Koliko je opasna evropska desnica? (VIDEO)
U vremenu krize i nesigurnosti desno orijentisane partije bolje se snalaze. To najpre pokazuju rezultati nedavnih izbora u Italiji i Švedskoj. Jačanje desničarskih stranaka na kontinentu koji počiva na ideji demokratije, slobode i poštovanja ljudskih prava podstaklo je sumnje u sposobnosti liberalnih demokratija da odgovori na potrebe svih građana.
Italja je ove godine dobila prvu ženu na mestu premijera, ali je sa njom dobila i prvu desničarsku vladu još od Drugog svetskog rata.
Iako bri pre pola veka to možda bilo nemoguće, desničari na vlasti u Evropi danas više nisu novost. U prilog tome ide i pobeda krajnje desnih demokrata sa neonacističkim korenima na poslednjim parlamentarnim izborima u Švedskoj.
Profesor na Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić ističe da jačanje desnice u Evropi ne mora nužno da bude loše.
"Dok god su te desničarske ili konzervativne partije - među njima ima klasičnih konzervativaca - to ne predstavljaju nikakvu pretnju. One pripadaju delu normalnog političkog spektra", smatra Dragišić.
Italija i Švedska samo su poslednja dva primera u nizu. Partije desnice imaju važnu, a neretko i vodeću ulogu u velikom broju evropskih zemalja. Najsnažnije uporište za sada imaju u Poljskoj, Italiji i Mađarskoj.
U Nemačkoj, treća po snazi u Bundestagu, upravo je desničarska partija Alternativa za Nemačku koja je bila najveće iznenađenje na izborima 2017. Levicu u Evropi ove godine je odbranio samo Žan Lik Melanšon na parlamentarnim izborima u Francuskoj, ali ne treba zaboraviti da su desničari i u toj zemlji trećeplasirani, kao i da je Marin le Pen osvojila 40 odsto glasova na predsedničkim izborima.
Ono što je zajedničko svim evropskim desničarima jeste zagovaranje snažne antimigrantske politike, odbacivanje multikulturalizma, rodnih prava, insistiranje na nacionalnom identitetu, porodičnim vrednostima, ali i prezir prema elitama.
Stručnjaci upozoravaju da, iako ima mnogo sličnosti, sadašnja Evropa nije ista kao pre jednog veka, i da desnica mora da nađe način da ublaži stavove i zadovolji potrebe svih građana.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Zoran Stojiljković ističe da ako krajnja desnica hoće da uđe u politički prostor i ostane na vlasti mora da se deradikalizuje.
"Desnica mora da prestane da frustrira ostale građane i izaziva ofanzivnu reakciju protiv njih, a da sa druge strane politikom države socijalnog šovinizma prikupi one radnike koji su slabo plaćeni, i u sektorima izloženim globalnoj konkurenciji, pre svega vodeći računa o njima na onoj paroli nekakve socijalne brige za razliku od korporativnih elita i takozvane duboke države neoliberalne", smatra Stojiljković.
Lideri evropske desnice svesni su da moraju da naprave otklon od fašističkog i nacističkog nasleđa, ukoliko žele da ostanu na vlasti. Sa druge strane, neophodno je i da građani aktivnije učestvuju u političkom životu.
"Jedino trajno rešenje je veći politički kapital građana, veća demokratska participacija i stanje u kom demokratija nije samo igračka za bogate", ističe Stojiljković.
Evropskih zemalja u kojima vodeću ulogu imaju stranke desnog spektra od sledeće godine moglo bi da bude još više; pobeda desničarskih partija očekuje se i na izborima u Finskoj i Španiji.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.