<article>Nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je korupciju poredio sa vatrom – ako joj dopustite da se proširi može progutati celo društvo.Prema izveštaju organizacije Transparensi internešnel za 2023. nivo korupcije u Srbiji je bio najnepovoljniji u prethodnih 12 godina. U odnosu na godinu ranije Srbija je pala tri mesta niže i zauzela je 104. mesto od 180 zemalja i teritorija sveta po Indeksu percepcije korupcije. Iako je zadržala rezultat od 36 indeksnih poena, na listi su je pretekle Albanija, Gambija, Kazahstan i Zambija.<h2>Organizovani kriminal i korupcija idi ruku pod ruku</h2>Govoreći generalno o problemu korupcije, sudija Aleksandar Trešnjev kao uslov za iole ozbiljnu borbu protiv korupcije navodi postojanje jakih i čvrstih institucija: policija kojoj verujemo, pravosuđe koje je nezavisno i tužilaštvo koje je samostalno.„To je primarni ozbiljni vid borbe protiv korupcije. Organizovani kriminal i korupcija idi ruku pod ruku - to su dve vezane stvari koje obavezno idu jedna sa drugom“, kazao je Trešnjev u emisiji „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CK_79Ax3khE&list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&index=24">Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.Navodi da svi stručnjaci ukazuju na to da institucije moraju da funkcionišu, da niko ne sme da preuzima ulogu institucija i da niko ne sme da donosi odluku umesto institucija, jer ukoliko se to desi onda je to „sigurno korak unazad“.Ipak, kod nas je, kako kaže, očigledno da institucije slabo funkcionišu.„Institucije se grade godinama, nekada decenijama. Za postojanje i za izgradnju institucija potrebno je vreme. Vreme može da radi za institucije, ukoliko se one grade, osnažuju… Ili može da radi protiv institucija, ako se one urušavaju i napadaju sa različitih strana,“ dodao je sudija.Ističe i da korupcija nije svojstvena samo našem društvu, niti smo je mi izmislili, već je svojstvena čoveku kao takvom i čim nađe plodno tlo - ona će se razvijati. <h2>Da li nedostaje hrabrosti u institucijama</h2>Tužiteljka Jasmina Paunović naglašava da ne postoji nulta tolerancija na korupciju ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji.„Prvi znak da korupcija uzima veliki mah je postepeno umiranje institucija. Svi zajedno - bez obzira na kojim smo položajima i sa kojim smo zvanjima - moramo da utičemo na to da institucije rade, da se probude… Jer, ako institucija zataji u samo jednom delu - zatajio je jedan deo države, zatajio je jedan deo društva koji se ne čuje, a čija uloga je vrlo bitna u funkcionisanju samog sistema“, kazala je Paunović na <a href="https://www.youtube.com/watch?v=CK_79Ax3khE&list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&index=24">Insajder televiziji</a>.Slaže se sa time da, budući da institucije čine ljudi, sve zavisi od njihove lične hrabrosti, profesionalnosti i integriteta. „Dolazimo na činjenicu da korupciju ne mogu da vrše svi građani, zna se koji sloj ljudi može da vrši krivična dela sa koruptivnim elementima – to su, pre svega, službena lica i odgovorna lica u javnom i u privatnom sektoru, koji obavljajući te poslove pribavljaju korist za sebe ili za drugog. Kad govorimo o ljudima, govorimo isključivo o onima koji imaju određena zaduženja, to su službena lica i odgovorna lica. Od njih sve počinje i sa njima se sve završava“, dodala je.S druge strane, sudija Trešnjev nije saglasan s time da ljudi koji čine institucije moraju da budu hrabri.„Ako krenemo da svodimo institucije na hrabrost pojedinaca - nećemo nigde stići. Institucija mora da štiti pojedinca, a pojedinac mora da radi svoj posao i da zna da, ukoliko ga časno i pošteno radi, neće snositi nikakve posledice i da neće ni na koji način trpeti bilo kakve pritiske. Tako je u razvijenim demokratijama. Dakle, ako pojedinac mora da bude hrabar – a svi smo mi ljudi, neko je hrabriji, neko nije - to onda nije sistem koji funkcioniše. Sistem koji funkcioniše je sistem gde postoje institucije koje štite pojedince koji rade svoj posao“, smatra Trešnjev.    <h2> Pogubnost medijskih najava hapšenja i presuda</h2>U regionu najpozitivniju ocenu po Indeksu percepcije korupcije ima Slovenija, koja je na 42. mestu liste, dok je Hrvatska na 57, Rumunija i Crna Gora na 63, Bugarska na 67, a Mađarska i Severna Makedonija na 76. mestu. Najmanje korumpirane zemlje u svetu su Danska, Finska i Novi Zeland.Države regiona su, inače, prethodnih godina imale suđenja za visoku korupciju. Primera radi, u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji su bivši premijeri osuđeni zbog korupcije na kazne zatvora. Sanader se nalazi na odsluženju kazne, dok je Gruevski dobio politički azil u Mađarskoj.U Srbiji se sudilo pojedinim bivšim ministrima, ali je najveći broj njih kasnije oslobođen optužbi – Oliver Dulić, Slobodan Milosavljević, Marija Rašeta Vukosavljević, Predrag Bubalo…Mnoga zakonska procesuiranja su kod nas najavljivana i u javnosti – pojedini predstavnici vlasti nisu propuštali priliku da najavljuju istrage, optužnice, hapšenja, ishode aktuelnih postupka...  Pravnici kažu da im to stvara veliki problem.„Veliki problem pravosuđu stvaraju te najave političara, izlazak u javnost sa izjavama da daju nekog ili ne daju, ovakva će ili onakva biti odluka … Ako neki političar najavi bilo kakvu odluku i vi posle toga donesete, u potpunosti s zakonom, upravo takvu odluku - ko će vama verovati da ste postupali sa zakonom i da nije izvršen pritisak na vas. To urušava pravosuđe“, kaže sudija Trešnjev.I tužiteljka Paunović ističe da je takvo ponašanje političara apsolutno neprimereno i nedozvoljeno.„Svedoci smo i da preko TV gledamo novinare koji intervjuišu aktuelno okrivljene u toku nekog postupka. Otprilike je njihov odgovor – prezumpcija nevinosti. Međutim, kroz taj dijalog sa okrivljenim vi na neki način utičete, svesno ili nesvesno, na dobijanje nekog mišljenja u javnom mnjenju“, kaže ona.<h2> U Austriji decu u školama uče o štetnosti korupcije</h2>Paunović navodi i da ako država želi da se suprotstavi, odnosno da stane na put korupciji, uvek će se naći način. Prema njenim rečima, nijedna institucija nije jača od države, a država je ta koja mora da deluje.„Da li postoji politička volja, odnosno volja države da se suprotstavi organizovanim kriminalom, jer bez njega nema ni korupcije, to je nešto drugo. Ali smatram da sistemska volja mora da postoji da bi se izašlo kao pobednik iz te priče, koliko je to moguće“, kazala je tužiteljka.Kao dobar primer borbe protiv korupcije, ona je navela Austriju, gde decu u školama uče o štetnosti korupcije po jedno društvo. „Pre nekoliko godina sam bila u Austriji, gde smo obišli instituciju koja je u rangu naše Uprave za sprečavanje pranja novca. Tom prilikom sam prvi put čula da oni imaju posebna odeljenja sa pedagozima i socijalnim radnicima, koji u školama rade sa decom. To su neka osnovna predznanja o samoj korupciji. Njihovo objašnjenje je bilo – deca rastu, mi ne znamo šta će ko od njih biti jednog dana, da li će biti premijer, predsednik, ugledni član društva, i oni na vreme moraju da znaju šta im valja činiti u svom obavljanju posla. Od malih nogu se stiču saznanja šta može, a šta ne može“, ispričala je tužiteljka.Sudija Trešnjev je zaključio da borba protiv korupcije mora biti svakodnevna.„Ne postoji čarobni štapić, to je stvar protiv koje se moramo boriti svakog dana, uporno se godinama raditi na tome da bi se dobili rezultati. Ne može se preko noći rešiti problem“, rekao je on.Izvor: Insajder</article>

Nekadašnji generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je korupciju poredio sa vatrom – ako joj dopustite da se proširi može progutati celo društvo.
Prema izveštaju organizacije Transparensi internešnel za 2023. nivo korupcije u Srbiji je bio najnepovoljniji u prethodnih 12 godina. U odnosu na godinu ranije Srbija je pala tri mesta niže i zauzela je 104. mesto od 180 zemalja i teritorija sveta po Indeksu percepcije korupcije. Iako je zadržala rezultat od 36 indeksnih poena, na listi su je pretekle Albanija, Gambija, Kazahstan i Zambija.
<h2>Organizovani kriminal i korupcija idi ruku pod ruku</h2>
Govoreći generalno o problemu korupcije, sudija Aleksandar Trešnjev kao uslov za iole ozbiljnu borbu protiv korupcije navodi postojanje jakih i čvrstih institucija: policija kojoj verujemo, pravosuđe koje je nezavisno i tužilaštvo koje je samostalno.
„To je primarni ozbiljni vid borbe protiv korupcije. Organizovani kriminal i korupcija idi ruku pod ruku - to su dve vezane stvari koje obavezno idu jedna sa drugom“, kazao je Trešnjev u emisiji „<a href="https://www.youtube.com/watch?v=CK_79Ax3khE&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=24">Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.
Navodi da svi stručnjaci ukazuju na to da institucije moraju da funkcionišu, da niko ne sme da preuzima ulogu institucija i da niko ne sme da donosi odluku umesto institucija, jer ukoliko se to desi onda je to „sigurno korak unazad“.
Ipak, kod nas je, kako kaže, očigledno da institucije slabo funkcionišu.
„Institucije se grade godinama, nekada decenijama. Za postojanje i za izgradnju institucija potrebno je vreme. Vreme može da radi za institucije, ukoliko se one grade, osnažuju… Ili može da radi protiv institucija, ako se one urušavaju i napadaju sa različitih strana,“ dodao je sudija.
Ističe i da korupcija nije svojstvena samo našem društvu, niti smo je mi izmislili, već je svojstvena čoveku kao takvom i čim nađe plodno tlo - ona će se razvijati.&nbsp;
<h2>Da li nedostaje hrabrosti u institucijama</h2>
Tužiteljka Jasmina Paunović naglašava da ne postoji nulta tolerancija na korupciju ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji.
„Prvi znak da korupcija uzima veliki mah je postepeno umiranje institucija. Svi zajedno - bez obzira na kojim smo položajima i sa kojim smo zvanjima - moramo da utičemo na to da institucije rade, da se probude… Jer, ako institucija zataji u samo jednom delu - zatajio je jedan deo države, zatajio je jedan deo društva koji se ne čuje, a čija uloga je vrlo bitna u funkcionisanju samog sistema“, kazala je Paunović na <a href="https://www.youtube.com/watch?v=CK_79Ax3khE&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=24">Insajder televiziji</a>.
Slaže se sa time da, budući da institucije čine ljudi, sve zavisi od njihove lične hrabrosti, profesionalnosti i integriteta.&nbsp;
„Dolazimo na činjenicu da korupciju ne mogu da vrše svi građani, zna se koji sloj ljudi može da vrši krivična dela sa koruptivnim elementima – to su, pre svega, službena lica i odgovorna lica u javnom i u privatnom sektoru, koji obavljajući te poslove pribavljaju korist za sebe ili za drugog. Kad govorimo o ljudima, govorimo isključivo o onima koji imaju određena zaduženja, to su službena lica i odgovorna lica. Od njih sve počinje i sa njima se sve završava“, dodala je.
S druge strane, sudija Trešnjev nije saglasan s time da ljudi koji čine institucije moraju da budu hrabri.
„Ako krenemo da svodimo institucije na hrabrost pojedinaca - nećemo nigde stići. Institucija mora da štiti pojedinca, a pojedinac mora da radi svoj posao i da zna da, ukoliko ga časno i pošteno radi, neće snositi nikakve posledice i da neće ni na koji način trpeti bilo kakve pritiske. Tako je u razvijenim demokratijama. Dakle, ako pojedinac mora da bude hrabar – a svi smo mi ljudi, neko je hrabriji, neko nije - to onda nije sistem koji funkcioniše. Sistem koji funkcioniše je sistem gde postoje institucije koje štite pojedince koji rade svoj posao“, smatra Trešnjev. &nbsp;&nbsp;&nbsp;
<h2>&nbsp;Pogubnost medijskih najava hapšenja i presuda</h2>
U regionu najpozitivniju ocenu po Indeksu percepcije korupcije ima Slovenija, koja je na 42. mestu liste, dok je Hrvatska na 57, Rumunija i Crna Gora na 63, Bugarska na 67, a Mađarska i Severna Makedonija na 76. mestu. Najmanje korumpirane zemlje u svetu su Danska, Finska i Novi Zeland.
Države regiona su, inače, prethodnih godina imale suđenja za visoku korupciju. Primera radi, u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji su bivši premijeri osuđeni zbog korupcije na kazne zatvora. Sanader se nalazi na odsluženju kazne, dok je Gruevski dobio politički azil u Mađarskoj.
U Srbiji se sudilo pojedinim bivšim ministrima, ali je najveći broj njih kasnije oslobođen optužbi – Oliver Dulić, Slobodan Milosavljević, Marija Rašeta Vukosavljević, Predrag Bubalo…
Mnoga zakonska procesuiranja su kod nas najavljivana i u javnosti – pojedini predstavnici vlasti nisu propuštali priliku da najavljuju istrage, optužnice, hapšenja, ishode aktuelnih postupka... &nbsp;Pravnici kažu da im to stvara veliki problem.
„Veliki problem pravosuđu stvaraju te najave političara, izlazak u javnost sa izjavama da daju nekog ili ne daju, ovakva će ili onakva biti odluka … Ako neki političar najavi bilo kakvu odluku i vi posle toga donesete, u potpunosti s zakonom, upravo takvu odluku - ko će vama verovati da ste postupali sa zakonom i da nije izvršen pritisak na vas. To urušava pravosuđe“, kaže sudija Trešnjev.
I tužiteljka Paunović ističe da je takvo ponašanje političara apsolutno neprimereno i nedozvoljeno.
„Svedoci smo i da preko TV gledamo novinare koji intervjuišu aktuelno okrivljene u toku nekog postupka. Otprilike je njihov odgovor – prezumpcija nevinosti. Međutim, kroz taj dijalog sa okrivljenim vi na neki način utičete, svesno ili nesvesno, na dobijanje nekog mišljenja u javnom mnjenju“, kaže ona.
<h2>&nbsp;U Austriji decu u školama uče o štetnosti korupcije</h2>
Paunović navodi i da ako država želi da se suprotstavi, odnosno da stane na put korupciji, uvek će se naći način. Prema njenim rečima, nijedna institucija nije jača od države, a država je ta koja mora da deluje.
„Da li postoji politička volja, odnosno volja države da se suprotstavi organizovanim kriminalom, jer bez njega nema ni korupcije, to je nešto drugo. Ali smatram da sistemska volja mora da postoji da bi se izašlo kao pobednik iz te priče, koliko je to moguće“, kazala je tužiteljka.
Kao dobar primer borbe protiv korupcije, ona je navela Austriju, gde decu u školama uče o štetnosti korupcije po jedno društvo.&nbsp;
„Pre nekoliko godina sam bila u Austriji, gde smo obišli instituciju koja je u rangu naše Uprave za sprečavanje pranja novca. Tom prilikom sam prvi put čula da oni imaju posebna odeljenja sa pedagozima i socijalnim radnicima, koji u školama rade sa decom. To su neka osnovna predznanja o samoj korupciji. Njihovo objašnjenje je bilo – deca rastu, mi ne znamo šta će ko od njih biti jednog dana, da li će biti premijer, predsednik, ugledni član društva, i oni na vreme moraju da znaju šta im valja činiti u svom obavljanju posla. Od malih nogu se stiču saznanja šta može, a šta ne može“, ispričala je tužiteljka.
Sudija Trešnjev je zaključio da borba protiv korupcije mora biti svakodnevna.
„Ne postoji čarobni štapić, to je stvar protiv koje se moramo boriti svakog dana, uporno se godinama raditi na tome da bi se dobili rezultati. Ne može se preko noći rešiti problem“, rekao je on.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Naše priče

Više od vesti

Korupcija počinje da buja čim nađe na plodno tlo: „Prvi znak da uzima veliki mah je postepeno umiranje institucija“

Korupcija počinje da buja čim nađe na plodno tlo: „Prvi znak da uzima veliki mah je postepeno umiranje institucija“

Tagovi: