Kad zidovi govore, društvo ćuti: Ko će zaštititi Zorana Kesića?

Da, reč je o Zoranu Kesiću koji, kao jedan od najistaknutijih satiričara i glasova slobodnog mišljenja u Srbiji, sam odlazi i prijavljuje policiji grafite , za koje je jasno da oni koji ih pišu šalju poruku da im Kesić sa svojom emisijom ne godi.

Udruženje ANEM reagovalo je saopštenjem, ali građanska podrška ovog puta ostaje daleko iza očekivanog. U još jednom paradoksu našeg društva, zidovi govore glasnije od institucija – policija, do trenutka pisanja ovog teksta, nije se oglasila.

ANEM je podneo prekršajnu i krivičnu prijavu MUP - u za ispisivanje uznemirujućih grafita u kojima se targetira Zoran Kesić, ali i ruži Beograd.

U prijavi koju potpisuje Veran Matić, predsednik UO ANEM-a, i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara, navedeno je:

„…Delo na koje ukazujemo jeste prekršaj iz člana 8 Zakona o javnom redu i miru ili član 344 iz KZ-a. Napominje se da je delo očigledno izvršeno u grupi budući da je napisano minimalno 200 grafita šablonom samo na potezu od Slavije do Kalemegdana u veoma kratkom roku. Ove sam lično prebrojao. Pored šablona, na desetine mesta na Vračaru, Starom gradu i Novom Beogradu ispisani su grafiti veličine od nekoliko kvadratnih metara ili dugi desetak metara. Na šablonu piše: "1.11.2024. Zoran Kesić Show must go on!", a oni koji su pisani rukom ili ponavljaju tu poruku ili su različite uznemirujuće varijante.

Pisanje grafita je prvi put primećeno 26.12.2024. godine. Zoran Kesić je 31.12. prijavio slučaj pisanja grafita u PU za grad Beograd, PS Vračar.

Pored toga ispisani su na skoro svakoj zgradi u Ulici Srpskih vladara, na zgradi SANU, Andrićevoj zadužbini, zgradi Protokola, JDP i preko puta na Cvetnom trgu, na ulasku u Terazijski tunel sa obe strane, a nisu pošteđene ni zgrade pod zaštitom kao kulturni spomenici, kao što je prelepa vila u Njegoševoj 20. Šteta naneta imovini i Beogradu je veoma velika.

U pitanju je očigledno velika operacija koja ima za cilj uništavanje imovine, ruženje grada i uznemiravanje Zorana Kesića i njegove porodice, kao i njegovog tima saradnika i uznemiravanje i drugih novinara i medijskih radnika. Do sada nismo imali operaciju targetiranja nekog novinara ovolikih razmera kada je reč o ispisivanju grafita.

Od 26.12. kada je počelo brutalno ruženje grada, pa potom od 31.12. kada je Zoran Kesić prijavio ispisivanje grafita, nije vidljiva nijedna aktivnost na razotkrivanju počinilaca, niti su nadležne službe intervenisale sa čišćenjem ovih objekata od grafita zastrašivanja. Ovako velika operacija sa većim brojem učesnika, morala je da bude zabeležena na brojnim kamerama koje se nalaze na objektima ili njihovoj okolini. Zbog toga insistiramo da istraga u ovom slučaju bude urgentna, kako bi se zaustavilo ispisivanje grafita, i kako bi počinioci bili primereno kažnjeni." navedeno je u saopštenju ANEM-a.

Pitali su i novinari Insajdera MUP šta radi povodom prijave koju je podnelo udruženje ANEM. Čekamo odgovor iako bi, da institucije rade svoj posao, neko već izašao u javnost i rekao ko su ti koji su ispisivali grafite i šta su policija i tužilaštvo uradili povodom toga.

Ili nam ćutanjem šalju poruku da to može svakome od nas da se desi i da Grad bude ižvrljan upozorenjima, a da će te žvrljotine stajati na zidovima jer njihovo uklanjanje nije prioritet kao ni pronalazak kako onih koji su pisali tako i nalogodavca.

Ako se ovo dešava Kesiću koji godinama u emisiji "24 minuta“ pruža prostor onima koji to na većini mesta nisu imali; oštro govoreći protiv nepravde, korupcije i licemerja, hrabro ulazeći u teme koje drugi nisu smeli ni da taknu, pitanje je čemu da se nada običan čovek. Kroz satiru je podržao borbe – za pravdu, prava građana i dostojanstvo profesije. Pa ipak, sada, kada je meta pretnji, podrška koja bi trebalo da dolazi sa svih strana skoro da izostaje.

Nažalost, ova "tišina“ nije vest. Podseća nas na sve one prethodne slučajeve, poput pretnji glavnoj i odgovornoj urednici Insajdera Brankici Stanković, koje su decenijama ostajale nekažnjene i bez jasne i glasne podrške kako profesije tako i javnosti. Živimo u zemlji u kojoj je i dalje ostalo nerazjašnjeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje je, umesto pravde, postalo svedočanstvo o nemoći institucija.

Grafiti na beogradskim zidovima nisu napad samo na Zorana Kesića – oni su napad na svakog pojedinca koji se usuđuje da misli, govori i deluje slobodno.

Čini se da je Kesić u ovome ostao sam. Da li zbog termina, prelaska iz stare u Novu godinu, kada se većina građana raduje praznicima, ili je verovatnija opcija da često zaboravljamo na to koliko je važno da reagujemo odmah na svaku anomaliju u društvu.

A, ispisivanje ovih i ovakvih grafita bi trebalo svakoga od nas da opomene  i podseti da su empatija, podrška i solidarnost emocije koje moramo javno da pokazujemo.

Ako to izostane, onda i treba samo da se radujemo količini pojedene Ruske salate između dve Nove. Neka grafiti ostanu u staroj, a neka ova 2025. bude svima bolja, pa i nama novinarima. Sa ili bez podrške onih u čijem interesu radimo.

Novinarka Jasmina Dobrilović