta, ali imaju bojazan da neki drugi interesi ipak pretegnu.

“Krajem prošle godine bila je Nedelja kritičnih sirovina koja se održavala u Briselu. Ja sam na jednoj od tih sesija postavio pitanje zvaničnicima iz Nemačkog ministarstva ekonomije. Kada sam postavio pitanje kako ćete vi kontrolisati ovaj proces imajući u vidu slabu administraciju u Srbiji, visoku korupciju i tako dalje, ona je rekla learning by doing, odnosno u slobodnom prevodu: mi ćemo da probamo, pa ako to radi kako treba, mi ćemo to da nastavimo da sprovodimo i kod nas, a ako nešto eventualno ne bude valjalo, eto, vi ćete praktično snositi posledice. Ja se bojim da taj odgovor nije dovoljno dobar i bojim se da upravo iz tih razloga Srbija figurira kao idealno područje da se ovi pionirski projekti realizuju”, smatra Jovan Rajić.

Postojao je i sličan narativ od Rio Tinta, da ako se i dogodi nešto u tom regionu, da će oni to da isprave. Rajić kaže da nema garancije da se nešto ne dogodi i da je to više paušalna i neodmerena ocena.

“Ja razumem kompaniju koja ima privatni interes da tako nešto kaže, ali moramo, zarad istine i zarad javnosti koja je zainteresovana za realizaciju ovog projekta, reći da ona faza koja sada sledi, kada je u pitanju životna sredina, jeste ta studija koja se čeka, procene uticaja na životnu sredinu. Toj fazi prethodila je faza određivanja obima i sadržine te studije, dakle kada se definiše šta će se u toj studiji naći. E pa u toj fazi uopšte nije obrađen taj segment koji bi trebao da bude obrađen, recimo šta će se desiti ukoliko dođe do takvih poplava i do sličnih problema”, objašnjava on.

Kaže da bi postojalo veće poverenje u sistem, mora da postoji sistem, kao i država i nezavisne institucije, ali da toga u Srbiji nema.

“A da ima, te nezavisne institucije bi u prethodnoj fazi zapravo ispitale da li uopšte postoji mogućnost da se razgovara o ovome i pod kojim uslovima. Pre par meseci, kada je ovaj projekat ponovo zaživeo, mi smo imali izjave predsednika u samo dve nedelje. Prvo je rekao da će tražiti garancije od Evropske unije, pa je onda rekao da će tražiti garancije od Nemačke vlade, pa zatim od nemačkih Zelenih. Znači da tražite garancije za realizaciju projekta koji se odvija u vašoj zemlji od neke političke partije iz druge zemlje? To je potpuno nerazumno i nelogično. Dakle, vi ćete svuda tražiti garancije, samo ne možete da se oslonite na sopstvene kapacitete i time faktički priznajete da vi niste sposobni”, smatra Rajić.

Pored toga, objašnjava da postoje bitne razlike između projekta u dolini Jadra i onoga što Zidjin radi u Boru.

“Vi tamo imate rudnik koji postoji, čini mi se, od 1908. godine. Dakle, to je tradicionalno rudarsko područje. Ljudi su tamo, što se kaže, od pamtiveka zaposleni u rudnicima, i njihovi roditelji, dede i babe su živeli od toga. Druga stvar, plate su tamo, budimo realni, za taj deo Srbije i uopšte za Srbiju, prilično visoke. S druge strane, imamo Loznicu i stanovništvo koje tamo živi, koje se tradicionalno bavi drugim zanimanjima i koje je poljoprivredno područje koje ima najveće rezerve vode u tom delu, neki čak kažu i Evrope. I ono što je najvažnije, ljudi tamo ne žele rudnik, ljudi ne žele da budu rudari, žele da gaje svoju zemlju”, konstatuje Rajić.

Dodaje da to što se neki grad i stanovništvo nalazi na nekom ležištu i predstavlja izvor sirovina za nekoga, ne znači da će se zbog toga stanovništvo tog grada obogatiti.

Izvor: Insajder