Kako Srbija upravlja novcem iz fondova Evropske unije? (VIDEO)

Srbija će do 2027. kroz fond Evropske unije na raspolaganju imati više od milijardu evra. Sredstva su odobrena u okviru trećeg programa za pretpristupnu pomoć. Od 2007. godine, Srbija je kroz predprisutpne fondove Evropske unije dobila oko 4 milijarde evra.

Ova sredstva uložena su u brojne projekte putne i železničke infrastrukture, energetsku efikasnost, izgradnju dečje bolnice Tiršova 2... Do sada smo uspevali da iskoristimo gotovo sva sredstva iz fondova, ali predstavnici civilnog sektora ukazuju na to da ima mnogo problema u pripremi projekata i izradi tehničke dokumentacije.

Programska direktorka Centra za evropske politike Milena Lazarević ističe da je u poslednjih nekoliko godina došlo do osipanja kvaliteta kadrova u državnoj upravi.

"Zbog političkog zapošljavanja, niskih plata i odliva kvalitetnih ljudi došlo je do zaista užasnog smanjenja sposobnosti države i državnih institucija i institucija lokalne samouprave da pripreme i izvedu takve projekte. Kao posledica toga, EU je počela Srbiji da daje sve više i više budžetske pomoći, što zapravo nije dobar pokazatelj, mi vidimo to na vestima kao dobru vest da smo dobili budžetsku podršku od EU, ali to zapravo znači da taj novac odlazi direktno u neku tekuću potrošnju u budžet nestane, a ne koristi se za neke konkretne investicije koje treba da poboljšaju kvalitet života naših građana", objašanjava Lazarević.

U Ministarstvu za evropske integracije ipak insistiraju na tome da Srbija ima visok procenat iskorišćenosti sredstava iz fondova Unije, kao i da neprestano ulažu u usavršavanje kadrova.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministarke za evropske integracije Branko Budimir ističe da podatak o 90% ugovaranja govori o tome da postoji kapacitet u institucijama da se projekti pripreme i realizuju.

"Ministarstvo za evropske integracije i Ministarsvo finansija zajedno sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu realizuje programe stručnog usavršavanja ili obuke zaposlenih u državnoj upravi. Sve te institucije zaista pridaju tome veliku važnost jer im je važno da u sistem ulaze ljudi koji imaju određeno znanje i da ga konstantno unapređuju jer je to jedna vrsta motivacije za njih da ostanu u sistemu, kako bismo u potpunosti iskoristili ova sredstva", kaže Budimir. 

Evropska unija je naš najveći spoljno-trgovinski partner sa učešćem od oko 60 % u ukupnoj robnoj razmeni Srbije. Poslednje istraživanje Ministarstva za evropske integracije pokazuje da su građani to počeli da prepoznaju. 

Ipak, ranija istraživanja pokazuju i da podrška priključljenju Uniji raste kada građani osete koristi članstva; 2009. ta podrška je iznosila 70 odsto, jer su bile ukinute vize. 

Da bi građani u većem procentu bili svesni prednosti članstva, neophodno je da to čuju i od predstavnika vlasti. 

"Naše vlasti umesto da su komunicirale koristi od Evropske unije, one su se najčešće fokusirale na one negativne aspekte, žalili su se na EU kad god su dolazili neki pritisci koji njima nisu odgovarali. Kada dođe deo izveštaj Komisije o napretku Srbije koji kaže da Srbija nije napredovala u oblasti vladavine prava, kvaliteta demokratije, vrlo su često imali javne napade, čak i vrlo negativan prijem tih izveštaja", smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike. 

Srbiji je svake godine na raspolaganju oko 200 miliona evra bespovratnih sredstava Unije. Iz civilnog sektora ističu da bi, kao zemlja članica, Srbija imala mogućnost da dobije i do 7 puta više novca, zbog čega su neophodni kvalitetni kadrovi koji upravljaju tim fondovima i projektima. 

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.