Kazablanka u Beogradu ili kako je digitalna špijunaža zamenila rad na terenu (VIDEO)

Kazablanka je glavna luka Maroka. U vreme Drugog svetskog rata - gnezdo špijuna iz celog sveta. Danas, omiljena predsednikova komparacija kojom ocenjuje delovanje stranih službi u Beogradu.

„Špijuna, to nikada tako nije bilo. Rekord smo postigli pre Nove godine i posle Nove godine upravo zbog svega što se dešavalo na Kosovu i Metohiji . Privatnim smeštajima, hotelima , kućama, zgradama, vilama. Takav broj špijuna, tamo od 20 decembra do 5. januara u Beogradu, ja mislim nije zabeležen od Drugog svetskog rata pa do danas“, reko je predsednik Vučić 8. januara u intervjuu za TV Pink.

Božićni intervju nije prvi u kome je predsednik Beograd uporedio sa Kazablankom. Istu rečenicu izrekao je i na dan Bezbednosno-informativne agencije 17. oktobra 2022.

„Beograd je poslednjih nedelja poput Kazablanke. Kada imamo goste iz Rusije otkrivamo one iz zapadnih službi koji ih prate u stopu, kada imamo goste sa Zapada, one druge koji ih prate u stopu i to govori samo koliko su svi zainteresovani ne samo jedni za druge, već i za ovo parče zemlje koje bismo da sačuvamo za sebe“, rekao je predsednik na danu BIA. 

IT sektor - centar rata bezbednosnih agencija

Upravo je dolazak Rusa i Ukrajinaca u Srbiju, kako za „Insajder“ tvrde bezbednosni stručnjaci, od Beograda i napravio Kazablanku. Prošle godine, odnosno od početka rata u Ukrajini, u Srbiju je, prema podacima MUP-a, došlo više od 150 000 Rusa, oko 22. 000 Ukrajinaca i oko 5.500 Belorusa. U tom periodu, ruski građani su, prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji osnovali 789 preduzeća i 2.134 privredna društva. Većina kompanija se bavi aktivnostima u oblasti informacionih tehnologija, i to sa stranim firmama. Sankcije i ukidanje platnog prometa sa Rusijom, koje je uveo Zapad, doveo je IT stručnjake iz Rusije u Beograd. A iza poslovanja u IT sektoru se i vodi centralni rat između svetskih bezbednosnih agencija.

Špijunske igre koje su nekad vođene razotkrivanjem agenata, njihovim vrbovanjem kompromitacijom i ucenjivanjem, i to isključivo radom na terenu, danas ne postoje. Da bi razotkrili sastanak strane delegacije, naši bezbednjaci nekad su podmićivali konobare, danas im je za to potreban samo fiskalni račun. Tako se borba službi danas vodi kroz optičke kablove i za IT podatke, i to u milisekundama. Industrijska špijunaža, sada pogotovo u energetskom sektoru, razotkrivanje konkurencije u borbi za naprednije tehnologije, čak i prisluškivanje i praćenje. Sve to je u opsegu nadzora svetskih agentura. 

Kada su u pitanju ruski IT stručnjaci koji su došli u Beograd, naša bezbednosna služba deli ih na režimske i antirežimske. I jedni i drugi posluju sa Zapadom. Većina legalno u legalnim poslovima, ali za neke očigledno postoji sumnja da su špijuni, neki i dvostruki. Zato su i jedni i drugi pod nadzorom i zapadnih i ruske agenture.

Naša služba do sada je privela jednog špijuna, i to ukrajinskog obaveštajca Andrija Naumova, nekadašnjeg šefa unutrašnje kontrole službe bezbednosti i rukovodioca državne agencije za Černobilj. Uhapšen je prošlog juna u Preševu, sa 650.000 evra, 125.000 dolara i dva smaragda. U zahtevu Ukrajine za njegovo izručenje navedeno je sedam krivičnih dela, uglavnom ekonomskih, ali i veleizdaja zbog sumnje da je Rusima prodao državne tajne.

 Izvor: Insajder