<article>Ekonomije Italije i Nemačke ući će sledeće godine u recesiju, pokazuju poslednje prognoze Međunarodnog monetarnog fonda. Pad proizvodnje u vodećim ekonomijama Evrozone mogao bi negativno da utiče i na našu zemlju.Katarina Stančić iz Republičkog zavoda za statistiku ukazuje da treba razlikovati usporavanje ekonomskog ciklusa od recesije."Usporavanje privrednog rasta je nešto imanentno svakoj ekonomiji koja je tržišno orijentisana,  međutim kada to usporavanje traje jako dugo, a mere ekonomske politike nisu delotvorne i oseća se pogoršanje, onda kažemo da smo u recesiji", ističe Stančić i dodaje da smo mi sada u periodu usporavanja.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7mytju1FhiY&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure> Recesija se širi na sve privredne grane, ali bi najpre mogla da utiče na pojedine industrijske grane kao što su proizvodnja automobila i hemijska industrija."Ova recesija koju očekujemo je u celoj Evropi najpre zahvatila sektor industrije, najviše one grane koje zavise od inputa iz Rusije i Ukrajine i to su uglavnom grane teške industrije- a to su proizvodnja mašina i opreme, elektronike, agrobiznis, sve što se suočava sa problemima u snabdevanju", smatra Stančić.Međutim, recesija ne može da se posmatra odvojeno od trenutno najvećeg problema u svetu, a to je rast cena. Ekonomisti upozoravaju da bez obuzdavanja inflacije, nećemo moći da se izborimo ni sa recesijom.Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković istagao je da inflacija negativno utiče na privrednu aktivnost i da je ona opasnija od recesije."Ako je visoka inflacija ja ću realno imati manje da kupujem, a ako ja manje kupujem, onda se vraćamo nazad na privrednu aktivnost - ako ljudi manje kupuju količinski onda ću samim tim moći manje da proizvodim i imaćemo manju privrednu aktivnost. Tako da temelji povratka normalnoj privrednoj aktivnosti su u zaustavljanju inflacije", ističe Nedeljković.Šta je visoka inflacija, građani u novčanicima vide svakog dana, međutim na život građana itekako utiče i recesija.Nedeljković kaže da recesija utiče na smanjenje proizvodnje u kompanijama što može dovesti do gubitka posla. "To ne mora da znači  ništa ako sam kvalifikovan i bitan za kompaniju, ali ako sam neko ko je na privremenom ugovoru ili neko ko se može lako zameniti onda je to za mene rizična situacija i mogu ostati bez posla", objašnjava Nedeljković.Stručnjaci ipak ističu da nema potrebe za preteranim pesimizmom i panikom, jer uprkos neizbežnom padu privredne aktivnosti, Srbija ima dobre izglede da recesiju izbegne.Izvor: Insajder</article>

Ekonomije Italije i Nemačke ući će sledeće godine u recesiju, pokazuju poslednje prognoze Međunarodnog monetarnog fonda. Pad proizvodnje u vodećim ekonomijama Evrozone mogao bi negativno da utiče i na našu zemlju.
Katarina Stančić iz Republičkog zavoda za statistiku ukazuje da treba razlikovati usporavanje ekonomskog ciklusa od recesije.
"Usporavanje privrednog rasta je nešto imanentno svakoj ekonomiji koja je tržišno orijentisana, &nbsp;međutim kada to usporavanje traje jako dugo, a mere ekonomske politike nisu delotvorne i oseća se pogoršanje, onda kažemo da smo u recesiji", ističe Stančić i dodaje da smo mi sada u periodu usporavanja.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7mytju1FhiY&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
&nbsp;Recesija se širi na sve privredne grane, ali bi najpre mogla da utiče na pojedine industrijske grane kao što su proizvodnja automobila i hemijska industrija.
"Ova recesija koju očekujemo je u celoj Evropi najpre zahvatila sektor industrije, najviše one grane koje zavise od inputa iz Rusije i Ukrajine i to su uglavnom grane teške industrije- a to su proizvodnja mašina i opreme, elektronike, agrobiznis, sve što se suočava sa problemima u snabdevanju", smatra Stančić.
Međutim, recesija ne može da se posmatra odvojeno od trenutno najvećeg problema u svetu, a to je rast cena. Ekonomisti upozoravaju da bez obuzdavanja inflacije, nećemo moći da se izborimo ni sa recesijom.
Dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Milan Nedeljković istagao je da inflacija negativno utiče na privrednu aktivnost i da je ona opasnija od recesije.
"Ako je visoka inflacija ja ću realno imati manje da kupujem, a ako ja manje kupujem, onda se vraćamo nazad na privrednu aktivnost - ako ljudi manje kupuju količinski onda ću samim tim moći manje da proizvodim i imaćemo manju privrednu aktivnost. Tako da temelji povratka normalnoj privrednoj aktivnosti su u zaustavljanju inflacije", ističe Nedeljković.
Šta je visoka inflacija, građani u novčanicima vide svakog dana, međutim na život građana itekako utiče i recesija.
Nedeljković kaže da recesija utiče na smanjenje proizvodnje u kompanijama što može dovesti do gubitka posla.&nbsp;
"To ne mora da znači &nbsp;ništa ako sam kvalifikovan i bitan za kompaniju, ali ako sam neko ko je na privremenom ugovoru ili neko ko se može lako zameniti onda je to za mene rizična situacija i mogu ostati bez posla", objašnjava Nedeljković.
Stručnjaci ipak ističu da nema potrebe za preteranim pesimizmom i panikom, jer uprkos neizbežnom padu privredne aktivnosti, Srbija ima dobre izglede da recesiju izbegne.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Kako će očekivana recesija u Evrozoni uticati na Srbiju? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation