<article>„Narednih pet godina ljudi koji su izabrani u proteklom periodu će i dalje biti tu, takođe moramo da primetimo da postoji i otpor kada je u pitanju Republičko javno tužilaštvo da se neke promene dese“, objašnjava Golubović.Javna rasprava o setu pravosudnih zakona traje do sredine januara, a njegovo usvajanje očekuje se krajem februara. To će, ujedno, označiti i kraj pravosudne reforme koja u Srbiji traje punih pet godina, od 2017-te. Počelo je uz razmimoilaženja, ali se sada usvajanje seta zakona očekuje u znatno pozitivnijoj atmosferi. Predsednica Komiteta pravnika rekla je da je tome doprinelo to što je uvežena glavna kritika civilnog sektora i struke, „a to je da proces reforme pravosuđa ne može da se desi bez koncenzusa struke, bez glasa onih na koje se pre svega reforma odnosi, ne možemo imati dobra rešenja“.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhhQ0J-z-gFo&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Kada smo, kako kaže sagovornica u Markeru, 2017. krenuli u ceo proces, struka se jako protivila ponuđenim rešenjima. "Iako smo imali neko zeleno svetlo od Venecijanske komisije, ceo proces je zaustavljen i otpočeo na nekim novim osnovama, a je da su predstavnici relevantnih stukovnih udruženja ušli u Radne grupe kako u izradu Ustavnih amandmana, tako sada i pravosudnih zakona", rekla je Golubović.Ovo se sada, kako kaže desilo, jer je tako ušlo u Akcioni plan za poglavlje 23, to je bio zahtev i taj zahtev je prihvaćen. "Mi imamo Zakon o planskom sistemu koji podrazumeva da sve zainteresovane strane, ne samo struka nego i oni na koje se zakon odnosi, propisi i politike, uvek treba da budu konsultovani u najranijim fazama, kada se donose one polazne osnove, zašto donosimo određeni propis, politiku, zašto nešto menjamo",  rekla Golubović.Pre svega, kako navodi, treba da se čuju glasovi onih na koje se propisi odnose. Da ima pomaka, saglasna je i Venecijanska komisija. Šta su, ipak i dalje najveće manjkavosti?Golubović kaže da ima dosta manjkavosti.„Ima dosta manjkavosti kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika u Visoki savet Tužilaštva, a i Visoki savet sudstva,to su ljudi koji bi trebalo da odlučuju o izboru javnih <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenje-sudija-i-tuzilaca-srbije-necemo-ucestvovati-u-javnoj-raspravi-o-nacrtima-pravosudnih-zakona">tužilaca</a>, glavnih javnih tužilaca, sudija“, objašnjava ona.Tu se, kako kaže, postavlja pitanje kako će Narodna skupština izabrati istaknute pravnike. "Stavljen je taj minimalni prag iskustva. Dovoljno je da imate deset godina iskustva u struci i da niste član političke partije vi već postaje podobni da konkurišete", objašnjava sagovornica. Problem, kako kaže, je taj što će dosta pravnika moći da konkuriše i ako se ne nađu na rang listi odbora za pravosuđe, nemate pravo da se žalite. (možda ste kvalitetniji od onoga ko se našao na listi)Golubović kaže da bi bolji kriterijumi bili da postoje neka tela, kao što su Advokatska komora Srbije, Beograda, postojeća stručna tela koja bi mogla da kandiduju određene istaknute pravnike.Onda bi se, kako je navela, stepen odgovornosti podigao ne samo ka Narodnoj skupštini i javnosti, nego i ka struci koja je te kandidate dale. Finansijska zavisnost, kako kaže, takođe nije otklonjena."Ne može ništa da se zamisli bez ljudi koji su iza onoga ko donosi odluku, svi oni treba da pomognu u određenom procesu", objašnjava Golubović.Malo je, kako kaže, popravljena situacija kada je u pitanju tužilaštvo, situacija sa budžetom. Tu se, čuo glas struke, "ali nedovoljno".Na pitanje da li će nedostaci biti uklonjeni, Golubović odgovara da će biti otklonjenjeni oni nedostaci na koje je Venecijanska komisija ukazala."Biće otklonjenji oni nedostaci na koje je Venecijanska komisija ukazala i to je dobro što smo postavili kao zahtev da Venecijanska komisija nadgleda proces donošenja ovih pravosudnih zakona“, rekla je ona.Dodala je da oni treba da obezbede da se svrha ustavnih promena nekako ispuni.Izvor: Insajder</article>

„Narednih pet godina ljudi koji su izabrani u proteklom periodu će i dalje biti tu, takođe moramo da primetimo da postoji i otpor kada je u pitanju Republičko javno tužilaštvo da se neke promene dese“, objašnjava Golubović.
Javna rasprava o setu pravosudnih zakona traje do sredine januara, a njegovo usvajanje očekuje se krajem februara. To će, ujedno, označiti i kraj pravosudne reforme koja u Srbiji traje punih pet godina, od 2017-te. Počelo je uz razmimoilaženja, ali se sada usvajanje seta zakona očekuje u znatno pozitivnijoj atmosferi.&nbsp;
Predsednica Komiteta pravnika rekla je da je tome doprinelo to što je uvežena glavna kritika civilnog sektora i struke, „a to je da proces reforme pravosuđa ne može da se desi bez koncenzusa struke, bez glasa onih na koje se pre svega reforma odnosi, ne možemo imati dobra rešenja“.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FhhQ0J-z-gFo&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Kada smo, kako kaže sagovornica u Markeru, 2017. krenuli u ceo proces, struka se jako protivila ponuđenim rešenjima.&nbsp;
"Iako smo imali neko zeleno svetlo od Venecijanske komisije, ceo proces je zaustavljen i otpočeo na nekim novim osnovama, a je da su predstavnici relevantnih stukovnih udruženja ušli u Radne grupe kako u izradu Ustavnih amandmana, tako sada i pravosudnih zakona", rekla je Golubović.
Ovo se sada, kako kaže desilo, jer je tako ušlo u Akcioni plan za poglavlje 23, to je bio zahtev i taj zahtev je prihvaćen.&nbsp;
"Mi imamo Zakon o planskom sistemu koji podrazumeva da sve zainteresovane strane, ne samo struka nego i oni na koje se zakon odnosi, propisi i politike, uvek treba da budu konsultovani u najranijim fazama, kada se donose one polazne osnove, zašto donosimo određeni propis, politiku, zašto nešto menjamo", &nbsp;rekla Golubović.
Pre svega, kako navodi, treba da se čuju glasovi onih na koje se propisi odnose.&nbsp;
Da ima pomaka, saglasna je i Venecijanska komisija. Šta su, ipak i dalje najveće manjkavosti?
Golubović kaže da ima dosta manjkavosti.
„Ima dosta manjkavosti kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika u Visoki savet Tužilaštva, a i Visoki savet sudstva,to su ljudi koji bi trebalo da odlučuju o izboru javnih <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenje-sudija-i-tuzilaca-srbije-necemo-ucestvovati-u-javnoj-raspravi-o-nacrtima-pravosudnih-zakona">tužilaca</a>, glavnih javnih tužilaca, sudija“, objašnjava ona.
Tu se, kako kaže, postavlja pitanje kako će Narodna skupština izabrati istaknute pravnike.&nbsp;
"Stavljen je taj minimalni prag iskustva. Dovoljno je da imate deset godina iskustva u struci i da niste član političke partije vi već postaje podobni da konkurišete", objašnjava sagovornica.&nbsp;
Problem, kako kaže, je taj što će dosta pravnika moći da konkuriše i ako se ne nađu na rang listi odbora za pravosuđe, nemate pravo da se žalite. (možda ste kvalitetniji od onoga ko se našao na listi)
Golubović kaže da bi bolji kriterijumi bili da postoje neka tela, kao što su Advokatska komora Srbije, Beograda, postojeća stručna tela koja bi mogla da kandiduju određene istaknute pravnike.
Onda bi se, kako je navela, stepen odgovornosti podigao ne samo ka Narodnoj skupštini i javnosti, nego i ka struci koja je te kandidate dale.&nbsp;
Finansijska zavisnost, kako kaže, takođe nije otklonjena.
"Ne može ništa da se zamisli bez ljudi koji su iza onoga ko donosi odluku, svi oni treba da pomognu u određenom procesu", objašnjava Golubović.
Malo je, kako kaže, popravljena situacija kada je u pitanju tužilaštvo, situacija sa budžetom. Tu se, čuo glas struke, "ali nedovoljno".
Na pitanje da li će nedostaci biti uklonjeni, Golubović odgovara da će biti otklonjenjeni oni nedostaci na koje je Venecijanska komisija ukazala.
"Biće otklonjenji oni nedostaci na koje je Venecijanska komisija ukazala i to je dobro što smo postavili kao zahtev da Venecijanska komisija nadgleda proces donošenja ovih pravosudnih zakona“, rekla je ona.
Dodala je da oni treba da obezbede da se svrha ustavnih promena nekako ispuni.
Izvor: Insajder

Teme

Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava. Foto: Insajder

Katarina Golubović u Markeru: Ustavne reforme se stalno odlažu (VIDEO)