<article>Kako je Više javno tužilaštvo navelo u saopštenju, primarni cilj koordinatora je da se u slučajevima nasilja u porodici postupanje Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, kao i osnovnih javnih tužilaštava u Obrenovcu, Mladenovcu i Lazarevcu, ujednači i unapredi kroz doslednu primenu svih propisa koji regulišu ovu oblast, kako bi sve žrtve nasilja u porodici dobile jednoobrazovanu i sveobuhvatnu zaštitu.„Pitanje je samo koliko ta pojedinačna osoba može da promeni sistem, jer mi znamo pojedince koji su senzibilisani u sistemu, znamo za pojedine tužioce, primere dobre prakse policije ili centra za socijalni rad, ako žena dođe kod te osobe, ona će dobiti adekvatnu uslugu i zaštitu, ali ako dođe kod nekog drugog, tu zaštitu neće moći da ostvari. Rekla bih da su senzibilisani pojedinci u sistemu vrlo dragoceni, ali je to još uvek nedovoljno za ostvarivanje pune zaštite žena i zbog toga ćemo nastaviti naš rad dok god ne budemo imali senzibilsan čitav sistem“, rekla je Vedrana Lacmanović iz AŽC-a za Insajder.Jedan od poslednjih slučajeva rodno zasnovanog nasilja dogodio se u Futogu, gde je M.M. (53) ubio svoju suprugu I.R. (50), a potom pokušao samoubistvo.„Ono što je poražavajuće je da su u trećini slučajeva institucije prethodno obaveštene i to je ono na šta treba staviti naglasak. Pitanje je zašto ne možemo da u 70 odsto slučajeva procenimo da postoji visok rizik od smrtnog ishoda, ali ako ne možemo ni na trećinu ovog koji vidimo da postoji da reagujemo, onda je pitanje kako ćemo uopšte da reagujemo na nasilje prema ženama“, ističe Lacmanović.Ipak, podaci o broju femicida Autonomni ženski centar prikupljaju se iz medijskih izveštaja, pa je on možda i veći, jer ne dospevaju svi slučajevi u medije. Kako objašnjava, istraživanje o ubistvima žena iz 2017-2018 godine pokazalo je da je u svakom drugom slučaju neko znao da nasilje postoji, ali da na njega nije bilo adekvatno odgovoreno u sistemu.Lacmanović navodi i da se o poslednjim slučajevima rodno zasnovanog nasilja niko nije oglasio.„Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, ministarstva, tužilaštvo, policijske uprave, centri - niko u sistemu se nije oglasio. Da li je to pitanje nevažno, da li je manje važno od svih drugih pitanja, ne bih pravila tu komparaciju, ali zaista je zabrinjavajući broj ubijenih žena, a možda je najviše zabrinjavajuće što iz godine u godinu imamo iste propuste- neblagovremeno postupanje, nema razmene informacija, nema koordinisanog multisektorskog odgovora, vidimo da je procena rizika najveći izazov za ceo sistem, pre svega policiji, ali i drugim službama koje se nalaze u sistemu zaštite od nasilja, neprepoznavanje indikatora visokog rizika od smrtnog ishoda nasilja“, objašnjava ona.Podsetimo, 2017. godine ispred centara za socijalni rad u Beogradu ubijene su Olga Lovrić i Maja Đorđević. Olgu je u prisustvu njene dece ubio bivši suprug, dvaput osuđivani nasilnik na uslovnom otpustu. Maju je ubio bivši partner, koji je prethodno zadavio njihovog četvorogodišnjeg sina.Ova dva slučaja, ali i oni koji su usledili, otvorili su pitanje odgovornosti institucija čiji je posao da žrtve porodičnog nasilja zaštite.„Istraživanje '<a href="https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2022/Kad_institucije_zakazu_ostaje_tisina.pdf">Kada institucije zakažu ostaje tišina</a>' pokazalo je da je tek dva odsto institucija dalo odgovor da li je izvršena interna kontrola ili analiza postupanja njihovog rada (po ovim prijavama bilo je dužno da postupa više od 150 različitih institucija (pol.stanica, CSR, tužilaštava)“, ističe Lacmanović.Kako dodaje, u poslednjih šest godina se nije desilo da je javna institucija izašla i rekla „utvrđeni su propusti, sankcionisani su ti i ti“, a ne znaju se ni ishodi postupaka kontrole koje je u poslednjih pet godina sproveo Zaštitnik građana, jer njihov epilog ne dospeva u javnost.</article>

Kako je Više javno tužilaštvo navelo u saopštenju, primarni cilj koordinatora je da se u slučajevima nasilja u porodici postupanje Prvog, Drugog i Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, kao i osnovnih javnih tužilaštava u Obrenovcu, Mladenovcu i Lazarevcu, ujednači i unapredi kroz doslednu primenu svih propisa koji regulišu ovu oblast, kako bi sve žrtve nasilja u porodici dobile jednoobrazovanu i sveobuhvatnu zaštitu.
„Pitanje je samo koliko ta pojedinačna osoba može da promeni sistem, jer mi znamo pojedince koji su senzibilisani u sistemu, znamo za pojedine tužioce, primere dobre prakse policije ili centra za socijalni rad, ako žena dođe kod te osobe, ona će dobiti adekvatnu uslugu i zaštitu, ali ako dođe kod nekog drugog, tu zaštitu neće moći da ostvari. Rekla bih da su senzibilisani pojedinci u sistemu vrlo dragoceni, ali je to još uvek nedovoljno za ostvarivanje pune zaštite žena i zbog toga ćemo nastaviti naš rad dok god ne budemo imali senzibilsan čitav sistem“, rekla je Vedrana Lacmanović iz AŽC-a za Insajder.
<pre><code>Jedan od poslednjih slučajeva rodno zasnovanog nasilja dogodio se u Futogu, gde je M.M. (53) ubio svoju suprugu I.R. (50), a potom pokušao samoubistvo.</code></pre>
„Ono što je poražavajuće je da su u trećini slučajeva institucije prethodno obaveštene i to je ono na šta treba staviti naglasak. Pitanje je zašto ne možemo da u 70 odsto slučajeva procenimo da postoji visok rizik od smrtnog ishoda, ali ako ne možemo ni na trećinu ovog koji vidimo da postoji da reagujemo, onda je pitanje kako ćemo uopšte da reagujemo na nasilje prema ženama“, ističe Lacmanović.
Ipak, podaci o broju femicida Autonomni ženski centar prikupljaju se iz medijskih izveštaja, pa je on možda i veći, jer ne dospevaju svi slučajevi u medije. Kako objašnjava, istraživanje o ubistvima žena iz 2017-2018 godine pokazalo je da je u svakom drugom slučaju neko znao da nasilje postoji, ali da na njega nije bilo adekvatno odgovoreno u sistemu.
Lacmanović navodi i da se o poslednjim slučajevima rodno zasnovanog nasilja niko nije oglasio.
„Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, ministarstva, tužilaštvo, policijske uprave, centri - niko u sistemu se nije oglasio. Da li je to pitanje nevažno, da li je manje važno od svih drugih pitanja, ne bih pravila tu komparaciju, ali zaista je zabrinjavajući broj ubijenih žena, a možda je najviše zabrinjavajuće što iz godine u godinu imamo iste propuste- neblagovremeno postupanje, nema razmene informacija, nema koordinisanog multisektorskog odgovora, vidimo da je procena rizika najveći izazov za ceo sistem, pre svega policiji, ali i drugim službama koje se nalaze u sistemu zaštite od nasilja, neprepoznavanje indikatora visokog rizika od smrtnog ishoda nasilja“, objašnjava ona.
Podsetimo, 2017. godine ispred centara za socijalni rad u Beogradu ubijene su Olga Lovrić i Maja Đorđević. Olgu je u prisustvu njene dece ubio bivši suprug, dvaput osuđivani nasilnik na uslovnom otpustu. Maju je ubio bivši partner, koji je prethodno zadavio njihovog četvorogodišnjeg sina.
Ova dva slučaja, ali i oni koji su usledili, otvorili su pitanje odgovornosti institucija čiji je posao da žrtve porodičnog nasilja zaštite.
„Istraživanje '<a href="https://www.womenngo.org.rs/images/publikacije-dp/2022/Kad_institucije_zakazu_ostaje_tisina.pdf" target="_blank">Kada institucije zakažu ostaje tišina</a>' pokazalo je da je tek dva odsto institucija dalo odgovor da li je izvršena interna kontrola ili analiza postupanja njihovog rada (po ovim prijavama bilo je dužno da postupa više od 150 različitih institucija (pol.stanica, CSR, tužilaštava)“, ističe Lacmanović.
Kako dodaje, u poslednjih šest godina se nije desilo da je javna institucija izašla i rekla „utvrđeni su propusti, sankcionisani su ti i ti“, a ne znaju se ni ishodi postupaka kontrole koje je u poslednjih pet godina sproveo Zaštitnik građana, jer njihov epilog ne dospeva u javnost.

Teme

Foto: Novinarke protiv nasilja prema ženama / Milena Đorđević

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Više od vesti

Lacmanović (AŽC): U slučajevima femicida odgovorni u sistemu najčešće ostaju bez sankcija