Kako do bolje kaznene politike za neprofesionalno izveštavanje i objavljivanje ličnih podataka? (VIDEO)
Ko objavi podatke kojima povređuje tuđu privatnost, nanosi mu duševnu bol i patnju, diskredituje ili diskriminiše, može da bude kažnjen, ne samo materijalno. Uz Ustav, takvo izveštavanje zabranjuju i zakoni o javnom informisanju, elektronskim medijima, radiodifuziji, Zakon o prekršajima, kao i Kodeks novinara Srbije. Stepen zaštite privatnosti pojedinca obrnuto je proporcionalan broju akata koji regulišu to pitanje.
Savet za štampu odlučuje da li su neke novine prekršile Kodeks novinara Srbije. Ukoliko Komisija Saveta odluči da je Kodeks prekršen, medij je dužan da tu odluku objavi. Ako to ne učini, Komisija mu izriče opomenu, ali nema ovlašćenja da izriče kaznu. Regulatorno telo za elektronske medije, REM, može da opominje i upozorava emitere, pa čak i da im izriče mere privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole i protiv njih podnosi prekršajne i krivične prijave. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija dužno je da prati način na koji mediji izveštavaju, a ovlašćeno je i da podnosi prekršajne prijave protiv onih koji krše Zakon o javnom informisanju. Ne postoje, međutim, javno dostupni podaci o broju prijava koje je podnelo Ministarstvo, i sankcijama koje su eventualno usledile.
Čak i kada se pokrenu medijski sporovi pred sudovima, statistika ne ide na ruku oštećenima. Prema podacima samo Višeg suda u Beogradu, 2018. godine pred tim sudom vodilo se više od 1 500 takvih sporova, od kojih su dve trećine bili postupci iz ranijih godina. U narednu godinu takođe je preneto dve trećine sporova iz 2018.
„Krenuću u krajnjoj liniji od ličnog primera, nakon tragedije koja nam se dogodila, ja sam manje od 24 sata kasnije zatekla poruku kolege koji je tražio da mu dam izjavu, pod izgovorom da nam je to posao. Ja se bojim da nam to posao nije. Kako očekivati od žrtava takvog izveštavanja da, u trenutku kada prolaze kroz traumu kroz kakvu prolaze, o kojoj vi pišete onako, do u tančine, da presavije tabak, prvo da čita sve te grozote koje se objavljuju, a potom da presavije tabak? Nehumano je, ako ništa drugo, tako nešto očekivati; kaže An Mari Alves Ćurčić, novinarka i aktivistkinja Inicijative „Za tebe – važno je“.
Ima još načina da se nadoknadi šteta nastala objavljivanjem podataka koji povređuju ljude o kojima se piše. Jedan od njih je i podnošenje tužbi za naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljene patnje i bola. Dodeljena odšteta međutim najčešće ne prelazi nekoliko stotina hiljada dinara.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.