Ksenija Kirilov: Razumem kako je nemati svoju zemlju (VIDEO)

"Ljudima treba neko olakšanje s jedne strane, ali s druge strane, treba im nešto što će ih odvratiti od teške realnosti. A vrlo je teško naći odgovarajući način za odvraćanje pažnje. Treba im nešto što može da odgovori njihovim osećanjima i njihovoj boli. Ali to ne bi trebalo da preuveličava traumu i postane okidač. Zato sam pokušala da stvorim nešto poput toga“, objašnjava Kirilova.

Kaže da neki likovi iz njene knjige doživljavaju ista osećanja kao i izbeglice, samo što imaju drugačija objašnjenja za ta osećanja, koja ne deluju kao okidač za traumu.

„Pokušala sam da ubacim neki terapijski momenat u ove bajke. Naravno da to ne može zameniti pravu terapiju, ali bar su mi ljudi rekli da im je pomoglo da se nose sa nekim privremenim traumama, i ako može da pomogne bar da poboljša raspoloženje, to znači da nisam pisala uzalud“, konstatuje spisateljica.

Dodaje i to da su njena lična iskustva delimično uticala na pisanje knjige i kaže da je „nemoguće povezati se sa uslovima ljudi ako niste doživeli nešto slično“.

„Dok sam živela u SAD-u, posebno sam pomagala izbeglicama. To može zvučati iznenađujuće, ali ponekad je to iskustvo gore nego u Rusiji. Kada su izbeglice u SAD-u tražile azil na meksičkoj granici, stavili su ih, kako ih imigranti nazivaju, u imigracijske zatvore. A uslovi u tim zatvorima bili su apsolutno strašni. Ti ljudi nisu počinili nikakve zločine, ali su mogli biti pritvoreni mesecima ili više od godinu dana. Oni nisu bili krivci niti kriminalci u nekom smislu. To je jednostavno američka praksa prema izbeglicama“, smatra Kirilova.

Ksenija Kirilova kaže da razume kako se ljudi koji su izbegli osećaju i da neke od tih priča moraju da se nađu u njenim bajkama. „Bajke za izbeglice“ do sada su objavljene u različitim zemljama na različitim jezicima, a engleska verzija distribuirana je širom sveta.

„Neke od mojih bajki zasnovane su na srpskoj mitologiji, i osećanja kao što su anksioznost, strah, nesigurnost, apsolutno su relevantna za svaku osobu na svetu koja je patila. I ovde u Srbiji takođe ima mnogo izbeglica iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Sve žrtve zaslužuju pomoć i zaštitu. To ne zavisi od nacije ili okolnosti. I nadam se da će moje bajke pomoći svim ljudima, čak i ako nisu doživeli ovako nešto, ali mislim da su odgovarajuće za svakog tinejdžera i odraslu osobu, jer imaju neki dubok smisao i duboko značenje“, napominje ona.

Na pitanje da li postoji formula kako preživeti izbeglištvo, Kirilova kaže da je najveći problem taj što se ljudi plaše da neće moći da ostanu u drugoj zemlji, dobiju dokumenta i budu bezbedni.

„Ta situacija nesigurnosti uglavnom sprečava ljude da se integrišu. Na primer, mi iz Rusije jednostavno ne možemo da biramo zemlju. Moja sreća bila je to što sam došla u zemlju koju sam prethodno posetila i spoznala. Mogla sam da biram, dok mnogi ljudi koji su došli ovde nisu imali izbor. Mi ne možemo da dođemo u Evropsku uniju bez vize. Moj savet je da se zainteresujete za istoriju, kulturu i način života zemlje u koju idete“, zaključuje spisateljica Ksenija Kirilova.

Dodaje i to da se već deset godina nije negde osećala kao kod kuće, ali da se dolaskom u Srbiju to promenilo. Kaže da je srećna ovde i nada se da će ova zemlja biti njen dom.

Izvor: Insajder