Kriza bankarskog sektora: Može li se ponoviti 2008? (VIDEO)

Problemi Banke Silicijumske doline počeli su sa naglim rastom kamatnih stopa. Ta banka uložila je ogromna sredstava u obveznice, ali je rast kamata oborio njihovu vrednost, a potpunom kolapsu doprinela je panična reakcija klijenata koji su povukli sredstava, ostavivši je bez ičega. Tako je od Forbsove liste najuspešnijih banaka preko noći stigla do bankrota.

Sa druge strane, finansijski izveštaj Švajcarske banke koji otkriva gubitke od osam milijardi dolara, dolio je ulje na vatru za jednu od najvažnijih banaka za globalni ekonomski sistem, koja već mesecima ima problema sa likvidnošću. Odluka jednog od njenih glavnih deoničara, Saudijske nacionalne banke, da ne učestvuje u dokapitalizaciji, dodatno je poljuljala poverenje investitora.

Profesor Beogradske bankarske akademije Mališa Đukić ističe da na dešavanja u ekonomiji veliki uticaj ima psihologija.  

„Važan faktor je oluja negativnih obaveštenja odnosno postova na mrežama koje su kružile neposredno pre stvaranja zabrinutosti, odnosno straha velikog broja klijenata banaka širom sveta, što je onda dalje kao efekat stvorilo povlačenje novca odnosno depozita i premeštanje imovine iz te banke u neku drugu. Jer ako proradi strah i panika kod ljudi, vrlo je teško sačuvati vrednost i aktivu banke i to negativno utiče na samo poslovanje“, objasnio je Đukić.

Za mnoge ekonomiste trenutna situacija miriše na veliku krizu iz 2008. kada je došlo do bankrota četvrte po veličini banke u Americi, Liman Braders. Ipak, iz te krize izvučeno je mnogo pouka.

Tako sada američke vlasti preduzimaju niz mera kako bi ubedile građane i investitore u stabilnost bankarskog sistema, dok Centralna banka Švajcarske pozajmljuje Kredi Svisu 50 milijardi franaka. Brza reakcija finansijskih institucija, ali i pooštrena regulativa, ulivaju nadu da se kriza od pre 15 godina neće ponoviti.

"Stvoreni su mehanizmi koji tada nisu postojali i koji imaju za cilj da, ako neka banka dođe u problem sa poslovanjem, novac iz tih fondova koji su kreirani sa posebnom namenom, se ne može iskoristiti i pomoći tim bankama na teret same banke, odnosno finansirajući to kroz naknade banaka, umesto na teret poreskih obveznika, što je ranije bio slučaj u 2007. Sa druge strane, propisi su dosta pooštreni tako da sada imamo mnogo veći stepen likvidnosti, odnosno nivoa kapitala u odnosnu na period iz 2007. što znači da zapravo je ceo bankarski sektor otporniji i može bolje da podnese gubitke nego što je to bio slučaj 2007“, istakao je profesor Đukić.

Lančana reakcija i prelivanje krize na druge evropske banke, pa tako i na Srbiju je, veruje, malo verovatno. U tom, najgorem scenariju, rezultat bi bio smanjena kreditna aktivnost koja bi, posledično, mogla da utiče i na manji privredni rast.

Izvor: Insajder