<article>Kada lekovi više ne pomažu, a srce radi samo 30 odsto, jedini spas je operacija. Na operaciju se čeka i nekoliko godina, a svaki novi dan nosi rizik da pacijent ne dočeka operaciju. Na Klinici za kardiohirurgiji u Nišu na listi čekanja je više od 100 ljudi. „Na poslednjoj reviziji koju smo radili na listi je bilo 130 pacijenata. Kada smo pozvali naše pacijente, čak četvoro je za mesec dana preminulo. Veliki Hipokrat je rekao ako dva pacijenta lečite isto onda jednog ne lečite dobro, a nama je ideja da radimo istim kvalitetom“, istakao je direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS Niš dr Dragan Milić.Kako bi što pre pomogli pacijentima, na niškoj Klinici za kardiohirurgiju odlučili su da od prvog januara operišu i vikendom. O novom režimu rada obavestili su i Ministarstvo zdravlja.<figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwFqXHjYOmGc&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure>„Mi ostajemo pri ovom predlogu jer smatramo da je jedini način da se liste smanje i do 2024. i eliminišu i da nemamo pacijente na listi čekanja. Za sada nemamo nikakav odgovor, mi ne tražimo ništa, smatramo da je država u teškoj situaciji i mi smo zato rešili da ne tražimo dodatne sate, nikakvu dodatnu uplatu i to je zahvaljujući mladim kolegama“, rekao je prof. dr Milić.Na Klinici za kardiohirurgiju beogradskog Kliničkog centra godišnje se uradi više od 1.500 najtežih operacija srca. To je, na žalost, nedovoljno. Liste čekanja postoje decenijama, a dodatni problem je i manjak  medicinskog kadra.„Kada pogledate to je nedovoljan broj ustanova koji treba da pokriju populaciju od sedam miliona ljudi. Mi moramo širiti kapacitete, moramo povećavati broj ljudi, moramo raditi popodne sa ljudima koje imamo. Tu podrazumevam zdravstvene porfesionalce svih profila“, naveo je direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS Beograd prof. dr Svetozar Putnik.Jedan od načina da se smanji broj pacijenata na listama za hirurške operacije srca je transkateterska implantacija aortne valvule - TAVI , minimalno invazivna procedura koja se radi bez otvaranja grudnog koša.„Pacijenti koji su bili u riziku više se ne opredeljuju za kardiohirurgiju već idu na TAVI proceduru i samim tim što su prebačeni na tu proceduru i na taj način se smanjuje lista čekanja“, objasnio je Dr Darko Boljević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.Kako je naveo prof. dr Dragan Sagić sa istog instituta, u poslednjoj proceduri koju su uradili, više od pola pacijenata ima preko osamdeset godina.„Mi smo 2019. godine krenuli sa konvencionalnim programom, tada je operisano preko pedeset bolesnika, i to je bio dokaz za nas i jedno veliko iskustvo da možemo to da uradimo“, objašnjava Sagić.Tokom 2017. godine, na listi čekanja na operaciju srca bilo je dvostruko manje pacijenata, ali je posle tri godine pandemije korone broj pacijenata koji čekaju operaciju gotovo trostruko veći.Izvor: Insajder</article>

Kada lekovi više ne pomažu, a srce radi samo 30 odsto, jedini spas je operacija. Na operaciju se čeka i nekoliko godina, a svaki novi dan nosi rizik da pacijent ne dočeka operaciju. Na Klinici za kardiohirurgiji u Nišu na listi čekanja je više od 100 ljudi.
&nbsp;„Na poslednjoj reviziji koju smo radili na listi je bilo 130 pacijenata. Kada smo pozvali naše pacijente, čak četvoro je za mesec dana preminulo. Veliki Hipokrat je rekao ako dva pacijenta lečite isto onda jednog ne lečite dobro, a nama je ideja da radimo istim kvalitetom“, istakao je direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS Niš dr Dragan Milić.
Kako bi što pre pomogli pacijentima, na niškoj Klinici za kardiohirurgiju odlučili su da od prvog januara operišu i vikendom. O novom režimu rada obavestili su i Ministarstvo zdravlja.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DwFqXHjYOmGc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
„Mi ostajemo pri ovom predlogu jer smatramo da je jedini način da se liste smanje i do 2024. i eliminišu i da nemamo pacijente na listi čekanja. Za sada nemamo nikakav odgovor, mi ne tražimo ništa, smatramo da je država u teškoj situaciji i mi smo zato rešili da ne tražimo dodatne sate, nikakvu dodatnu uplatu i to je zahvaljujući mladim kolegama“, rekao je prof. dr Milić.
Na Klinici za kardiohirurgiju beogradskog Kliničkog centra godišnje se uradi više od 1.500 najtežih operacija srca. To je, na žalost, nedovoljno. Liste čekanja postoje decenijama, a dodatni problem je i manjak &nbsp;medicinskog kadra.
„Kada pogledate to je nedovoljan broj ustanova koji treba da pokriju populaciju od sedam miliona ljudi. Mi moramo širiti kapacitete, moramo povećavati broj ljudi, moramo raditi popodne sa ljudima koje imamo. Tu podrazumevam zdravstvene porfesionalce svih profila“, naveo je direktor Klinike za kardiohirurgiju UKCS Beograd prof. dr Svetozar Putnik.
Jedan od načina da se smanji broj pacijenata na listama za hirurške operacije srca je transkateterska implantacija aortne valvule - TAVI , minimalno invazivna procedura koja se radi bez otvaranja grudnog koša.
„Pacijenti koji su bili u riziku više se ne opredeljuju za kardiohirurgiju već idu na TAVI proceduru i samim tim što su prebačeni na tu proceduru i na taj način se smanjuje lista čekanja“, objasnio je Dr Darko Boljević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Kako je naveo prof. dr Dragan Sagić sa istog instituta, u poslednjoj proceduri koju su uradili, više od pola pacijenata ima preko osamdeset godina.
„Mi smo 2019. godine krenuli sa konvencionalnim programom, tada je operisano preko pedeset bolesnika, i to je bio dokaz za nas i jedno veliko iskustvo da možemo to da uradimo“, objašnjava Sagić.
Tokom 2017. godine, na listi čekanja na operaciju srca bilo je dvostruko manje pacijenata, ali je posle tri godine pandemije korone broj pacijenata koji čekaju operaciju gotovo trostruko veći.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Koliko dugo pacijenti u Srbiji čekaju na operaciju? (VIDEO)

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation