Krivične prijave posle decembarskih izbora i dalje bez epiloga (VIDEO)
Kao i posle decembarskih, i posle izbora u nedelju izostaje reakcija institucija na prigovore i prijave zbog navodnih neregularnosti. Posmatračka misija CRTA podnela je osam prijava, pored ostalog, zbog sumnje na kupovinu glasova, paralelne evidencije birača i njihovog organizovanog dovođenja… I Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, ODIHR, i ovoga puta ukazuje na tvrdnje o pritiscima i kupovini glasova, proceduralne probleme, ali i na izolovane slučajeve nasilja. I dok se govori o novim sumnjama na prekrajanje izborne volje građana, sumnje sa prethodnih izbora još nisu ispitane.
Telefonske centrale, zgrade javnih komunalnih preduzeća, nedovršene zgrade - na svim tim lokacijama je prema tvrdnjama opozicije za decembarske izbore prijavljivano na stotine fantomskih birača.
Narodni poslanik Demokratske stranke Miodrag Gavrilović podnosio je u januaru krivične prijave.
U ovoj prijavi ima 120 dokaza, 602 mesta na kojima se nalaze birači, dokazani su preko izvoda iz katastra da se tu nalaze razni objekti koji nisu pogodni za stanovanje. To su auto-servisi, trafo - stanice, vrtići, samoposluge i tako dalje", rekao je Gavrilović.
Krivične prijave podnosio je i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
"Ovo je auto-put za Zagreb, tako se zvanično zove, 24c, telefonska centrala 13 birača, Ace Joksimovića 26, 39 birača, Danijelova 9, 129 birača u zgradi koja nije ni završena", rekao je Đilas.
Brojne krivične prijave i dalje su bez epiloga, a iz Tužilaštva mesecima stiže samo jedan odgovor - istraga je u toku.
Uporno ćuti i Ustavni sud kome se opozicija obratila sredinom januara uz primere izbornih neregularnosti, ali i zahtev da se izbori ponište.
Ništa efikasniji nadležni nisu bili ni u postupanju po krivičnim prijavama podnetim i pre izbora, uprkos ozbiljnim sumnjama da su zloupotrebljeni lični podaci građana time što su se njihova imena našla na izbornim listama za koje oni nisu dali potpis.
Bez epiloga je krivična prijava koju je protiv dva opštinska overitelja podnela Beograđanka Iva Đinđić Ćosić, nakon što je utvrdila da su njeno ime i podaci iz stare lične karte zloupotrebljeni za potpis podrške izbornoj listi bivšeg ministra privrede Radeta Baste.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti rekao je da nije nadležan da utvrđuje verodostojnost potpisa. Jedan od retkih primera u kojima je Tužilaštvo reagovalo je slučaj dovoženja građana u beogradsku Arenu, nakon čega su saopštili da je izlaskom na teren utvrđeno da na tom mestu nije organizovano glasanje.
Ostalo je međutim nerazjašnjeno ko su građani koji su dovoženi u Arenu, da li su i na kojim izborima glasali, jesu li imali prebivalište u Beogradu i u koji su birački spisak upisani. Bez odgovora nadležnih prošle su i sve prijave posmatračke misije CRTA zbog sumnji na izborni inženjering i pritiske na birače.
Programski direktor CRTA-e Raša Nedeljkov ističe da je odgovornost nadležnih ključna.
"Jedan od glavnih problema koji dovodi do vrzinog kola u kom smo se našli jeste i fenomen nekažnjivosti. Do sada Tužilaštvo nije pokrenulo niti jedan postupak po službenoj dužnosti uprkos brojnim navodima koji su razni akteri iznosili u javnosti meseicma unazad. To uklučuje i krivične prijve koje je CRTA podnosila, dakle nijedna od tih krivičnih prijava do sada nije postigla nikakav efekat", ističe Nedeljkov.
Dok domaće institucije po svemu sudeći čekaju da sve prođe i da se zaboravi, odustalo se i od međuanrodne istrage izbora za koju se opozicija borila u Evropskom parlamentu. Ostaju na kraju samo preporuke ODHIR-a, koji u svom izveštaju konstatuje brojne nepravilnosti, ali gotovo sve je kao i mnogo puta do sada samo na preporukama i ostalo.
Izvor: Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.