<article>Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić smatra da ove sankcije nisu potpune."Sankcije jesu uvedene, ali sankcije nisu potpune, zato što glavni proizvodi kojima trguje Rusija sa EU nisu u potpunosti izuzeti - to su energenti, gas, nafta.To vam je kao da smo mi pod sankcijama pa eto maline i gume idu, to što izvozimo najviše, a drugi proizvodi ne. Znači za razliku od na primer sankcija kojima je bila izložena bivša Jugoslavija, ove sankcije su po meni blaže", ističe Bjelić.Lideri Evropske Unije svesni su da ipak ne mogu u potpunosti da prekinu saradnju sa Rusijom. Iako su gotovo sve zemlje Unije drastično smanjile saradnju, neke od njih ipak beleže rast u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom posle početka rata. Među njima su Holandija, Španija i Belgija. U Evropskoj uniji više ne mogu da se nađu rusko zlato, vodka i kavijar, ali mogu dijamanti. Belgija, uprkos brojnim apelima drugih zemalja članica, ne odustaje od njega. Takođe, Francuska i Rusija svakodnevno razmenjuju uranijum za nuklearne elektrane.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmLhOO2mJDDg&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>Uvoz energenata iz Rusije jeste smanjen količinski, ali gledano u novcu, Rusija je na dobitku.  S obzirom na veliko poskupljenje energenata, Rusija očekuje da ove godine zaradi 100 milijardi dolara više u odnosu na prošlu godinu. Sa druge strane, Unija je Rusiji najveći udarac zadala zabranom izvoza visoke tehnologije, koja je Rusiji neophodna najpre za vojnu industriju. Ekonomisti upozoravaju da se ovde krije mogućnost kršenja ili zaobilaženja sankcija, a profesor Bjelić ističe da postoji mogućnsot da Rusija do određenih proizvoda dođe reeksportom. "Na primer za rusku industriju oružja njima su potrebni neki delovi - mikroprocesori, kontrolori i tako dalje, oni više ne mogu da ih uvode sa zapada, posebno iz Francuske. Sad je na primer zabeležen nagli rast uvoza bele tehnike u Kazahstan i Mongoliju, i recimo EU i SAD smatraju da je to neka vrsta zaobilaženja sankcija jer te mikrokontrolore mogu da dobiju iz tih uređaja kao što su veš-mašine", smatra Bjelić.Međutim, još je rano za prognoze čija će ekonomija pretpreti veću štetu. Izvršni direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ističe da će se efekti sankcija tek videti. "Sankcije Evropske Unije obuhvataju ključni sektor privrede i one će imati pre svega dugoročni efekat. U ovom momentu se one ne osećaju toliko snažno, zato što ipak u Rusiji postoje određene rezerve. Čitav niz kompanija koje su orijentisane prema evropskom tržištu imaju stravične gubitke i pad ruske ekonomije i njihovog privrednog rasta je prilično veliki, ali te posledice će se osetiti tek možda sledeće godine ili na duži period", smatra Novaković.Ono što je sigurno jeste da su sankcije gurnule Rusiju u zagrljaj azijskim partnerima. Od početka rata u Ukrajini, Rusija beleži veliki skok trgovinske razmene sa Turskom, Kinom, Japanom, ali i Indijom koja je samo u novembru kupila 40 odsto rezervi ruske nafte "Ural".Izvor: Insajder</article>

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Predrag Bjelić smatra da ove sankcije nisu potpune.
"Sankcije jesu uvedene, ali sankcije nisu potpune, zato što glavni proizvodi kojima trguje Rusija sa EU nisu u potpunosti izuzeti - to su energenti, gas, nafta.To vam je kao da smo mi pod sankcijama pa eto maline i gume idu, to što izvozimo najviše, a drugi proizvodi ne. Znači za razliku od na primer sankcija kojima je bila izložena bivša Jugoslavija, ove sankcije su po meni blaže", ističe Bjelić.
Lideri Evropske Unije svesni su da ipak ne mogu u potpunosti da prekinu saradnju sa Rusijom. Iako su gotovo sve zemlje Unije drastično smanjile saradnju, neke od njih ipak beleže rast u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Rusijom posle početka rata. Među njima su Holandija, Španija i Belgija.&nbsp;
U Evropskoj uniji više ne mogu da se nađu rusko zlato, vodka i kavijar, ali mogu dijamanti. Belgija, uprkos brojnim apelima drugih zemalja članica, ne odustaje od njega. Takođe, Francuska i Rusija svakodnevno razmenjuju uranijum za nuklearne elektrane.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FmLhOO2mJDDg&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *;"></iframe></div></div></div>
Uvoz energenata iz Rusije jeste smanjen količinski, ali gledano u novcu, Rusija je na dobitku. &nbsp;
S obzirom na veliko poskupljenje energenata, Rusija očekuje da ove godine zaradi 100 milijardi dolara više u odnosu na prošlu godinu. Sa druge strane, Unija je Rusiji najveći udarac zadala zabranom izvoza visoke tehnologije, koja je Rusiji neophodna najpre za vojnu industriju.&nbsp;
Ekonomisti upozoravaju da se ovde krije mogućnost kršenja ili zaobilaženja sankcija, a profesor Bjelić ističe da postoji mogućnsot da Rusija do određenih proizvoda dođe reeksportom.&nbsp;
"Na primer za rusku industriju oružja njima su potrebni neki delovi - mikroprocesori, kontrolori i tako dalje, oni više ne mogu da ih uvode sa zapada, posebno iz Francuske. Sad je na primer zabeležen nagli rast uvoza bele tehnike u Kazahstan i Mongoliju, i recimo EU i SAD smatraju da je to neka vrsta zaobilaženja sankcija jer te mikrokontrolore mogu da dobiju iz tih uređaja kao što su veš-mašine", smatra Bjelić.
Međutim, još je rano za prognoze čija će ekonomija pretpreti veću štetu.&nbsp;
Izvršni direktor Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Igor Novaković ističe da će se efekti sankcija tek videti.&nbsp;
"Sankcije Evropske Unije obuhvataju ključni sektor privrede i one će imati pre svega dugoročni efekat. U ovom momentu se one ne osećaju toliko snažno, zato što ipak u Rusiji postoje određene rezerve. Čitav niz kompanija koje su orijentisane prema evropskom tržištu imaju stravične gubitke i pad ruske ekonomije i njihovog privrednog rasta je prilično veliki, ali te posledice će se osetiti tek možda sledeće godine ili na duži period", smatra Novaković.
Ono što je sigurno jeste da su sankcije gurnule Rusiju u zagrljaj azijskim partnerima. Od početka rata u Ukrajini, Rusija beleži veliki skok trgovinske razmene sa Turskom, Kinom, Japanom, ali i Indijom koja je samo u novembru kupila 40 odsto rezervi ruske nafte "Ural".
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Ko plaća najvišu cenu sankcija Rusiji? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation