Kome Srbija duguje: Najveći deo na međunarodnom tržištu evrobveznica (VIDEO)

U izveštaju Uprave za javni dug stvari izgledaju ovako. Od ukupno 34,94 milijarde evra, koliko je na kraju aprila iznosio dug Srbije, najviše dugujemo po osnovu evroobveznica - tako što je država izdavala hartije od vrednosti i prodavala ih na međunarodnom tržištu.

Sledi dug po osnovu prodaje hartija od vrednosti na domaćem tržištu.

Potom idu krediti stranih vlada, na četvrtom mestu izdvaja kineska Export-import banka, pa tek onda Svetska banka, MMF, dok niža mesta zauzimaju Evropska investiciona banka, Banka za razvoj Saveta Evrope, Evropska banka za obnovu i razvoj. 

Državne hartije od vrednosti, praktično može da kupuje bilo ko, na domaćem i međunarodnom tržištu. Tvrdnju da je na taj način ceo javni dug Srbije otkupio investicioni fond, a da je Srbija zauzvrat založila prirodna bogatstva, premijerka naziva lažnim pričama.   

“Dakle “Blek rok” jeste jedan od fondova koji ulaže u domaće hartije od vrednosti. Na aukciji je pored “Blek roka” kao investicionog fonda učestvovalo više od 500 zainteresovanih investitora, više od 500. Ukupna tražnja investitora za našiim hartijama od vrednosti, a to najbolje govori o stanju naše ekonomije i jačini naše prirvede i stabilnosti Srbije je premašila iznos od 11 milijardi dolara. Ponavljam da bi razumeli u stvari kolika je razmera ove neistine. “Blek rok” je na poslednjoj aukciji investirao oko 80 miliona dolara… Samo.. Odnosno oko 4,5 posto ukupno emitovanih obveznica. Ukupno “Blek rok” poseduje srpskih evrobveznica u vrednosti od 138 miliona evra… Samo… Što predstavlja 1,54 posto od ukupno emitovanih obveznica, dakle manje od 2 posto ukupno emitovanih obveznica ili 0,4 posto od ukupnog javnog duga Republike Srbije”, rekla je premijerka Ana Brnabić u Skupštini prošle nedelje. 

A demantujući vest o tome da je Srbija tražila reprogram duga od Kine, ministar finansija Siniša Mali napisao je na Fejsbuku da su javne finasije stabilne, da država sve dugove vraća blagovremeno i bez teškoća.

Međutim, dok svet strepi od recesije, na koju je nedavno upozoravao i veliki investicioni fond “Blek rok”, srpski ministar finansija, koji je nedavno preuzeo i Ministarstvo privrede, uverava da Srbiju čekaju još bolji dani, pre svega zahvaljujući investicijama.

On je gostujući na TV Pink prošle nedelje između ostalog rekao:  

“Mi smo u prvom kvartalu imali 0,7 posto rast našeg BDP-a. Pri tome prošle godine prvi put u istoriji prošli smo da nam je bruto društveni proizvod preko 60 milijardi evra. Poređenja radi, 2012. naš BDP, dakle sve ono što proizvedemo, uradimo tokom jedne godine, bio je 33,4 milijarde. Prošle godine 60. Ove godine ići ćemo i na više od toga, dakle na 68 milijardi. Hoću da vam kažem da se Srbija razvija uprkos svim izazovima, uprkos svemu”.

A izazova je mnogo. Balans može da naruši bilo koja kriza - kao što smo to videli za vreme pandemije korona virusa, a potom napada Rusije na Ukrajinu.

Upravo zbog ovih kriza, novca za zaduživanje na svetskom tržištu je sve manje a, i kad se nađu, pozajmice su sve skuplje. 

Smatra se da država ulazi u crvenu zonu kada dug pređe 60 odsto bruto-društvenog proizvoda.

Kad se pogleda grafikon Uprave za javni dug, jasno je da dug države u apsolutnom iznosu iz godine u godinu raste, pa je čak i udvostručen u poslednjoj deceniji - od 17,6 milijardi evra u 2012, dostigao je  34,9 milijardi na kraju 2022.

Međutim, iako dvostruko veći u apsolutnim brojevima u odnosu na bruto-društveni proizvod, dug se kreće u sličnim procentima u odnosu na pre deset godina jer BDP raste. 

Tako je dug i dalje znatno ispod 60 odsto, tačnije na kraju aprila iznosio je 50,6 odsto BDP-a. 

Izvor: Insajder