<article>Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kada je reč o broju grla goveda, od 1,1 milion u 2006. stigli smo do 860 hiljada na kraju 2021. Od 3  miliona 999 hiljada svinja 2006, na kraju 2021. bilo ih je 2 miliona 868 hiljada. Smanjen je i broj živine sa 16 i po miliona na 15 miliona 300. Zanimljivo, ali je broj ovaca povećan sa jedan i po million na million i 695. Sve ukupno, daleko manje od onoga što Srbija troši. “Strateško opredeljene države u ovoj godini svakako povećanje stočnog fonda. Idemo u tom smislu zaštite naših stočara, idemo u smislu podrške njima. Evo sad sve mere koje se prave i koje će ići u 2023 biće usmerene bukvalno u ovom pravcu”, izjavila je nedavno ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.  Nakon protesta proizvođača mleka najavljeno je povećanje premije za mleko sa 10 na 15 dinara po litru, dok su proizvođači tražili 20 dinara. Subvencije po grlu se sa 25 hiljada dinara povećavaju na 30 hiljada, dok su proizvođači tražili 40 hiljada. Ministarstvo najavljuje i pomoć u nabavci junica, ukinuta je carina na uvoz tovnih prasadi. Uvedene su zaštitne takse za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se zaštitili domaći proizvođači. Međutim, dok Ministarstvo procenjuje da Srbiji nedostaje oko million prasadi, stručnjaci imaju drugačiju računicu. Nemamo ni goveda, nemamo juneta, nemamo nemamo ni svinja, nemamo.. prema tome mi smo od izvoznika kompletno svih vrsta mesa postali uvoznici. Kod nas ima dva miliona svinja, a jedna prosečna zemlja kojoj mi težimo da budemo treba danas da ima svinja koliko ima stanovnika. Primer najbolji je Danska: Danska ima 5,6 miliona stanivnika i 32 miliona svinja“, kaže za Marker poljoprivredni analitičar Branislav Gulan. Po ovoj računici Srbiji nedostaje oko četiri miliona svinja. Prvi i najbrži način je povećanja stočnog fonda su razni podsticaji, ali je pitanje ne samo koliko već i kako se raspoređuju ova sredstva. Naime, u izveštaju Državnog revizora o svrsishodnosti subvencija za stočarstvo u periodu od 2016. do 2018. navodi se između ostalog da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidiu politiku podsticaja u stočarstvu. U izveštaju se navodi i sledeće: “Iako je u periodu 2016–2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva.”Kontrola sredstava, povećanje podsticaja i potpuna promena koncepta proizvodnje – sve to biće potrebno da bi se situacija popravila, kaže Gulan.„Potreban nam je novi koncept po nordijskom sistemu a to je Holandija, Danska, Norveška i Švedska. Sve u zatvorenom krugu, od njive do trpeze. Da na njivi proizvodi hranu za životinje da ima u svojim oborima životinje da ima svoju klanicu mesnu industriju prerađivačku industriju i sve to“. Pored svega pomenutog, biće potrebno i dosta vremena da Srbija od uvoznika postane izvoznik mesa. Ako se nešto ne promeni izvesno je da će biti sve manje mesa sa oznakom made in Serbia a sve više onog iz uvoza. Za sada je isplativije uvoziti, uglavnom iz zemalja Evropske Unije.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7LX9mw_1So4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Izvor: Insajder</article>

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kada je reč o broju grla goveda, od 1,1 milion u 2006. stigli smo do 860 hiljada na kraju 2021.&nbsp;
Od 3 &nbsp;miliona 999 hiljada svinja 2006, na kraju 2021. bilo ih je 2 miliona 868 hiljada.&nbsp;
Smanjen je i broj živine sa 16 i po miliona na 15 miliona 300.&nbsp;
Zanimljivo, ali je broj ovaca povećan sa jedan i po million na million i 695.&nbsp;
Sve ukupno, daleko manje od onoga što Srbija troši.&nbsp;
“Strateško opredeljene države u ovoj godini svakako povećanje stočnog fonda. Idemo u tom smislu zaštite naših stočara, idemo u smislu podrške njima. Evo sad sve mere koje se prave i koje će ići u 2023 biće usmerene bukvalno u ovom pravcu”, izjavila je nedavno ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. &nbsp;
Nakon protesta proizvođača mleka najavljeno je povećanje premije za mleko sa 10 na 15 dinara po litru, dok su proizvođači tražili 20 dinara. Subvencije po grlu se sa 25 hiljada dinara povećavaju na 30 hiljada, dok su proizvođači tražili 40 hiljada. Ministarstvo najavljuje i pomoć u nabavci junica, ukinuta je carina na uvoz tovnih prasadi. Uvedene su zaštitne takse za uvoz mleka i mlečnih proizvoda, kako bi se zaštitili domaći proizvođači.&nbsp;
Međutim, dok Ministarstvo procenjuje da Srbiji nedostaje oko million prasadi, stručnjaci imaju drugačiju računicu.&nbsp;
Nemamo ni goveda, nemamo juneta, nemamo nemamo ni svinja, nemamo.. prema tome mi smo od izvoznika kompletno svih vrsta mesa postali uvoznici. Kod nas ima dva miliona svinja, a jedna prosečna zemlja kojoj mi težimo da budemo treba danas da ima svinja koliko ima stanovnika. Primer najbolji je Danska: Danska ima 5,6 miliona stanivnika i 32 miliona svinja“, kaže za Marker poljoprivredni analitičar Branislav Gulan.&nbsp;
Po ovoj računici Srbiji nedostaje oko četiri miliona svinja.&nbsp;
Prvi i najbrži način je povećanja stočnog fonda su razni podsticaji, ali je pitanje ne samo koliko već i kako se raspoređuju ova sredstva.&nbsp;
Naime, u izveštaju Državnog revizora o svrsishodnosti subvencija za stočarstvo u periodu od 2016. do 2018. navodi se između ostalog da Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidiu politiku podsticaja u stočarstvu.&nbsp;
U izveštaju se navodi i sledeće:&nbsp;
“Iako je u periodu 2016–2018. godine Republika Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa i povećanja izvoza u oblasti stočarstva.”
Kontrola sredstava, povećanje podsticaja i potpuna promena koncepta proizvodnje – sve to biće potrebno da bi se situacija popravila, kaže Gulan.
„Potreban nam je novi koncept po nordijskom sistemu a to je Holandija, Danska, Norveška i Švedska. Sve u zatvorenom krugu, od njive do trpeze. Da na njivi proizvodi hranu za životinje da ima u svojim oborima životinje da ima svoju klanicu mesnu industriju prerađivačku industriju i sve to“.&nbsp;
Pored svega pomenutog, biće potrebno i dosta vremena da Srbija od uvoznika postane izvoznik mesa. Ako se nešto ne promeni izvesno je da će biti sve manje mesa sa oznakom made in Serbia a sve više onog iz uvoza. Za sada je isplativije uvoziti, uglavnom iz zemalja Evropske Unije.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F7LX9mw_1So4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Kako od uvoznika ponovo do izvoznika mesa? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation