Kako bi sankcije Rusiji uticale na privrednike u Srbiji? (VIDEO)
O tome da li treba uvesti sankcije Rusiji raspravlja se otkako je počeo rat u Ukrajini. Tih godinu dana i Srbija odoleva pritiscima da spoljnu politiku uskladi sa politikom Evropske unije. Zvanični Beograd kaže: “Sankcija nema, bar za sada”. Međutim, samostalno istupanje ministra privrede Radeta Baste, koji smatra da treba da uvedemo sankcije Rusiji, izaziva burna reagovanja. Mišljenja privrednika po ovom pitanju su podeljena.
Ako se pitaju privrednici koji proizvode robu za Rusiju, sankcije bi značile zatvaranje firme. Sa druge strane, neuvođenje sankcija može biti kobno za privrednike koji izvoze na Zapad.
Andrej Stanarević iz firme „Pollino Fruit“, koja proizvodi i izvozi voće, kažu da za njih sankcije ne bi značile kraj poslovanja jer ne izvoze samo u Rusiju, ali da bi za većinu proizvođača, čiji se izvoz uglavnom oslanja na tu zemlju, uvođenje sankcija bila nepremostiva prepreka.
„Nažalost kolege drugi proizvođači, trgovci izvoznici nisu radili na pronalaženju novih tržišta, i samim tim će i za male i za velike proizvođače biti ozbiljan problem. Znači možemo da očekujemo da će voće u otkupu biti po još manjim cenama zato što će ga biti u velikoj meri, a tržište novo ne može da se nađe tek tako, jer je potrebno vreme. Mi smo na pronalaženju tržišta radili godinama, posećivali mnogo sajmova, uložili mnogo truda i novca da bismo sada izvozili i za zemlje Azije, Afrike i Zapadne Evrope“, objasnio je Stanarević.
Jelena Andrijević iz firme „Hemotehna“ iz Subotice, koja proizvodi plastičnu ambalažu, izvozi u nekoliko zemalja Evropske unije, ne i u Rusiju. Iz te firme ističu da od početka rata u Ukrajini beleže pad izvoza, ali veruju da se, bez obzira na to da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji, izvoz neće zaustaviti. "Ono što meni daje optimizam to je da se uvek nađe načina da se te sankcije, što se tiče privrede i kulture, nekako ublaže, prevaziđu, da ne kažem zaobiđu. Vidimo mi i EU, da li je to Nemačka ili neko drugi, svi oni su striktni u izjašnjavanjima, ali mislim da uvek ostave prostora, da ekonomija, i ono od čega živimo radi dalje, da se ne seče i da se ne zaustavlja“, rekla je Andrijević.
Pojedinačno gledano, najveću robnu razmenu Srbija ima sa Nemačkom. Prate je Italija i Mađarska, a pri vrhu su i Kina i Rusija. Najveći spoljno-trgovinski partner Srbije godinama je Evropska unija, čiji je udeo u ukupnoj trgovinskoj razmeni naše zemlje čak 57 %. Za mnoge je to jasan znak u kom smeru treba da ide srpska politika.
Privrednik Zoran Drakulić ističe da srpski privrednici čiji je izvoz orijentisan ka Zapadu strahuju od uvođenja sankcija.
„Oko 90% naših privrednika je za to da mi danas možemo normalno ubuduće da poslujemo. Drugo, mi stalno pričamo o nekim većim penzijama, platama, a onda sa druge strane podržavamo nešto što nije u redu, pa od čega mislimo da dižemo te plate i penzije, ako naša privreda stane, nema šanse. Drugo, ako ne dolaze investicije, mi smo planirali opet neke 4 milijarde investicija, pa smo planirali doznake iz inostranstva, pa mi nismo ni svesni koliko smo zavisni od Zapada.
Rusija iz Srbije najviše uvozi automobilske gume, čarape, lekove, sir i jabuke. Sa druge strane, sankcije Rusiji mogle bi da koštaju Srbiju ruskog gasa.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.